Илья Утехин, профессор факультета антропологии Европейского университета в...

Илья Утехин, профессор факультета антропологии Европейского университета в Санкт Петербурге:

В детской поликлинике, в пришедшем в упадок дореволюционном особняке, зачем-то
стоял старинный рояль. Так и не удосужились его выбросить – с революции до самой
перестройки; пережил он и блокаду. Помню, что он всегда был заперт на ключ,
я проверял. А то ведь больные дети из очереди, конечно, стали бы нервировать медперсонал
и мамаш, колотя по клавишам.
Был старый чемодан и откуда-то выплыл новенький, ненадеванный пионерский
галстук. Помню фотографию, где изображен будто бы отъезд с этим чемоданом
в пионерский лагерь, хотя никаких пионеров уже, конечно, не было, да и в лагерь никто
не уезжал.
А раз в год весенним днем по Кировскому перекрывали движение и сначала слышалось
уханье барабана, а потом – все остальное, что есть в военном оркестре: пам-парам, пам-
парам, пам-парам – парампампам.
«Трансформеры» шли по Шестому каналу.
Маленькие глазированные творожные сырки были, может быть, повкуснее мороженого.
Вспоминаю, что на свалке фабрики Урицкого стоял крепкий дух. Мы таскали оттуда
неразрезанные сигареты «Космос» и приставляли к ним неразрезанные фильтры.
И пробовали это курить.
Помню, как у Янаева тряслись руки.
И не без намека на день классической музыки по телевизору шутник-саксофонист
оглашал переход метро тревожной темой из «Лебединого озера».
Барби большинство знакомых почему-то считали пошлятиной: остроногая дура, она
излучала гламур всем своим существом, не читала книжек и была любимой подругой
тем девочкам, которым в детстве прокалывали уши и завязывали бантики – так что им не
приходилось потом самим по кусочкам выстраивать свою женственность.
Обычные куклы подходили разве что для игры в дочки-матери: глазастые бесполые
пупсы и сплошной детский сад, без сисек, не то что Барби. Барби-то уже подросла, так
что в стране, где есть Барби, не может не быть секса. И еще Барби, конечно, не ездит к Кену на метро. Как-то утром в набитом вагоне на Петроградской: «Мужчина, вы что, не
видите? Вы женщину толкаете!» Тот оглядывается и выдыхает тоскливо: «Женщины-то еще
спят в полвосьмого».
«Куклой» называлась еще пачка купюр, где настоящие были только сверху и снизу,
а в середине была нарезанная бумага. Наивным гражданам их подсовывали кидалы
у обменных пунктов. Слава богу, бабушка хранила валюту в серванте: дачу за Мгой
продали за 200 долларов и мешок картошки.
Через много лет мне встретятся Виолетта, Камилла, Сабрина и еще такие же, все
вместе – список, напоминающий рекламу салона расслабляющего массажа, а на
самом деле из классного журнала. Не глянцевого, а самого обычного школьного, где
перечислены имена девочек. Это когда моя дочь пошла в первый класс, оказалось, что
многие ее одноклассницы в родстве с Барби и Братц.
А я помню лосины. Ведь их мамы уже школьницами ходили в лосинах, едва отложив
своих Барби.
Вот, между прочим, из разряда вечных ценностей: музыка в начале каждой серии
«Ну, погоди!» Это теперь я понимаю, что композитор вдохновлялся бразильцем Антонио
Жобимом, а тогда это была чистая, дистиллированная эмоция, вне контекста.
Помню, кстати, что «Ласковый май» – это были мальчики из детдома.
Иностранцы тогда не понимали, да и нам теперь странно вспомнить, что люди смеялись
над рекламой и рассказывали по ее мотивам анекдоты. Потом как-то к выборам повсюду
висел чудесный слоган: «Счастье – это сейчас». Собчак проиграл выборы, несмотря на
свой дзенский девиз: счастье момента, очевидно, дошло тогда не до всех. Их повсюду
преследовали кариес, перхоть, обычный стиральный порошок.
Да, а ведь еще была игровая приставка «Денди»! Ее подключали к телевизору.
Одноклассник соседского мальчика как-то раз заигрался допоздна, и когда родители
вызвонили его домой, в панике сунул ноги в первые попавшиеся ботинки. Ботинки только
что купленные и не его, а его старые остались там стоять. То-то был коммунальный скандал
с визгом и вызовом милиции: в краже с подменой заподозрили несчастного парня с другого
конца квартиры.
В ту пору на толкучке недорого продавали перегоревшие лампочки. Их предполагалось
вкручивать в подъездах и подворотнях взамен хороших, а хорошие брать себе –
в продаже-то их было не найти. Вот просто так выкрутить все-таки неудобно. А тут ты
даже, получается, заплатил.
Интересно, что до этого незамысловатого трюка не надо было долго догадываться, он
как-то сам был понятен в этой жизни. По крайней мере, взрослым.
А какие-то вещи и не требовалось понимать. Вспоминаю кругляшки, которыми играли
на подоконниках и обменивались – «капсы» из чупа-чупсов. На них были изображены
герои неизвестных нам мультфильмов, возникших на почве неизвестных комиксов. Чужие
истории, взамен которых приходилось выдумывать свои. Появлялись тут и загадочные
игрушки из ненашей жизни, вроде кота, как потом оказалось, Гарфилда, ни имени, ни
истории которого никто вокруг не знал. Так, пластиковые Астерикс и Обеликс явились
в дом задолго до тех времен, когда стало возможно увидеть этот мультфильм. То же и про рисунки на майках: рисунки были будто осколки чужой цивилизации, но кто здесь
изображен и что тут написано? Не парься, какая разница. Главное, что тебе нравится. Ну
и носи, играй. Такой вот постмодерн.
Помню год, когда появились лотки с мягкими игрушками. Все сразу стали дарить эту
разнообразную фауну. До тех пор медведь чаще всего был один. Ну, или еще обезьяна.
Плотные, с деревянной головой, медвежьего цвета. А начиная с того года у большинства
детей дома заводился целый зоопарк, колористическое буйство. Да и юноши дарили
девушкам таких животных. И девушки, и родители потом не знали, куда все это деть.
К зоопарку ведь сердце не прикипит как к единственному медведю, а пыль собирается.
Занятно, что эти цветастые как-то не доживают, в отличие от медведей посолиднее, до
нынешней барахолки.
Изобилие вообще равращает сердце, способствует беспорядку и занимает углы. Не
только мягкие – всякие пластиковые животные, машинки, пистолеты. Это не складывается
само по себе в коллекцию, как марки или значки. Дом даже в самом нищем обществе
потребления нуждается в периодическом прореживании, в кладовке, даче, в регулярности
похода на помойку не с мусором, а с хламом.
Помню, кстати, Филю, Степашку и Хоху.
Любимые драные кеды, свобода раздолбайства.
Хорошие детские вещи всегда передавали родственникам и знакомым, даже когда
пришло секонд-хендное изобилие. Но вот эти замурзанные, обсосанные невесть кем,
измазанные чужой кашей и памятью? Ведь комбинезон или кукла – это, там, не ролики
какие-нибудь на Авите купить. Ролики к себе под одеяло не кладут.
Взгляд спотыкается об их детскую наготу, свальный грех и расчлененку, будто второй
класс музыкалки о Петра Ильича: перманентная болезнь куклы, патетические вздохи
ближе к исходу. Кажется, что они здесь уже совсем не для того, чтобы найти новых хо
-
зяев, а как объекты концептуального искусства и одновременно перформанс. Перфор
-
манс твоего зрения. Ведь сквозь эту дистанцию их не увидеть как актуальную вещь, но
и в антиквариат они не годятся. Это артефакты с другой планеты, на которой ты когда-то
проживал.
Но куда не согласился бы вернуться, даже если бы это было возможно.
Пусть уж все они лучше тут, в альбоме.
Ilya Utekhin, Professor, Department of Anthropology, European University at St. Petersburg:

In a children's clinic, in a declining pre-revolutionary mansion, for some reason
there was an old piano. So they did not bother to throw him away - from the revolution to the very
adjustment; he survived the blockade. I remember that he was always locked
I checked. And then, after all, sick children from the line, of course, would make the medical staff nervous
and mother, pounding the keys.
There was an old suitcase, and from somewhere a brand new, unpowered pioneer came up
tie. I remember a photograph of a departure with this suitcase.
to the pioneer camp, although no pioneers, of course, already existed, and no one to the camp
did not leave.
And once a year on a spring day along Kirovsky traffic was blocked and at first it was heard
the hoot of a drum, and then - everything else that is in a military band: pam-param, pam-
param, pam-param - parampampas.
"Transformers" walked along Channel Six.
The small glazed curd cheeses were perhaps tastier than ice cream.
I recall that in the dump of the Uritsky factory there was a strong spirit. We dragged from there
uncut Cosmos cigarettes and attached uncut filters to them.
And they tried to smoke it.
I remember how Yanaev's hands were shaking.
And not without a hint of a day of classical music on TV, a saxophonist joker
announced the subway passage as an alarming topic from Swan Lake.
For some reason, most of the acquaintances considered Barbie to be vulgar: a pointed fool, she
radiated glamor with all his being, did not read books and was a beloved girlfriend
those girls who, as a child, pierced their ears and tied bows - so they don’t
then they had to build their own femininity in pieces.
Ordinary dolls were suitable except for playing mother-daughter: big-eyed, asexual
baby dolls and a solid kindergarten, without boobs, not like Barbie. Barbie has already grown, so
that in a country where there is Barbie, there cannot be no sex. And Barbie, of course, does not go to Ken on the subway. One morning in a packed carriage on Petrogradskaya: “Man, are you not
see? You push a woman! ”He looks around and exhales sadly:“ Women are still
sleeping at half past seven. "
“A doll” was also called a bundle of notes, where the real ones were only above and below,
and in the middle was cut paper. To naive citizens they scammed them
at exchange points. Thank God, my grandmother kept the currency in the sideboard: the cottage for Mgoy
sold for $ 200 and a bag of potatoes.
After many years, I will meet Violet, Camilla, Sabrina and the same, all
together - a list reminiscent of an advertisement for a relaxing massage salon, and on
actually from a cool magazine. Not glossy, but the most ordinary school, where
names of girls are listed. This is when my daughter went to first grade, it turned out that
many of her classmates are related to Barbie and Bratz.
And I remember leggings. After all, their mothers were already schoolgirls walking in leggings, barely putting aside
their Barbie.
Here, by the way, from the category of eternal values: music at the beginning of each series
“Well, wait a minute!” Now I understand that the composer was inspired by Brazilian Antonio
Jobim, and then it was a pure, distilled emotion, out of context.
I remember, by the way, that “Tender May” were the boys from the orphanage.
The foreigners didn’t understand then, and now it’s weird to remember that people laughed
over advertising and told jokes based on its motives. Then somehow to the election everywhere
a wonderful slogan hung: "Happiness is now." Sobchak lost the election despite
his Zen motto: the happiness of the moment, obviously, did not reach everyone then. Them all over
chased by caries, dandruff, ordinary washing powder.
Yes, but there was still a game console "Dandy"! She was connected to the TV.
A classmate of a neighbor's boy once played too late, and when his parents
called him home, in a panic, put his feet in the first shoes that came across. Boots only
that bought and not his, but his old ones remained there to stand. That was a communal scandal
with a squeal and a call to the police: they suspected an unfortunate guy from another
end of the apartment.
At that time, blown bulbs were cheaply sold at the flea market. Their supposed
screw in the porches and doorways instead of the good ones, and take the good ones for yourself -
on sale, they were not to be found. That's just so unscrew all the same uncomfortable. And here you are
even, it turns out, paid.
It’s interesting that before this simple trick there was no need to guess for a long time, he
somehow he himself was understandable in this life. At least for adults.
And some things were not required to be understood. I remember the rounds that we played
on the windowsills and exchanged - "caps" from lollipop. They were depicted
heroes of cartoons unknown to us that arose on the basis of unknown comics. Aliens
stories, in return of which they had to invent their own. Mysterious people appeared here.
toys from our lives, like a cat, as it turned out later, Garfield, neither name nor
whose stories no one around knew. So, plastic Asterix and Obelix appeared
to the house long before the time when it became possible to see this cartoon. The same thing about the drawings on the shirts: the drawings were as if about
У записи 6 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Kristina Shibaeva

Понравилось следующим людям