Однажды я увидела его глаза и захотела в...

Однажды я увидела его глаза и захотела в них утонуть. Он был чужим парнем, но меня это не останавливало. Я ругалась, что он курил в парадной, но это был лишь повод поговорить. 

Я позвонила и, сдерживая дрожь в голосе, сказала: «Я хочу утонуть в твоих глазах».  

За две недели он изменил мою жизнь. Я не заметила, как это произошло. Но я стала другой. Когда-то у меня было видео, которое он снимал. Как я хожу по комнате.И его голос, ласково зовущий меня, за кадром. Я давилась слезами, смотря эту запись. 

Расстались мы совершенно глупо. Последняя неделя была, вообще, странной, мягко говоря. У меня, пожалуй, никогда в жизни не было таких истерик. Мне звонили соседи и спрашивали, не знаю ли я, кто так кричит.Я закусывала до крови губу и ровным, холодным голосом говорила, что не знаю. 

В тот день он пришёл ко мне рано утром. Шёл с работы. Я судорожно стаскивала бигуди и накидывала халат.Потом кормила его хлопьями и поила кофе.Я тогда не умела варить кофе сама. Но уменя был растворимый. И не 3-в-1, как я часто пью сейчас, а просто растворимый. В больших банках. С молоком. За неделю до этого мы упивались этим кофе втроем на моей кухне: я, он и моя мама. 

 - Так ты что, не придёшь? Ты ведь обещал.

- Я к тебе сегодня уже приходил.

- Тогда можешь больше никогда не приходить.

Гудки.

И всё. Я безутешно плакала в трубку капитану «вражеской» команды по баскетболу.Но тут пришла мама. И стала кричать.Странно, правда? Она кричала, чтобы я успокоилась; что он, конечно же, не стоит моих слёз и всё, что обычно говорят в утешение. Говорят, а не кричат. Так случился наш с ней первый коммуникативный кризис. 

А потом с ним произошла беда. Мы не видели друг друга. От этого было ещё больней,страшней, непонятней. Хорошо, что были друзья. Что самое смешное, общие. 

Перед моим отъездом мы встретились. Он хотел,чтобы я вернула ему какие-то старые порезанные журналы и кольцо. Это кольцо у него была мания передаривать. Но я решила стать последней в цепочке передариваний.Я вообще упрямая.  

А он, оказывается, нашел причину нашего расставания: «Ты ведь со мной не спала». Всё просто, как мычание коровы.Хотя об этом у нас и разговора не заходило. 

Когда через месяц на яхточке в Чёрном море меня внутренне скручивало совсем не от морской болезни, я решилась выкинуть это злосчастное кольцо. В моей любимой серии фантастики герои выкидывали «браслет Конюха» в Пустоту, чтобы его чары спали. Мне казалось, это поможет.Да простят меня экологические службы. 

 Одна моя подруга, которую он не помнил,как-то в ночном клубе увидела у него брелок, какой был и у меня: 

- Ой... у тебя брелок такой же.

- Как у неё?

- Да, как у неё.

- А ты её знаешь?

- Да, это моя лучшая подруга.   

- А мы с ней переписываемся, общаемся.

Это, между прочим,было совершенной неправдой. Единственное, чем он тогда напоминал мне о себе, был его рисунок, который висел у меня над письменным столом. И сейчас, кстати, висит. Только уже не совсем «над» из-за особенностей планировки и расстановки мебели. 

Когда через полгода у меня рушился мир, новый, не так давно созданный,совершенно неожиданно от него пришло смс: «Я теперь люблю тебя по-другому».Я тогда поиздевалась над этой фразой.Но у меня появилась надежда. Она росла,а на ней я строила новый мир. 

Он ушёл в армию. Я гордо говорила всем: «У меня парень в армии». И писала ему письма. Настоящие, от руки. 

А потом мир вновь рухнул. И я перестала кому-либо верить. И наши «отношения» показались абсолютно нелепой, никому не нужной игрой. Всё вокруг было ложью, значит, и он тоже был фантомом. Мы вновь «расстались». 

Я не помню, как он потом вновь появился.Он звонил и говорил, что любит. Что наши отношения — нечто необыкновенное, что ни с кем в мире не случалось. Что совершенно не важно, был ли кто-то у каждого из нас всё это время. Всё, что было, — фэйк.«Только ты и я — это тру». Он обещал приехать, я верила и ждала. Потом переставала ждать, а он вновь звонил,будто выныривал из небытия — и я вновь верила и ждала. Парадоксально, но человеку, живущему в своих фантазиях и домыслах, я верила чуть ли не больше всех остальных. Я, конечно, верила очень осторожно, украдкой, спрятав «верю» глубоко-глубоко. Но оно жило, это «верю»,жило и тихо грело. Всегда.


В начале года он написал с номера, который почему-то заставил меня подумать, что он приехал. «Где мы встретимся?» - «Где-нибудь на Невском». Всё следующее утро я идиотски нервничала, никак не могла выбрать духи и палилась перед мамой.  

 - Ты куда?

- У меня свидание.

- Ты ночевать-то домой придёшь?

- Не знаю.

Но мои хрустальные ожидания разбились, как разбилась о быт любовная лодка Маяковского. Он никуда не приезжал.А встреча была не физическая, а «на ином уровне». Мы так «встречались» уже три года.   

Последний раз он звонил в день,когда я получила диплом. «Мы не виделись четыре года, а разговариваем так, будто каждое утро просыпаемся вместе». Он сказал, что приедет в конце лета. И я верила и ждала. Всё так же тихо верила,как будто и не верила вовсе. 

Но в конце лета он не приехал, а пропал.На смс и звонки не отвечал. Прошло три месяца, и я наткнулась на его профайл в интернете. Согласно которому он состои тв матримониальных отношениях с некой дамой. И на момент нашего последнего разговора уже, как минимум, две недели состоял. Понятно, что реальность матримониальности презренно маловероятна,но сам факт.  


Сам факт убил, растоптал,изничтожил. Всё, чем я внутренне необъяснимо-незримо жила.
Once I saw his eyes and wanted to drown in them. He was a stranger guy, but that did not stop me. I swore that he smoked in the front door, but that was just an excuse to talk.

I called and, restraining a trembling voice, said: "I want to drown in your eyes."

In two weeks, he changed my life. I did not notice how this happened. But I became different. I once had a video that he was shooting. As I walk around the room. And his voice, affectionately calling me, behind the scenes. I choked on tears while watching this recording.

We parted completely stupidly. The last week was, in general, strange, to say the least. I probably have never had such tantrums in my life. My neighbors called me and asked if I knew who was screaming like that. I bit my lip to the blood and said in a steady, cold voice that I didn’t know.

That day he came to me early in the morning. Went from work. I frantically pulled out the curlers and put on a bathrobe. Then I fed him cereal and drank coffee. I then could not make coffee myself. But the skill was soluble. And not 3-in-1, as I often drink now, but simply soluble. In large banks. With milk. The week before, we had three men reveling in this kitchen in my kitchen: me, he and my mother.

“So you won’t come?” After all, you promised.

- I already came to you today.

“Then you can never come again.”

Beeps.

And that’s it. I cried inconsolably to the captain of the "enemy" basketball team. But then my mother came. And she began to scream. Strange, right? She screamed for me to calm down; that he, of course, is not worth my tears and all that is usually said in comfort. They say, not shout. So our first communicative crisis happened with her.

And then trouble happened to him. We did not see each other. From this it was even more painful, worse, incomprehensible. It’s good that there were friends. What’s the funniest thing is general.

Before my departure, we met. He wanted me to return some old cut magazines and a ring to him. This ring he had a mania to redo. But I decided to be the last in the chain of gifting. I'm generally stubborn.

But he, it turns out, found the reason for our breakup: "You didn’t sleep with me." Everything is simple, like the lowing of a cow. Although we didn’t even talk about it.

When a month later on a yacht in the Black Sea I was not twisted internally at all from seasickness, I decided to throw out this unfortunate ring. In my favorite science fiction series, the heroes threw the Groom’s bracelet into the Void so that his spells would fall. It seemed to me that this would help. Yes environmental services will forgive me.

One of my friends, whom he did not remember, once in a nightclub saw his keychain, which I had:

- Oh ... you have the same key chain.

- How is she?

“Yes, like hers.”

“Do you know her?”

- Yes, this is my best friend.

- And we correspond with her, communicate.

This, by the way, was a complete lie. The only thing he then reminded me of himself was his drawing, which hung above my desk. And now, by the way, hanging. Only it’s not quite “above” because of the particular layout and arrangement of furniture.

When six months later my world collapsed, a new one, not so long ago created, quite unexpectedly an SMS came from him: “I now love you differently.” I then mocked this phrase. But I had hope. She grew, and on it I built a new world.

He joined the army. I proudly told everyone: "I have a guy in the army." And I wrote letters to him. Real, by hand.

And then the world collapsed again. And I stopped believing in anyone. And our "relationship" seemed absolutely ridiculous, useless to anyone. Everything around was a lie, which means he was also a phantom. We again “parted”.

I don’t remember how he later reappeared. He called and said that he loved. That our relationship is something extraordinary that has not happened to anyone in the world. Which is completely irrelevant whether or not each of us has had all this time. All that was was fake. "Only you and I are labor." He promised to come, I believed and waited. Then she stopped waiting, and he called again, as if he had emerged from nothingness - and I again believed and waited. Paradoxically, I believed in a man living in his fantasies and speculations almost more than anyone else. Of course, I believed very carefully, stealthily, hiding the “believe” deeply, deeply. But it lived, it “believe”, lived and quietly warmed. Is always.


At the beginning of the year, he wrote from the issue, which for some reason made me think that he had arrived. "Where can we meet?" “Somewhere on the Nevsky.” All the next morning I was idioticly nervous, could not choose a perfume and scorched in front of my mother.

- Where are you going?

- I have a date.

“Will you come home for the night?”

- I do not know.

But my crystal expectations broke, as Mayakovsky’s love boat crashed. He didn’t come anywhere. And the meeting was not physical, but "on a different level." We have “met” for three years already.

The last time he called the day I got my diploma. “We have not seen each other for four years, but we talk as if we wake up together every morning.” He said he would come in late summer. And I believed and waited. Still quietly believed, as if not
У записи 2 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Евгения Евгеньевна

Понравилось следующим людям