Всё страньше и страньше! Всё чудесатее и чудесатее!...

Всё страньше и страньше! Всё чудесатее и чудесатее! Всё любопытственнее и любопытственнее! Всё страннее и страннее! Всё чудесится и чудесится!

— Серьёзное отношение к чему бы то ни было в этом мире является роковой ошибкой.
— А жизнь — это серьёзно?
— О да, жизнь — это серьёзно! Но не очень…

Алиса в зазеркалье.

П.С.
Когда Алиса подошла к зеркалу, там уже кто-то был. Она присмотрелась и узнала Белого Кролика — того самого, из Страны Чудес. Он смотрел из зеркала, высокомерно улыбаясь, и ронял жалкие, не соответствующие его виду слова:
— О, освободите меня, я уже так опаздываю! Я застрял в этом зеркале, остекленел, озеркалился, ни тпру ни ну, ни в гостях ни дома, ни в городе Богдан ни в селе Селифан…
Он не был похож ни на Богдана, ни на Селифана, он был похож на обыкновенного Белого Кролика, который слишком долго и часто смотрел в зеркало и потому в нем застрял…
— Возможно, я слишком долго смотрел в зеркало. Воз. Можно. Можно воз, а можно телегу, но только отсюда меня надо вывезти. Мне, понимаете, хотелось иметь такой вид, какой подобает иметь на балу у Герцогини. И вот — вследствие… а может быть, и не вследствие, а по причине… Ведь причина бывает раньше, чем следствие?
— Смотря какие обстоятельства, — сказала Алиса, всегда путавшая обстоятельства следствия и причины.
— Вы меня видите? — спросил Кролик.
— В том-то и беда. Теперь в этом зеркале никто не увидит себя, все будут видеть только Белого Кролика.
— Это вы серьезно? — забеспокоился Кролик. — Боюсь, что у меня такой вид… Я ведь себя не вижу, я не в зеркало смотрю, а из зеркала…
— Как же теперь попасть в Зазеркалье? — спросила Алиса. — Вы загородили все зеркало, и теперь никто не попадет в Зазеркалье.
— Воз — можно, — сказал Белый Кролик. — Можно — воз. — Чтобы придать себе вес, он употреблял приставку вместо имени существительного. — Но лично мне не нужно в Зазеркалье. Я не опаздываю в Зазеркалье так, как опаздываю на бал к Герцогине.
Сказка его давно кончилась, а он все еще опаздывал на бал к Герцогине. Но не терял надежды попасть на бал.
Алиса смотрела в зеркало и видела в нем Белого Кролика, вместо того чтобы видеть себя. А ведь в зеркале положено видеть себя, а не кого-то другого.
Постепенно Алиса начала к этому привыкать, и ей уже казалось, что в зеркале не должно быть никого, кроме Белого Кролика. У нее даже промелькнула мысль, что, возможно, она, Алиса, и есть в действительности Белый Кролик (воз — можно, а можно и воз). Потому что ведь зеркала не врут. Девочки иногда врут, кролики иногда врут, но зеркала — не врут.
Так подумала Алиса и провела рукой у себя под носом, чтобы разгладить усы, которые видела в зеркале. И подняла высоко над головой руку, чтобы потрепать себя по ушам.
Stranger and weirder! More wonderful and wonderful! Everything is more curious and curious! Stranger and weirder! Everything is wonderful and wonderful!

- Serious attitude to anything in this world is a fatal mistake.
“Is life serious?”
“Oh yes, life is serious!” But not really ...

Alice in the Wonderland.

P.S.
When Alice went to the mirror, someone was already there. She looked closely and recognized the White Rabbit - the one from Wonderland. He looked from the mirror, smiling arrogantly, and dropped miserable words that did not match his appearance:
“Oh, free me, I'm already so late!” I got stuck in this mirror, glazed, looked around, neither really, nor as a guest, nor at home, nor in the city of Bogdan or in the village of Selifan ...
He was like neither Bogdan nor Selifan, he was like an ordinary White Rabbit, who too long and often looked in the mirror and therefore stuck in it ...
“Perhaps I looked too long in the mirror.” WHO. Can. You can cart, or you can cart, but only from here I need to be taken out. I, you know, wanted to have the look that it befits to have at the Duchess’s ball. And now - as a result of ... and maybe not because of, but because of ... Why is the cause earlier than the effect?
“It depends on what circumstances,” said Alice, who always confused the circumstances of the investigation and the cause.
- Can you see me? - asked the Rabbit.
“That's the trouble.” Now in this mirror no one will see themselves, everyone will see only the White Rabbit.
- Are you serious? - worried Rabbit. “I’m afraid I have such a look ... I don’t see myself, I’m not looking in the mirror, but from the mirror ...”
- How now to get into the Looking Glass? - asked Alice. “You have blocked the whole mirror, and now no one will get into the Looking Glass.”
“It is possible,” said the White Rabbit. - You can - cart. - To give himself weight, he used the prefix instead of the noun. “But personally, I don’t need in the Looking Glass.” I am not late in the Looking Glass as I am late for the ball to the Duchess.
His tale ended long ago, and he was still late for the ball to the Duchess. But did not lose hope of getting to the ball.
Alice looked in the mirror and saw the White Rabbit in him, instead of seeing herself. But in the mirror you are supposed to see yourself, and not someone else.
Gradually, Alice began to get used to it, and it seemed to her that in the mirror there should not be anyone except the White Rabbit. She even had the thought that perhaps she, Alice, was in fact the White Rabbit (maybe, maybe, and maybe). Because mirrors do not lie. Girls sometimes lie, rabbits sometimes lie, but mirrors don't lie.
So Alice thought and ran her hand under her nose to smooth out the mustache she saw in the mirror. And she raised her hand high above her head to pat her ears.
У записи 8 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Людмила Косарева

Понравилось следующим людям