"Пророк" Алмустафа, несравненный среди всеми любимых, тот, кто...

"Пророк"

Алмустафа, несравненный среди всеми любимых, тот, кто был рассветом собственного дня, ждал двенадцать лет в городе Орфалесе, ждал своего корабля, что должен был вернуться и взять его обратно на остров его рождения.

И на двенадцатый год, на седьмой день месяца жатвы он взошел на холм за городскими стенами и взглянул в сторону моря; и он увидел свой корабль, выходящий из тумана.

Тогда ворота его сердца широко открылись и его радость брызнула далеко в море. И он закрыл свои глаза и начал молиться в молчании души своей.

Но когда он спускался с холма, грусть вошла в него, и он подумал в своем сердце:

Как я смогу уйти отсюда спокойно и без печали? Нет, не без раны в душе покину я этот город.

Длинными были дни боли, которые я провел в этих стенах, и длинными были ночи одиночества, а разве может кто покинуть свою боль и свое одиночество без сожаления?

Слишком много кусочков своей души разбросал я по этим улицам, и слишком много рожденных моей тоской бродят нагими среди этих холмов, и я не могу уйти от них без боли и бремени. Нет, не одежду снимаю с себя я сегодня, но кожу сдираю с себя своими руками.

Нет, не мысли оставляю я за собой, а свое сердце, размягченное жаждой и голодом.

И все же я не могу быть здесь дольше.

Море, которое зовет всех в себя, позвало и меня, и я должен идти.

Потому что не прислушаться к зову часов в ночи и остаться – значит застыть, окаменеть, навеки стать залитым в неизменную форму.

Хорошо бы взять с собой все, что здесь есть, и уйти. Но как могу я? Голос не может взять с собой язык и те губы, что дали крылья ему. Один должен он улететь и искать своей цели.

Ведь один, без гнезда своего, должен орел пересекать солнце.

И сейчас, когда он достиг подножья холма, он снова повернулся к морю и увидел свой корабль, входящий в гавань, а на корабле – моряков, людей его родной земли.

И его душа закричала им, а он сказал: Дети моей древней матери, вы всадники приливов.

Как часто приплывали вы в моих снах. А сейчас вы пришли наяву, и это глубочайший из снов.

Готов я идти, и паруса мои подняты, и с нетерпением жду ветра я.

Только еще один раз вдохну я этот воздух покоя, еще раз оглянусь с любовью назад.

А потом встану средь вас, моряк среди моряков.

И ты, огромное море, – бессонная мать,

Ты, кто одна даешь мир и свободу реке и ручью.

Только еще одну извилину сделает этот ручей, только еще один звук издаст он в своем скольжении.

И тогда я приду к тебе, безграничная капелька к безграничному океану.

А пока он шел, он увидел издали мужчин и женщин, покидающих свои поля и свои виноградники и спешащих к городским воротам.

И он услышал их голоса, называющие его по имени, перекликающиеся от поля к полю, сообщая друг другу, что приплыл его корабль.

И он сказал себе:

Будет ли этот день расставания днем слияния наших сердец? И можно ль сказать, что закат мой станет на деле моим рассветом?

И что дам я ему, кто оставил свой плуг в вспаханном поле, иль ему, кто оставил колесо своего виноградного пресса?

Станет ли мое сердце деревом, тяжело согнувшимся от плодов, которые я могу собрать и дать им?

И брызнут ли мои желания, как фонтан, из которого я смогу наполнить их чаши?

Кто я, арфа, до которой может дотронуться рука могущественного, или флейта, чтобы его дыхание прошло через меня?

Но я только искатель молчаний, а какое сокровище мог найти я в молчаниях, чтобы уверенно мог раздарить я его?

Если это день моего рождения – в какие поля посадил я свои семена и в какие забытые времена года?

И если это будет час, когда я подниму свою лампу, то не мое пламя будет жечь фитиль.

Пустой и темный подниму я свою лампу.

И пусть хранитель ночи зальет ее своим маслом и зажжет ее сам.

Все это он сказал словами. Но много в его сердце осталось невысказанным. Потому что он сам не мог высказать вслух свои глубочайшие секреты.

И когда он вошел в город: все люди вышли встретить его, и они плакали о нем, как один человек.

И старцы города вышли вперед и сказали:

Иди, но не уходи от нас.

Светом полдня был ты в полутьме нашей жизни, и твоя юность дала нам мечты, чтоб мечтать.

Не чужой ты среди нас и не гость, а наш сын и возлюбленный.

Не страдай, хоть наши глаза и будут скучать без лица твоего.

И жрецы и жрицы сказали ему:

Пусть волны моря не разделят сейчас нас и годы, что ты провел среди нас, станут памятью.

Ты разбудил в нас высокие чувства, и твоя тень была светом на наших лицах.

Мы так сильно любили тебя. Но любовь наша была бессловесна, была скрыта покровами.

Но сейчас она громко кричит тебе и выходит к тебе обнаженная.

Ведь всегда было так, – любовь не знает своей глубины до часа разлуки.

И другие тоже подошли и умоляли его. Но он не ответил им. Он только наклонил свою голову; и те, кто стоял ближе, увидели, как слезы падали на его грудь.

И он, и народ пошли на большую площадь, где стоял Храм.

А там из храма вышла женщина, чье имя было Алмитра. Пророчицей звали ее.

И с особой нежностью взглянул он на нее, потому что она была той, кто первая нашла и поверила в него, еще в тот день: когда он появился в их городе.

И она приветствовала его, говоря:

Пророк Бога, в поисках наивысшего долга выбирал ты пути для своего корабля.

Но сейчас твой корабль пришел, и ты должен уйти.

Ты так тоскуешь по земле твоих грез и страстных желаний, что пусть ни наша любовь не свяжет тебя, ни наши нужды не задержат тебя.

Но мы просим: перед тем как уйдешь от нас, поговори с нами и дай нам свою правду. И мы передадим ее своим детям, и они – своим детям, и она не погибнет.

В своем одиночестве ты следил за нашими днями, и в своей бессоннице ты слушал, о чем мы рыдали и смеялись во сне.

Потому сейчас открой нам нас и скажи обо всем, что было открыто из того, что существует между нашим рожденьем и смертью.

И он ответил: Люди Орфалеса, о чем я могу говорить, кроме того, что и так постоянно живет в ваших душах?
"Prophet"

Almustafa, incomparable among all loved ones, the one who was the dawn of his own day, waited twelve years in the city of Orfales, waiting for his ship that he had to return and take him back to the island of his birth.

And in the twelfth year, on the seventh day of the month of the harvest, he went up the hill outside the city walls and looked towards the sea; and he saw his ship coming out of the fog.

Then the gates of his heart opened wide and his joy spilled far into the sea. And he closed his eyes and began to pray in the silence of his soul.

But when he came down the hill, sadness entered him, and he thought in his heart:

How can I get out of here calmly and without sorrow? No, not without a wound in my soul I will leave this city.

The days of pain that I spent in these walls were long and the nights of loneliness were long, but can anyone leave their pain and their loneliness without regret?

I scattered too many pieces of my soul along these streets, and too many born of my longing roam naked among these hills, and I cannot leave them without pain and burden. No, I don’t take off my clothes today, but I strip off my skin with my own hands.

No, I do not leave thoughts behind me, but my heart, softened by thirst and hunger.

And yet I can’t be here any longer.

The sea, which calls everyone into itself, has called me, and I have to go.

Because not to heed the call of the clock in the night and stay means to freeze, petrify, forever become flooded in an unchanged form.

It would be nice to take with you everything that is here and leave. But how can I? The voice cannot take with it the tongue and those lips that gave wings to it. One he must fly away and look for his goal.

After all, one, without its nest, must cross the eagle of the sun.

And now, when he reached the foot of the hill, he again turned to the sea and saw his ship entering the harbor, and on the ship - sailors, people of his native land.

And his soul cried out to them, and he said: Children of my ancient mother, you are riders of the tides.

How often did you sail in my dreams. And now you have come to reality, and this is the deepest of dreams.

I am ready to go, and my sails are raised, and I look forward to the wind.

Only once more I will breathe this air of peace, once again I will look back with love.

And then I will stand among you, a sailor among sailors.

And you, the vast sea, are a sleepless mother,

You who alone give peace and freedom to the river and stream.

This creek will make only one more gyrus; it will only make another sound in its slip.

And then I will come to you, unlimited drop to the unlimited ocean.

And while he was walking, he saw from afar men and women leaving their fields and their vineyards and hurrying to the city gates.

And he heard their voices calling him by name, echoing from field to field, telling each other that his ship had sailed.

And he said to himself:

Will this day of parting be a day of merging our hearts? And can I say that my sunset will actually become my dawn?

And what will I give to him who left his plow in a plowed field, or to him who left the wheel of his grape press?

Will my heart become a tree bent heavily from the fruits that I can collect and give them?

And will my desires sprinkle like a fountain from which I can fill their cups?

Who am I, a harp to which the powerful hand can touch, or a flute so that his breath passes through me?

But I am only a seeker of silence, and what treasure could I find in silence so that I could confidently give it away?

If this is my birthday, in which fields did I plant my seeds and in what forgotten seasons?

And if it will be the hour when I raise my lamp, then not my flame will burn the wick.

Empty and dark, I will raise my lamp.

And may the night keeper fill it with his oil and light it himself.

He said all this in words. But much in his heart remained unspoken. Because he himself could not speak out his deepest secrets.

And when he entered the city: all the people went out to meet him, and they cried about him as one man.

And the elders of the city came forward and said:

Go, but don’t leave us.

The light of half a day was you in the darkness of our lives, and your youth gave us dreams to dream.

You are not a stranger among us and not a guest, but our son and beloved.

Do not suffer, even though our eyes will be bored without your face.

And the priests and priestesses said to him:

May the waves of the sea not separate us now and the years that you spent among us will become a memory.

You awoke high feelings in us, and your shadow was the light on our faces.

We loved you so much. But our love was wordless, was hidden by the covers.

But now she screams loudly at you and comes out to you naked.

After all, it has always been so - love does not know its depth until the hour of separation.

And others also came and begged him. But he did not answer them. He only bowed his head; and those who stood closer saw tears falling on his chest.

Both he and the people went to the large square where the Temple stood.

And there a woman came out of the temple, whose name was Almitra. The prophetess was called her.

And with special tenderness he looked at her, because she was the one who first found and believed in him, even that day
У записи 2 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Викентий Жеребов

Понравилось следующим людям