КОРОВА Играли в фанты. Две красивые дамы бросили...

КОРОВА

Играли в фанты. Две красивые дамы бросили жребий. Одна вынула из старого цилиндра мой брелок — маленькую золотую головку коровы. «Произнести хвалебную речь», — потребовала она. «Корове!» — вскричала вторая. — «Две минуты на подготовку, соберитесь!..» И вот я прижат к стене! Что тут можно сказать?! Но внезапно на душе у меня стало серьезно; почти благоговейно, немного печально... Затем оно пришло.

«Когда я думаю о той, которую мы все так легко забываем, то вижу ее вызывающий настоящее почтение образ, так, как я видел ее однажды высоко в горах. Огромная, как первобытный бык, и спокойная, как сами горы, она стояла там, на холме, среди покрытого цветами альпийского луга, — единственное живое существо во всей округе. Не было ни дуновения; не раздавалось ни единого звука; лишь полуденное солнце сжигало все вокруг. Божественное великолепие повсюду, светящаяся глушь и одиночество, отрешенная забывчивость, когда исчезает время и начинает свою безмолвную речь вечность... Большими мечтательными глазами она смотрела вдаль, преданно и немного печально, покорная судьбе и все же со скрытым вопрошающим упреком. Она смотрела на эти величавые пространства; и величавое наслаждение струилось из ее глаз. Это было почти счастье; но едва нарушенное. Была ли это мягкая грусть? Была ли это торжественная серьезность? Будто она была старой, древней, как эти горные зубцы; будто она знала так много, возможно, самое существенное в жизни; будто несла ношу и делала это с охотой; будто тайно страдала, возможно, за других, возможно, как жертва, и делала это с достоинством... И все же это был поток несказанного блаженства, невинного сладострастия, доброжелательной интимности, который светился навстречу мне. Странно, чудесно, молитвенно стало у меня на душе. Теперь я знал... этот глаз был материнским и святым.

Мечтала ли она? Возможно, размышляла? Откуда мне знать... Но с тех пор меня не покидает чувство, что я мог бы понять индуса, который воспринимает дух коровы и поклоняется ему.

Каждая мать носит дитя и страдает. Каждая мать кормит грудью своего малыша. Это существо — кормит своим молоком и чужих, всех нас с молчаливой добротой, с преданным, спокойным терпением. Вся его жизнь — самоотречение, вечное ношение, вечное жертвование, вечное кормление своим молоком. Щедрость как профессия. Жертвенность как образ жизни. И так же — в смерти.

Проходят тысячелетия. Приходят в мир и уходят поколения. Поднимаются и рушатся большие империи. Она остается, она не уходит, эта мечтательная кормилица мира, чьим молоком вскармливаются целые народы; немая носительница мировой истории; материнское древнее лоно человеческой культуры. Так верна природе — и поэтому могуча и счастлива. Так верна человеку — и потому эксплуатируема им и оставляема в небрежении и забвении.

Самодовольно и безразлично принимаем мы ее дары и сердимся, если их не хватает; отделенные от нее законами рынка; так мелочно и ворчливо потребляя обезличенное, абстрактно-общее молоко большого города; без живого, сердечного отношения к матери-земле, к матери-корове».

Смущенно выслушали мой неожиданный дифирамб. Мы, робкие молчальники, порою бываем бестактными... Но затем все пошло по-прежнему, и мы занимались пустяками до поздней ночи.

Иван Ильин
COW

We played forfeits. Two beautiful ladies drew lots. One of them took my keychain out of an old cylinder - a small gold cow head. “Give a eulogy,” she demanded. "To the cow!" - cried the second. - "Two minutes to get ready, get ready! .." And now I am pressed against the wall! What can I say ?! But suddenly my heart became serious; almost reverent, a little sad ... Then it came.

“When I think of the one we all so easily forget, I see her truly reverent image, just as I saw her once high in the mountains. Huge as a primitive bull, and calm as the mountains themselves, she stood there, on a hill, in the middle of an alpine meadow covered with flowers - the only living creature in the entire area. There was not a breath; not a single sound was heard; only the midday sun burned everything around. Divine splendor is everywhere, luminous wilderness and loneliness, detached forgetfulness, when time disappears and its silent speech begins for eternity ... With big dreamy eyes, she looked into the distance, devotedly and a little sadly, submissive to fate and yet with a hidden questioning reproach. She looked at these stately spaces; and a dignified delight streamed from her eyes. It was almost happiness; but hardly disturbed. Was it mild sadness? Was it solemn seriousness? It was as if she were old, as old as these mountain battlements; as if she knew so much, perhaps the most essential in life; as if carrying a burden and doing it willingly; as if she was secretly suffering, perhaps for others, perhaps as a victim, and did it with dignity ... And yet it was a stream of ineffable bliss, innocent voluptuousness, benevolent intimacy that glowed towards me. It was strange, wonderful, prayerful in my soul. Now I knew ... this eye was maternal and holy.

Was she dreaming? Perhaps she was thinking? How can I know ... But since then I have had the feeling that I could understand a Hindu who perceives the spirit of a cow and worships it.

Every mother bears a child and suffers. Each mother breastfeeds her baby. This creature feeds with its milk and strangers, all of us with silent kindness, with a devoted, calm patience. His whole life is self-denial, eternal carrying, eternal sacrifice, eternal feeding on his milk. Generosity as a profession. Sacrifice as a way of life. And so it is in death.

Millennia pass. Generations come and go. Great empires rise and fall. She remains, she does not leave, this dreamy nurse of the world, with whose milk whole nations are fed; mute bearer of world history; maternal ancient bosom of human culture. So true to nature - and therefore powerful and happy. So faithful to man - and therefore exploited by him and left in neglect and oblivion.

We accept her gifts with complacency and indifference and become angry if they are not enough; separated from it by the laws of the market; so petty and grumpy consuming the impersonal, abstract, common milk of a big city; without a lively, cordial relationship to mother earth, to mother cow. "

Embarrassedly, they listened to my unexpected praise. We, timid silent people, are sometimes tactless ... But then everything went as before, and we were busy with trifles until late at night.

Ivan Ilyin
У записи 2 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Виктория Котова

Понравилось следующим людям