И пока тебя под корень не покорежило, не...

И пока тебя под корень не покорежило, не согнуло от ночных неживых звонков, будешь пить себе с Олегами и Сережами, будешь верить в то, что было тобой нагрежено и не ведать, сколько хрустнуло позвонков.
Ты считай их, сколько выбыло, сколько ранило, скольких в панике увел от тебя конвой. Ты уже давно отпела их, отэкранила, ты давно уже решила играть по правилам, но пока еще не выбрала за кого. Может, хватит столько ерничать и пинаться-то, а потом ночами плакать по именам, принимай как есть, любые реинкарнации, ведь пока тебе глумливо и девятнадцато, и тебе пока что нечего вспоминать.
А когда-нибудь ты будешь сидеть на лавочке и честить за нравы местную молодежь. Но сейчас-то на кого ни посмотришь — лапочки, а тебе всегда смешно и пока до лампочки, так иди — пока не знаешь, куда идешь. И пока тебе не скажут порядком явочным подождать у входа с посохом и сумой, будешь девочкой с абрикосовой шейной ямочкой, с золотистой мелкостриженной кутерьмой. И пока везде в кредит наливают кофе там, улыбаются, взлетают под потолок, ты бредешь по лужам этаким Холден-Колфилдом, и в любое слово веришь, как в эпилог.
А тебе такая жизнь на халяву дарится, что грешно ее без пользы сдавать в утиль, у тебя слова блестящие в горле давятся, у тебя такие пальцы: кто попадается, никогда уже не может из них уйти. Ты не лучше всех, обычная, в меру резвая, синяки под глазами, кашель, спинная боль, просто как-то так случилось, что Он, не брезгуя, втихаря изволил выдохнуть две скабрезности, и одна, вот, в ноябре родилась тобой. Над тобой огни вселенные не удвоятся, не разрушится какая-нибудь стена, просто Он созвал свое неземное воинство и решил на миг тебя окатить сполна.
А тебя учили — нужно смотреть и взвешивать, чтобы вдруг потом не вылететь из игры. Но вокруг апрель и небо — какого лешего, у тебя такое сердце, что хоть разрежь его — все равно должно хватить на десятерых.
Так что ты глотай свой кофе и вишни льдистые, а ударили — так всхлипни и разотри.
И запомни — где-то есть еще тот, единственный, кто живет с такой же шуткою изнутри.
And while you are not undermined by the root, are not bent from the inanimate nightly calls, you will drink with Oleg and Seryozha, you will believe that you were stressed and not know how many vertebrae crunched.
You count them, how many retired, how many injured, how many in a panic the convoy took away from you. You have sent them away a long time ago, cut them off, you have already decided to play by the rules, but have not yet chosen whom. Maybe it’s enough to jerk and kick so much, and then cry at night by name, take it as you are, any reincarnation, because for now you are mocking and nineteen, and so far you have nothing to remember.
And someday you will sit on a bench and honor the morals of local youth. But now you’re looking at anyone — sweethearts, and it’s always funny for you, and so far to the bulb, so go — until you know where you are going. And until they tell you, in order, to be implicit, wait at the entrance with a staff and a bag, you will be a girl with an apricot neck fossa, with a golden, finely cut mess. And while coffee is poured on credit everywhere, smiling, flying up to the ceiling, you wander through puddles like Holden Caulfield, and you believe in any word, as in an epilogue.
But such a life is given to you for free, that it is a sin to use it for nothing, you have brilliant words in your throat crushing, you have such fingers: whoever comes across can never leave them. You are not the best, ordinary, fairly playful, bruises under your eyes, cough, backache, it just happened that somehow, without disdain, quietly deigned to breathe out two naughty things, and one, behold, in November you were born. The universes fires will not double over you, some wall will not collapse, He simply called his unearthly army and decided to dive you for a moment.
And you were taught - you need to watch and weigh, so that suddenly then you do not fly out of the game. But around April and the sky - what the hell, you have such a heart that even cutting it - it should still be enough for ten.
So you swallow your coffee and icy cherries, and hit - sob and rub.
And remember - somewhere else there is one, the only one who lives with the same joke from the inside.
У записи 4 лайков,
0 репостов,
197 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Elena Sudyeva

Понравилось следующим людям