Мне довольно много в жизни довелось выступать на...

Мне довольно много в жизни довелось выступать на сцене. Началось это, насколько я помню, в 8 классе - мы ставили спектакль на английском языке. Я долго и старательно готовился к роли Уилли, приспешника Робин Гуда. Кульминацией моей роли был момент, когда я виртуозно срезаю кошелёк у рыцаря Алана, только чтобы убедиться, что он пуст. Отец хмыкнул по этому поводу: Полезное умение. В жизни пригодится. Правда, в последний момент мне пришлось из разбойника переквалифицироваться в английского джентльмена с трубкой во рту.


Впоследствии было пять лет подряд, когда я для кого-нибудь был Дедом Морозом, Дни Историка, кафедральные празднества и даже профессиональный театр во Франции. Роли Зевса, Посейдона и Аида, царя Ирода, Маркса, короля эльфов, архангела, призрака коммунизма и многие другие. Но самое успешное в моей жизни сценическое выступление было в детском саду неподалёку от Парижа. Было это в декабре 2007 года.


В городе Жантийи в окрестностях Парижа живут мои близкие друзья, молодая русская пара. Директриса детского сада, в который ходили их дети, предложила им сделать спектакль по какой-нибудь русской сказке. Родители решили выбрать сказку "Маша и медведь" - во-первых, их четырёхлетнюю дочку звали именно Маша, во-вторых, у них была кандидатура на роль медведя. Мама девочки написала сценарий на французском языке, оставив по-русски лишь несколько фраз - для колорита. Они с супругом решили сыграть дедушку и бабушку. Директриса взяла на себя роль рассказчика.


Под сцену отвели часть большого зала в детском саду. Из ширмы, на которую навешали разных пёстрых платочков, получился дом дедушки и бабушки. По другую сторону сцены соорудили домик медведя, прислонив к его стене для антуража большую картинку с медведем (я сразу заметил, что это мой фамильный замок с портретом предка). Остроумнее всего директриса решила проблему с русским лесом. Из разных классных комнат были собраны искусственные ёлки, которые наряжаются на Рождество, и из них получилась самая натуральная чаща. В середине сцены стоял пенёк, на который у меня никак не получалось сесть. Остальной реквизит обеспечили родители девочки. "Дедушка" нацепил на себя армейский пояс и что-то вроде кепки, а "бабушка" - сарафан, валенки и оренбургский платок. Для Маши тоже нашёлся сарафанчик и кокошник, а также корзинка, в которую она собирала ягоды в лесу. А ещё был большой короб, в котором я нёс Машу и пирожки. Пирожки изображались купленными в русском магазине баранками (вначале мама девочки хотела приготовить настоящие пирожки, но потом поняла, что хлопот будет много, а малолетних зрителей вообще видимо-невидимо, и пошла по пути наименьшего сопротивления). Ну и, конечно же, на столе у дедушки с бабушкой стоял самовар. Конечно, это была та ещё развесистая клюква, но как ещё изобразить российскую жизнь в детском саду в Жантийи?


Для меня хотели купить маску медведя, но Маша взбунтовалась, сказала, что если дядя Лёша наденет маску медведя, она испугается и играть так не будет. Мне были сооружены медвежьи уши из коричневого шарфа. В остальном я был абсолютно таким же, как обычно. Спекталь мы сыграли

два раза. Конечно, были накладки - например, при втором прогоне с меня уши свалились, а Маша забыла часть своей роли. Но, тем не менее, Маша была великолепна - одно то, как она залезала в короб, уже впечатляло. Вот только нести её мне было всё время немного страшно - тащишь на себе короб с живым ребёнком и боишься как-то неловко его тряхнуть. Директриса великолепно читала текст, на ходу импровизируя и слегка его меняя. И я никогда не видел такого восторга со стороны зрителей. Тут-то я и понял, что качество игры и декораций далеко не так важно для успеха, как по-настоящему благодарная публика.


Первый прогон был с двумя группами четырёх-пятилетних детей, одна из групп была как раз группой Маши. Они все были впечатлены и спектаклем в целом и участием в ней одногруппницы (какой королевой себя чувствовала Маша, можно не говорить). После спектакля была небольшая разъясниловка для детей разных предметов русской культуры (всё вышеперечисленное), параллельно детей угощали баранками, а потом они стали с нами прощаться, и несколько детей подошло ко мне - потрогать медведя. Один мне важно пожал руку, а несколько следующих - и мальчиков, и девочек, самых разных оттенков кожи (благо в детском саду были дети от совсем чёрных негритят до блондинчиков) полезли целовать меня в щёку.


Второй прогон был с детьми младшего возраста (2-3 года, как Машин брат Вадим) и старшего (5-6 лет), их было то ли три, то ли четыре группы - не меньше пятидесяти человек. И они тоже, разинув рты, смотрели на наш капустник. Два момента особенно задели за живое аудиторию - когда я заявил Маше, что если она от меня попробует удрать, я её поймаю и съем, зрители были в полном шоке. А когда я сидел на пеньке (я таки на него сел по ходу, только короб не успел открыть), а за спиной у меня из короба высунулась Маша и начала говорить "Высоко сижу, далеко гляжу", дети радостно засмеялись. Но вообще что первые, что вторые дети были на удивление тихими, послушными и внимательными. Эти ко мне уже целоваться не полезли, но несколько детей начало после спектакля скандировать: Merci l'ours! (Спасибо, медведь).


Говорят, этот спектакль в детском саду до сих пор вспоминают. Легенды о нём ходят.
I have had a lot of life performing on stage. It began, as I recall, in the 8th grade - we staged a performance in English. I have long and diligently prepared for the role of Willie, Robin Hood's henchman. The culmination of my role was the moment when I masterfully cut the wallet from Knight Alan, only to make sure that it is empty. Father grunted about this: Useful skill. It’s useful in life. True, at the last moment I had to retrain from a robber into an English gentleman with a pipe in his mouth.


Subsequently, it was five years in a row, when for me I was Santa Claus, Days of the Historian, cathedral festivals and even professional theater in France. The roles of Zeus, Poseidon and Hades, King Herod, Marx, the king of the elves, the archangel, the ghost of communism and many others. But the most successful stage performance in my life was in a kindergarten near Paris. It was in December 2007.


In the city of Gentilly near Paris live my close friends, a young Russian couple. The director of the kindergarten, in which their children went, invited them to make a play based on some Russian fairy tale. Parents decided to choose the fairy tale "Masha and the Bear" - firstly, their four-year-old daughter was named Masha, and secondly, they had a candidacy for the role of a bear. The girl’s mother wrote the script in French, leaving only a few phrases in Russian - for color. She and her husband decided to play grandfather and grandmother. The director took on the role of narrator.


Part of the large hall in the kindergarten was taken under the stage. From the screen on which various motley scarves were hung, the house of grandfather and grandmother turned out. On the other side of the stage, they built a bear’s house, leaning a large picture of a bear against its wall for entourage (I immediately noticed that this was my family castle with a portrait of my ancestor). The most witty director has solved the problem with the Russian forest. Artificial Christmas trees were collected from different classrooms, which are dressed up for Christmas, and they turned out to be the most natural thicket. In the middle of the stage was a stump, which I could not get on. The rest of the props were provided by the girl's parents. "Grandfather" put on an army belt and something like a cap, and "grandmother" - a sundress, boots and Orenburg shawl. For Masha, too, there was a sarafan and kokoshnik, as well as a basket in which she picked berries in the forest. And there was also a big box in which I carried Masha and pies. The pies were portrayed by bagels bought in a Russian store (at first the girl’s mother wanted to make real pies, but then she realized that there would be a lot of trouble, and that young spectators were generally invisible and took the path of least resistance). And, of course, there was a samovar on the table with grandfather and grandmother. Of course, it was that spreading cranberry, but how else to depict Russian life in a kindergarten in Gentilly?


They wanted to buy a bear mask for me, but Masha rebelled, said that if Uncle Lyosha put on a bear mask, she would be scared and would not play like that. Bear ears from a brown scarf were built for me. Otherwise, I was exactly the same as usual. Spectrum we played

twice. Of course, there were overlays - for example, during the second run, my ears fell off, and Masha forgot part of her role. But, nevertheless, Masha was magnificent - the very way she climbed into the box was already impressive. It was just a little scary to carry it all the time - you drag a box with a living child on you and are afraid of somehow embarrassing to shake it. The director read the text beautifully, improvising on the go and changing it slightly. And I have never seen such a delight from the audience. It was then that I realized that the quality of the game and the scenery is far from being as important for success as a truly grateful audience.


The first run was with two groups of four to five year old children, one of the groups was just Masha's group. They were all impressed by the performance as a whole and the participation of a classmate in it (you can not say what kind of queen Masha felt like). After the performance, there was a small explanation for children of various objects of Russian culture (all of the above), children were treated to bagels at the same time, and then they began to say goodbye to us, and several children came up to me - to touch the bear. It’s important for me that one shook my hand, and the next few - both boys and girls, of different skin tones (since there were children from completely black blacks to blondes in the kindergarten) climbed to kiss me on the cheek.


The second run was with young children (2-3 years old, like Mashin’s brother Vadim) and an older one (5-6 years old), there were either three, or four groups — at least fifty people. And they, too, with gaping mouths, looked at our skits. Two points particularly hit the live audience - when I told Masha that if she tried to get away from me, I would catch and eat her, the audience was in complete shock. And when I was sitting on a stump (I did sit down on it along the way, but I didn’t have time to open the box), and behind my back Masha leaned out of the box and started saying “I sit high, I look far away”, the children laughed joyfully. But what’s first
У записи 10 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Алексей Терещенко

Понравилось следующим людям