Сейчас я читаю книгу Крейга Мартина об Аристотелизме...

Сейчас я читаю книгу Крейга Мартина об Аристотелизме в раннее новое время и о том, как проблема принятия и непринятия его учения формаровала науку того времени; как это было связано с религией и культурой.
(Вот ссылка на книгу — https://books.google.co.il/…/abo…/Subverting_Aristotle.html…; сладостный ПДФ при желании находится за сорок секунд)
В этой заметке я хотел бы отметить два заинтересовавших меня тезиса; об первом я уже знал, но второй был для меня новинкой. Важной новинкой! Прошу прощения у знатоков, но я думал об этом не так ясно, как было необходимо.
Первая глава этой книги посвящена средневековью и проблематичному отношению к наследию Аристотеля в 13-м и 14-м веках. Мартин рассказывает о том, что диспуты о наследии Аристотеля начались в Париже уже в начале 13-го века, и несколько раз его книги объявлялись еретическими не соответствующими католической вере; канонизация Аристотеля и его томистская интеграция в католическую веру не была единомоментной, но являлась результатом достаточно сложной борьбы многих мыслителей.
Ещё одним проблемным узлом оказывался арабский философ Ибн Рушд, или, как его называли в Европе, Аверроэс. Аверроэс был радикальным аристотеликом и придерживался взглядов, согласно которым Бог не может знать ничего об индивидах; также он не верил в индивидуальное бессмертие души. Однако при этом Аверроэс считался эталоном комментирования и понимания Аристотеля. Противники Аристотеля видели в этом ещё одно доказательство своей правоты: несовместимость учения Аристотеля с учением католической цервки и требовали его запрещения. Фома Аквинский занял другую позицию. В своём трактате "Об единстве интеллекта" он выступает против определённых учений Аверроэса, пытаясь указать на ошибочность многих его интерпретаций (однако в целом Фома достаточно высоко ценит Аверроэса) и утвержает, что Аристотель может быть понят, как автор, который учит о бессмертии души и о воздаянии.
Второе. Я всегда думал, что кризис раннего нового времени был связан с тем, что средневековые представления о разуме, как об универсальном средстве познания, были разбиты октрытиями 15-го — 17-го веков, которые раздвинули границы мира, указали на его практическую бесконечность и на то, как мало мы о нём знаем. Кроме этого, были опровергнуты многие теории, которые были выведены с помощью силлогизмов и чистой логикой — опровергнуты самой практикой, что привело к тому, что появилось необходимость полного переосмысления эпистемологической базы и места чистого разума в познании мира (и Бога).
Оказывается, что уже в средневековой Европе были высказаны предположения об ограниченных познавательных возможностях разума. Уже в 13-м и 14-м веках Дунс Скот и Вильям Оккам указывали на весьма ограниченные возможности разума и на невозможность доказать бессмертие души или существование Бога и наличие его атрибутов. От себя могу добавить, что это весьма проясняет существование такой фигуры, как Николай Кузанский — который формулирует свой скептицизм как важный познавательный принцип, принцип, который, в том или ином варианте оказался принят позднейшей мыслью: для того, чтобы что-то узнать, я должен признаться в своей невозможности что-ибо достоверно узнать и понять. Только удерживая это в уме, я могу продвигаться в постижении мира, который постоянно указывает мне на моё незнание. Если я буду держаться того, что мне что-то известно, скорее всего, я не смогу ничего узнать, ибо то, что должно быть познано будет заслонено моими представлениями об этом.
Ну вот; это скорее, не даже не пересказ первой главы этой книги, а некоторое две мысли, связанные с прочитанным, и которыми я хотел с вами поделиться.
Now I am reading Craig Martin's book on Aristotelism in the early modern times and how the problem of accepting and not accepting his teachings shaped the science of the time; how it was related to religion and culture.
(Here is the link to the book - https://books.google.co.il/.../abo.../Subverting_Aristotle.html.. .; sweet PDF can be found in forty seconds if desired)
In this note, I would like to mention two theses that interested me; I already knew about the first, but the second was new to me. Important New! I apologize to the connoisseurs, but I did not think about it as clearly as necessary.
The first chapter of this book is devoted to the Middle Ages and the problematic attitude to the heritage of Aristotle in the 13th and 14th centuries. Martin talks about how disputes about Aristotle’s legacy began in Paris at the beginning of the 13th century, and several times his books were declared heretical not corresponding to the Catholic faith; the canonization of Aristotle and its Thomist integration into the Catholic faith was not instantaneous, but was the result of a rather complicated struggle of many thinkers.
Another problematic node was the Arab philosopher Ibn Rushd, or, as he was called in Europe, Averroes. Averroes was a radical aristotelian and held the view that God could not know anything about individuals; also he did not believe in the individual immortality of the soul. However, at the same time, Averroes was considered the standard of commenting and understanding of Aristotle. Opponents of Aristotle saw this as another proof of their innocence: the incompatibility of the teachings of Aristotle with the teachings of the Catholic Church and demanded its prohibition. Thomas Aquinas took a different position. In his treatise On Unity of Intellect, he opposes certain teachings of Averroes, trying to point out the fallacy of many of his interpretations (however, in general, Thomas highly appreciates Averroes) and argues that Aristotle can be understood as an author who teaches about the immortality of the soul and about retribution.
The second one. I always thought that the crisis of the early modern time was connected with the fact that the medieval notions of the mind, as a universal means of cognition, were broken by the openings of the 15th-17th centuries, which pushed the boundaries of the world, indicated its practical infinity and how little we know about him. In addition, many theories that were deduced with the help of syllogisms and pure logic were refuted - refuted by practice itself, which led to the need for a complete rethinking of the epistemological base and the place of pure reason in the knowledge of the world (and God).
It turns out that already in medieval Europe, suggestions were made about the limited cognitive possibilities of the mind. Already in the 13th and 14th centuries, Duns Scott and William Ockham pointed to the very limited possibilities of reason and the impossibility of proving the immortality of the soul or the existence of God and the presence of its attributes. I can add on my own that this very clarifies the existence of such a figure as Nikolai Kuzansky - who formulates his skepticism as an important cognitive principle, a principle that, in one form or another, turned out to be a later thought: in order to find out something, I I must admit to my impossibility because I can reliably know and understand. Only by keeping this in mind can I advance in comprehending a world that constantly indicates to me my ignorance. If I stick to the fact that I know something, most likely I will not be able to find out anything, because what should be known will be obscured by my ideas about it.
Here you go; rather, it’s not even a retelling of the first chapter of this book, but some two thoughts related to what I read, and which I wanted to share with you.
У записи 3 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Марк Гондельман

Понравилось следующим людям