ХОРОШИЕ ДЕТКИ У меня была бабушка. По утрам...

ХОРОШИЕ ДЕТКИ

У меня была бабушка. По утрам она заставляла меня бегать вокруг районного дворца культуры. Грустная тучная девочка в тесных кроссовках заворачивала за угол и переходила на шаг. Но стоило выдохнуть, как из-за следующего угла появлялась чуть запыхавшаяся старушка (ветеран, инвалид, с артритом, артрозом, вдобавок — контуженная) и командовала: «Бежать, кому говорят!» И я бежала. Это самое страшное воспоминание моего детства.

Ещё у меня был дедушка. Он работал шофёром и пару раз катал нас с друзьями на своем дребезжащем Драндулете (да, у автобуса было имя). Это самое счастливое воспоминание моего детства.

Ещё была мама, но тут всё понятно, мама — она и есть мама. Когда она уезжала в командировку, я открывала шкаф с мамиными кофточками, зарывалась в них, чтобы почувствовать запах, и плакала. Это самое сладкое воспоминание моего детства.

А папы не было. Впрочем, это меня совершенно не расстраивало, потому что отцы в нашей школе встречались нечасто. Зато у всех были сёстры и братья. О-о-о-о! Ничто так не поднимало рейтинг, как младшая сестра в коляске, которую тебе доверили катить. Или — мечта жизни! — брат-десятиклассник, который всегда готов дать пинка твоим обидчикам и в которого влюблены все твои подружки.

Я была одна, и до недавнего времени считала: единственный ребёнок — самое грустное, что может случиться с тобой в детстве. Мой муж тоже был один. Поэтому мы сначала родили сына, а через пять лет — дочь. И понеслось.
— Почему эта дура плачет? Уймите свою девку, я спать хочу!
И это мой нежный интеллигентный мальчик.

«Ничего. Главное, что подушкой не пытается задушить! Когда Борю принесли из роддома, я кричал: «Убью!» — капал моей маме валокордин друг семьи, профессор, сын академика, рассказывая про своего младшего брата, профессора номер два.

Впрочем, наличие младшей сестры давало и кое-какие преимущества. Скажем, когда вечером мы с коляской подходили к детскому саду, там разворачивалось действо. Дети стояли тихо в трепетном ожидании, а сын командовал: «Так, ты со мной сегодня дружила, поэтому я разрешаю посмотреть на мою сестру. А ты мой компот выпил, тебе не разрешаю!» Мальчик Петя разворачивался и понуро брёл прочь.

Как образованные люди, мы прочитали много специальных книжек: про детскую ревность, про то, что из неё следует, и про то, как с ней работать. Мы всё делали правильно, и какое-то время было тихо. Примерно два года — до тех пор, пока наша крошка не научилась нарочно рисовать в чужих тетрадках, нарочно залезать на верхнюю полку и нарочно швырять оттуда детали парковки «Лего», только вчера собранной. В тот раз я впервые попробовала «Новопассит», а муж сказал «Боже, помоги!» — и записался к психологу. Психолог сказал: всё в порядке, хорошие детки.

Спустя восемь коробок успокоительных, семьсот тридцать один день, тысячу двести минут, проведённых в разговорах с подругами, у которых были старшие и младшие братья-сёстры, две тысячи прочитанных комментариев в детско-психологических сообществах — я немного успокоилась.

Просто теперь, когда я смотрю на чужие семейные фотографии, где старший умильно помогает младшему застегнуть коньки, я восхищаюсь не детками, а реакцией родителя, который успел запечатлеть эти доли секунд до того, как коньки не стали предметом ссоры или — того хуже — орудием драки.

А если другие восхищаются, как заботливо старший катает младшего на карусели, я удивляюсь: как они не замечают, что вся фишка в том, чтобы раскрутить карусель так, чтобы мелочь орала от ужаса. При этом, надо заметить, мелочь может быть вполне счастлива.
И когда звонит моя мама: «Я купила внуку лупу, а вот что подарить внучке?» — я, не задумываясь, отвечаю: «Лупу!» На резонное: «Зачем четырёхлетней девочке лупа?» — говорю: «Затем!» Вы не поверите, но мама не послушалась и вместо второй лупы купила куколку. И что? «Зачем девятилетнему мальчику кукла?» — поинтересовалась продавщица. «Затем!» — огрызнулась я.

Теперь я знаю, что из двух одинаковых мороженых какое-то всегда больше, в одной из двух одинаковых книжек картинки ярче, а с соседнего места в кинотеатре обязательно лучше видно. И вообще, если одна жвачка в пачке помялась, вторую надо измять точно так же, прежде чем вручать их детям.

Ещё я знаю, что мои дети дружат, только если затеяли какую-то совместную пакость. Которая всё равно закончится обидами и слезами. О, ещё они дружат против внешнего врага. Как правило, им оказываюсь я. Если второй час подряд мне никак не удается уложить их спать, я ору на обоих. Дети обижаются, обнимаются и плачут, а через три минуты — спят.

Агния Барто — бессмертна:
— Ты почему толкнул мою сестру?! Никто не имеет права её толкать, кроме меня! А ну извиняйся, кому говорю! Не плачь, моя хорошая.
На днях моя девочка запустила лопаткой в восьмиклассника, который попытался отнять у её брата бакугана. Надо сказать, что под напором двух малолеток восьмиклассник ретировался. Так что братья-сёстры — это сила.

А сегодня утром сквозь сон слышу:
— Эй ты, иди сюда! Доброе утро! Голодная, небось? Вот тарелка, подожди, я тебе хлопья насыплю. Ложку взяла, быстро, кому говорю! Подожди, ты не сумеешь, молоко я сам налью. Вот, приятного аппетита!
— А поцелуй меня ещё в правую щёчку. Ты мой любимый братик! Придурок, зачем ты мне дал зелёную чашку? Я хочу розовую!

И вот я думаю в ужасе: а может, вчерашняя битва на подушках, закончившаяся слезами, обидой, а также двумя подзатыльниками, тремя синяками и одной царапиной (скажите мне, как можно поцарапаться подушкой?) и станет самым счастливым воспоминанием их детства? Может быть, так и должно быть? А мы просто ничего не понимаем, потому что были одни.

Александра Довлатова-Мечик
GOOD CHILDREN

I had a grandmother. In the mornings, she made me run around the district palace of culture. A sad, fat girl in tight sneakers turned around the corner and moved on to a step. But as soon as he breathed out, a slightly out of breath old woman (veteran, disabled person, with arthritis, arthrosis, and, in addition, shell-shocked) appeared from around the next corner and ordered: "Run to whom they say!" And I was running. This is the worst memory of my childhood.

I also had a grandfather. He worked as a driver and a couple of times he rolled us with his friends on his rattling Clunker (yes, the bus had a name). This is the happiest memory of my childhood.

There was also mom, but everything is clear, mom - she is mom. When she went on a business trip, I opened the closet with my mother’s blouses, buried myself in them to smell, and cried. This is the sweetest memory of my childhood.

And there was no dad. However, this did not upset me at all, because the fathers in our school did not meet often. But everyone had sisters and brothers. Oooh! Nothing raised the rating like a younger sister in a carriage, which you were entrusted to roll. Or - a dream of life! - A tenth-grader brother who is always ready to give a kick to your offenders and in whom all your girlfriends are in love.

I was alone, and until recently I thought: the only child is the saddest thing that can happen to you in childhood. My husband was also alone. Therefore, we first gave birth to a son, and after five years - a daughter. And away we go.
- Why is this fool crying? Get your girl down, I want to sleep!
And this is my gentle intelligent boy.

"Nothing. The main thing is that the pillow is not trying to strangle! When Borya was brought from the hospital, I shouted: “I will kill!” - my family friend, professor, son of an academician, dripping my mother valocordin, talking about his younger brother, professor number two.

However, the presence of a younger sister gave some advantages. Say, when in the evening we approached the kindergarten with a stroller, an action took place there. The children stood quietly in awe, and the son commanded: “So, you were friends with me today, so I allow you to look at my sister. And you drank my compote, I’m not letting you! ” The boy, Petya, turned around and wandered off stubbornly.

As educated people, we read many special books: about children's jealousy, about what follows from it, and how to work with it. We did everything right, and for a while it was quiet. About two years - until our baby learned to deliberately draw in someone else's notebooks, deliberately climb onto the top shelf and purposely throw away the details of the Lego parking lot that had been assembled only yesterday. That time I tried Novopassit for the first time, and my husband said, “God help me!” - and signed up for a psychologist. The psychologist said: everything is in order, good children.

After eight boxes of sedatives, seven hundred thirty-one days, a thousand two hundred minutes spent in conversations with friends who had older and younger siblings, two thousand read comments in child-psychological communities - I calmed down a bit.

Just now, when I look at other people's family photos, where the elder touchingly helps the younger one to fasten the skates, I do not admire the children, but the reaction of the parent, who managed to capture these fractions of seconds before the skates became the subject of a quarrel or, worse, the weapon of the fight .

And if others admire how carefully the elder rides the youngest on the carousel, I wonder: how they do not notice that the whole trick is to spin the carousel so that the little thing screams in horror. At the same time, it should be noted that a trifle can be quite happy.
And when my mother calls: “I bought a magnifier for my grandson, but what should I give my granddaughter?” - I, without hesitation, answer: “Magnifying glass!” Reasonably: “Why is a four-year-old girl a magnifier?” - I say: “Then!” You won’t believe it, but my mother did not obey and instead of the second magnifier I bought a doll. So what? “Why is a nine-year-old boy a doll?” Asked the saleswoman. "Then!" I snapped.

Now I know that of the two identical ice creams, there is always some more, in one of the two identical books the pictures are brighter, and from the next place in the cinema it is certainly better seen. And in general, if one chewing gum in a pack is wrinkled, the second must be crushed in the same way before handing them to the children.

I also know that my children are friends only if they started some kind of joint dirty trick. Which still ends in resentment and tears. Oh, they are also friends against an external enemy. As a rule, I am them. If for the second hour in a row I can’t manage to get them to bed, I yell at both of them. Children are offended, hugging and crying, and after three minutes they are sleeping.

Agnia Barto - is immortal:
“Why did you push my sister ?!” No one has the right to push her except me! Well, apologize to whom I say! Do not cry, my good.
The other day, my girl launched a shovel at an eighth-grader who tried to rob Bakugan of her brother. I must say that under the pressure of two youngsters, the eighth grader retreated. So the sister brothers are power.

And this morning I hear through a dream:
- Hey you, come here! Good morning! Hungry, I guess? AT
У записи 3 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Юлия Шрамм

Понравилось следующим людям