Digest Заратустры № 3: И какова бы ни...

Digest Заратустры № 3:

И какова бы ни была моя судьба, то, что придётся мне пережить, – всегда будет в ней странствование и восхождение на горы: в конце концов мы переживаем только самих себя. Прошло то время, когда на моём пути могли ещё становиться случайности; и что могло бы теперь ещё случиться со мной, что не было бы моей собственностью. Моё Само только возвращается ко мне, оно наконец приходит домой; возвращаются и все части его, бывшие долго на чужбине и рассеянные среди всех вещёй и случайностей. И ещё одно знаю я: я стою теперь перед последней вершиной своей и перед тем, что давно предназначено мне. Ах, я должен вступить на самый трудный путь свой! Ах, я начал самое одинокое странствование своё! Но тому, кто подобен мне, не избежать этого часа – часа, который говорит ему: “Только теперь ты идёшь своим путём величия! Вершина и пропасть – слились теперь воедино! Ты идёшь своим путём величия: что доселе называлось твоей величайшей опасностью, теперь стало твоим последним убежищем! Ты идёшь своим путём величия: теперь лучшей поддержкой тебе должно быть сознание, что позади тебя нет больше пути! Ты идёшь своим путём величия: здесь никто не может красться по твоим следам! Твои собственные шаги стирали путь за тобою, и над ним написано: “Невозможность”. И если у тебя не будет больше ни одной лестницы, ты должен будешь научиться взбираться на свою собственную голову: как же
иначе хотел бы ты подняться выше? На свою собственную голову и выше через своё собственное сердце! Теперь всё самое нежное в тебе должно стать самым суровым. Кто всегда очень берёг себя, под конец хворает от чрезмерной осторожности. Хвала всему, что закаляет! Я не хвалю землю, где течёт – масло и мёд!

И если кто ищет познания назойливым оком, как увидит он в вещах больше, чем фасад их!

Я стою перед самой высокой своею горой и перед самым долгим своим странствованием; поэтому я должен спуститься ниже, чем когда-либо поднимался я: – глубже погрузиться в страдание, чем когда-либо поднимался я, до самой чёрной волны его! Так хочет судьба моя. Ну что ж! Я готов. Откуда берутся высочайшие горы? – так спрашивал я однажды. Тогда узнал я, что выходят они из моря. Об этом свидетельствуют породы их и склоны вершин их. Из самого низкого должно вознестись самое высокое к своей вершине. – Так говорил Заратустра на вершине горы, где было холодно; но когда он достиг близости моря и наконец стоял один среди утёсов, усталость от пути и тоска овладели им ещё сильнее, чем прежде.

Любовь есть опасность для самого одинокого; любовь ко всему, если только оно живое! Поистине, достойны смеха моя глупость и моя скромность в любви! – Так говорил Заратустра и опять засмеялся: но тут он вспомнил о своих покинутых друзьях – и, как бы провинившись перед ними своими мыслями, он рассердился на себя за свои мысли. И вскоре смеющийся заплакал – от гнева и тоски горько заплакал Заратустра.

“О Заратустра, – насмешливо отчеканил он, – ты камень мудрости! Как высоко вознёсся ты, но каждый брошенный камень должен – упасть! О Заратустра, ты камень мудрости, ты камень, пущенный пращою, ты сокрушитель звёзд! Как высоко вознесся ты, – но каждый брошенный камень должен – упасть! Приговорённый к самому себе и к побиению себя камнями: о Заратустра, как далеко бросил ты камень, – но на тебя упадёт он!”

И поистине, вдвоём человек бывает более одиноким, чем наедине с собою!

Мужество – лучшее смертоносное оружие, – мужество нападающее: ибо в каждом нападении есть победная музыка.

“Взгляни на эти ворота, карлик! – продолжал я.– У них два лица. Две дороги сходятся тут: по ним никто ещё не проходил до конца. Этот длинный путь позади – он тянется целую вечность. А этот длинный путь впереди – другая вечность. Эти пути противоречат один другому, они сталкиваются лбами, – и именно здесь, у этих ворот, они сходятся вместе.
Название ворот написано вверху: “Мгновенье”. Но если кто-нибудь по ним пошёл бы дальше – и дальше всё и дальше, – то думаешь ли, ты, карлик, что эти два пути себе
противоречили бы вечно?” “Всё прямое лжёт, – презрительно пробормотал карлик. – Всякая истина крива, само время есть круг”.

Ибо от всего сердца любят только своё дитя и своё дело.

Но я лежал, прикованный любовью к своим детям: желание любви наложило на меня эти узы, так что я сделался жертвою своих детей и из-за них потерял себя.

Счастье бегает за мной. Это потому, что я не бегаю за женщинами. А счастье – женщина.

Ибо легче мне переносить шум, и гром, и проклятие непогоды, чем это осторожное, нерешительное кошачье спокойствие; и даже среди людей ненавижу я всего больше всех
тихонько ступающих, половинчатых и неопределённых, нерешительных, медлительных, как ползущие облака. И “кто не может благословлять, должен научиться проклинать!” – это ясное наставление упало мне с ясного неба, эта звезда блестит даже в темные ночи на моём небе.

Из-за безумия примешана мудрость ко всем вещам!

И вот чему научился я у них: тот, кто хвалит, делает вид, будто воздаёт он должное, но на самом деле он хочет получить ещё больше!

Ноги и глаза не должны ни лгать, ни изобличать друг друга во лжи. Но много лжи у маленьких людей. Некоторые из них обнаруживают свою волю, но большинство лишь служит чужой воле. Некоторые из них искренни, ни большинство – плохие актёры. Есть между ними актёры бессознательные и актёры против воли, – искренние всегда редки, особенно искренние актёры. Качества мужа здесь редки; поэтому их женщины становятся
мужчинами. Ибо только тот, кто достаточно мужчина, освободит в женщине – женщину.

Добродетелью считают они всё, что делает скромным и ручным; так превратили они волка в собаку и самого человека в лучшее домашнее животное человека. “Мы поставили наш стул посередине, – так говорит мне ухмылка их, – одинаково далеко от умирающего гладиатора и довольных свиней”. Но это – посредственность; хотя бы и называлась она умеренностью.

Я хожу среди этих людей и роняю много слов; но они не умеют ни брать, ни хранить.

Я варю каждый случай в моём котле. И только когда он там вполне сварится, я приветствую его как мою пищу. И поистине, многие случаи повелительно приближались ко мне; но ещё более повелительно говорила к ним моя воля, – и тотчас стояли они на коленях, умоляя – умоляя, чтобы дал я им пристанище и оказал им сердечный приём.

Вы все мельчаете, вы, маленькие люди! Вы распадаетесь на крошки, вы, любители довольства! Вы погибнете ещё – от множества ваших маленьких добродетелей, от множества ваших мелких упущений, от вашего постоянного маленького смирения! Вы слишком щадите, слишком уступаете: такова почва, на которой произрастаете вы! Но чтобы дерево стало большим, для этого должно оно обвить крепкие скалы крепкими корнями! Даже то, чего вы не исполняете, помогает ткать, ткань всего человеческого будущего; даже ваше ничто есть паутина и паук, живущий кровью будущего.

Ах, если бы вы сбросили с себя всякое полухотение и решительно отдались и лени и делу! Ах, если бы вы поняли мои слова: “Делайте, пожалуй, всё, что вы хотите, – но прежде всего будьте такими, которые могут хотеть! Любите, пожалуй, своего ближнего, как себя, – но прежде всего будьте такими, которые любят самих себя”.

С тёплыми ногами, с тёплыми мыслями бегу я туда, где стихает ветер.

Кого я люблю, того люблю я больше зимою, чем летом.

Скромная постель греет меня больше, чем роскошная, ибо я ревнив к своей бедности. А зимою она больше всего верна мне.

Для одного одиночество есть бегство больного; для другого одиночество есть бегство от больных. Пусть слышат они, как дрожу и вздыхаю я от зимней стужи, все эти бедные, завистливые негодники, окружающие меня! Несмотря на эти вздохи и дрожь, всё-таки бежал я из их натопленных комнат. Пусть они жалеют меня и вздыхают вместе со мною о моём ознобе: “от льда познания он замерзнет ещё!” – так жалуются они. А я тем временем бегаю всюду с тёплыми ногами на моей горе Елеонской; в освещённом солнцем уголку моей горы Елеонской пою и смеюсь я над всяким состраданием. – Так пел Заратустра.

Они холодны и ищут себе тепла в спиртном; они разгорячены и ищут прохлады у замёрзших умов; все они хилы и одержимы общественным мнением.

Все эти юные сердца уже состарились – и даже не состарились! только устали, опошлились и успокоились: они называют это “мы опять стали набожны”. Ещё недавно видел я их спозаранку выбегающими на смелых ногах; но их ноги познания устали, и теперь бранят они даже свою утреннюю смелость!

– Ах! Всегда было мало таких, чьё сердце надолго сохраняет терпеливость и задор; у таких даже дух остается выносливым. Остальные малодушны. Остальные – это всегда большинство, вседневность, излишек, многое множество – все они малодушны. Кто подобен мне, тому встретятся на пути переживания, подобные моим, – так что его первыми товарищами будут трупы и скоморохи. Его вторыми товарищами – те, кто назовут себя верующими в него: живая толпа, много любви, много безумия, много безбородого почитания. Но к этим верующим не должен привязывать своего сердца
тот, кто подобен мне среди людей; в эти вёсны и пестрые луга не должен верить тот, кто знает род человеческий, непостоянный и малодушный! Если бы могли они быть иными, они и хотели бы иначе. Все половинчатое портит целое. Что листья блекнут, – на что тут жаловаться! Оставь их лететь и падать, о Заратустра, и не жалуйся! Лучше подуй на них шумящими ветрами, – подуй на эти листья, о Заратустра, чтобы всё увядшее скорей улетело от тебя!

Или они сидят целыми днями с удочками у болота и оттого мнят себя глубокими, но кто удит там, где нет рыбы, того не назову я даже поверхностным!

Одно дело – покинутость, другое – одиночество: этому – научился ты теперь! И что среди людей будешь ты всегда диким и чужим – диким и чужим, даже когда они любят тебя: ибо прежде всего хотят они, чтобы щадили их! Здесь же ты на родине и у себя дома; здесь можешь ты всё высказывать и вытряхивать все основания, здесь нечего стыдиться чувств затаённых и заплесневелых.

О, одиночество! Ты, отчизна моя, одиночество! Как блаженно
Digest Zarathustra No. 3:

And no matter what my fate, what I have to endure will always be wandering and climbing mountains: in the end, we only experience ourselves. The time has passed when accidents could still become in my way; and what could happen to me now, which would not be my property. My Self only comes back to me, it finally comes home; all parts of it that were long in a foreign land and scattered among all things and accidents return also. And I know one more thing: I am now standing in front of my last peak and in front of what has long been destined for me. Ah, I have to embark on my most difficult path! Ah, I began my most lonely wandering! But the one who is like me cannot escape this hour - the hour that says to him: “Only now you are going your own way of greatness! The summit and the abyss - now merged together! You go your way of greatness: what hitherto was called your greatest danger, has now become your last refuge! You go your own way of greatness: now the best support for you should be the consciousness that there is no more way behind you! You go your own way of greatness: here no one can sneak in your wake! Your own steps erased the path after you, and above it is written: "Impossibility." And if you don’t have any more stairs, you will have to learn to climb your own head: how
otherwise would you like to go higher? On your own head and up through your own heart! Now all the most tender in you should become the most severe. Those who have always been very protective of themselves, in the end become ill from excessive caution. Praise be to all that tempers! I do not praise the land where it flows - oil and honey!
 
And if anyone seeks knowledge with a harassing eye, as he sees in things more than their facade!
 
I stand before my highest mountain and before my longest wanderings; therefore, I must go down lower than I have ever risen: - to go deeper into suffering than I have ever risen, to the blackest wave of it! So my destiny wants. Well! I'm ready. Where do the highest mountains come from? - So I asked once. Then I found out that they were leaving the sea. This is evidenced by their rocks and the slopes of their peaks. From the lowest, the highest should ascend to its peak. - So said Zarathustra on the top of the mountain, where it was cold; but when he reached the proximity of the sea and finally stood alone among the cliffs, the weariness of the road and longing seized him even more than before.
 
Love is a danger to the most lonely; love for everything, if only it is alive! Indeed, my stupidity and my modesty in love are worthy of laughter! - So said Zarathustra and laughed again: but then he remembered his abandoned friends - and, as if guilty before them with his thoughts, he became angry with himself for his thoughts. And soon the laughing cried - from anger and longing Zarathustra wept bitterly.
 
“O Zarathustra,” he mocked mockingly, “you are a stone of wisdom!” How high you ascended, but every stone thrown must fall! O Zarathustra, you are a stone of wisdom, you are a stone launched by a sling, you are a crusher of stars! How high you ascended - but every stone thrown must - fall! Sentenced to yourself and to stoning yourself: O Zarathustra, how far you threw a stone - but he will fall on you! ”
 
And truly, together, a person is more lonely than alone with himself!
 
Courage is the best deadly weapon; courage is an attacker: for in every attack there is victorious music.
 
“Take a look at this gate, dwarf! I continued. “They have two faces. Two roads converge here: no one has yet gone through them to the end. This long path is behind - it stretches for ages. And this long road ahead is another eternity. These paths contradict one another, they collide with their foreheads, and it is here, at this gate, that they converge.
The name of the gate is written at the top: “Instant.” But if someone would follow them further and further and further, do you think, dwarf, that these two paths are for yourself
would they contradict forever? ”“ All direct lies, ”the dwarf muttered contemptuously. “Every truth is crooked, time itself is a circle.”
 
For with all my heart they love only their child and their work.
 
But I was lying, chained with love for my children: the desire for love put these bonds on me, so I became a victim to my children and lost myself because of them.
 
Happiness runs after me. This is because I do not run after women. And happiness is a woman.
 
For it is easier for me to bear the noise, and the thunder, and the curse of the weather, than this careful, indecisive feline calm; and even among people I hate most of all
softly walking, half-hearted and indefinite, indecisive, slow, like creeping clouds. And “who cannot bless, must learn to curse!” - this clear instruction fell to me from a clear sky, this star shines even on dark nights in my sky.
 
Because of madness, wisdom is mixed into all things!
 
And this is what I learned from them: the one who praises pretends that he does justice, but in reality
У записи 1 лайков,
0 репостов,
239 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Юрий Гальперин

Понравилось следующим людям