Надя стоит в розовом халате с золотыми блестками...

Надя стоит в розовом халате с золотыми блестками посреди огорода «на выход». Седые волосы красиво уложены в длинное каре, глаза подчеркивает неумело сделанный макияж. То ощущение, когда понимаешь, что у нее чего-то там накрашено, но сильно вглядываться не хочешь, чтобы не портить впечатлениеe о ее художественных способностях. Я вот, например, прекрасно рисую, но зато подвести собственные глаза и пририсовать стрелки -для меня неподъемная задача.

Надя живет в деревне Медведево. Ее дом напротив моего, я играла в юности с ее сыном Серегой, а позднее мы вместе пили что-то, в лучшем случае водку, в гараже. В гараже была куча пацанов, и никто никогда не обижал меня и не приставал. Я была маленькой, затаившейся самкой. Смеялась над матерными шутками, а потом шла домой спать.

В конце лета я уезжала в Питер, в кружки, в университеты, а Серега продолжал пить дальше. Он женился, родил сына и насмерть отравился бухлом. Позже у Нади появился классный мужик с кобелиным шармом, который жарил шашлык на стриженой лужайке, около грядок с картошкой и кабачками. Однажды этот зрелый мачо вооружил моего шестилетнего сына несколькими ржавыми лейками от душа и сантехническими «гусаками», превратив его таким образом в Звездного Воина, спасающего всю деревню от инопланетного вторжения. Ребенок был в восторге. Мачо продержался с Надей достаточно долго, но все же покинул ее.

Итак…Наде около шестидесяти, но она очень моложавая, и видно, что тонус ее неслучаен. Она пританцовывает с сигаретой в руке, покачивая бедрами, пока я чищу белые грибы, на которые так щедр наш тверской лес в этом августе. Наступают сумерки, Надя бегает по огороду со своими фиолетовыми ногтями и укладкой, кочегарит мангал. Приехал ее внук Дима (сын Сереги) и еще какие-то дети родственников. Она принимает всех, кормит всех, обогревает всех.

После смерти Сереги у нее нет разделения на своих и чужих детей, она как большая курица в халате со стразами, готова всех накрыть его полами-крыльями, и от этого тепло даже мне, потому что это как-то по-человечески, как-то по-правильному что ли…. Наши дома находятся совсем рядом с железной дорогой, на огород попадают лучи путевого прожектора, все детство стук колес и гудки тепловозов были моей колыбельной. Я люблю этот странный, очень сложный и нищий мир, где даже земля настолько глинистая, что надо хорошенечко пострадать, чтобы на ней появились огурцы, лук и все прочее.

Глажу шершавые бархатистые шляпки грибов. Их странный запах, их текстура - все настолько глубоко засело во мне с самого детства, настолько независимо от меня функционирует в подсознании. Лес, грибы, солнце, озеро, мама, папа, удочки, сапоги, панамы, «лосёвые» вши. Легкий щелчок и шляпку гриба протыкает вязальная спица. Так проходили все вечера: папа чистил рыбу, пойманную в озере. Мы с мамой резали грибы, нанизывали на спицы и отправляли сушить на печь. Если не хватало спиц, то подвешивали на веревочки. Мне так нравилось протыкать их упругую плоть, я тащилась от щелчка, который они издавали.

Поднимаю голову, и мне становится немножко дурно. Передо мной стоит девятилетний мальчик с лицом моего покойного друга Сереги. И держит в руках две вареные креветки. «Это Вам! Мы там стол накрываем, у нас целая тарелка!» Я послушно глотаю креветок, а Серегин сын Дима исчезает в сумерках, оставляя меня с моими воспоминаниями о детстве.

У меня есть такое странное, наверное психическое расстройство, явно полученное в наследство от мамы. День для меня не день, и жизнь проходит вообще зря, если прекрасным солнечным и теплым днем я не купаюсь, не ощущаю траву босыми ногами, не дышу лесом. С такого невротического припадка начиналось каждое утро отпуска с моими родителями. Мама (в городе жуткая сова, не вылезает из кровати раньше полудня) вскакивает на заре со своих перин, отодвигает специальной палочкой с позолоченной петелькой (бабушкино наследство) кольца штор, и, морща лицо, вглядывается в голубизну небес.

Если на горизонте нет ни единого облачка, а таких дней было в моем детстве очень много (практически все), то мама мгновенно приводит нас с отцом в высшую степень боевой готовности, и вот мы бежим с рюкзаками на полустанок Медведево, откуда нас заберет двухвагончиковый дизель, чтобы отвезти в лес.

НО! Если, не дай Бог, по небу «идут облаки», то мама начинает заламывать руки и причитать, что «жизнь пропала, погоды нет. Но может лучше все-таки поехать, чтобы не сидеть дома, потому что жизнь проходит - проходит -проходит, надо быть в лесу, иначе она совсем пройдет и т. д.».

До определенного возраста я обреченно брела по лесу за мамой, понимая, что хочу быть совершенно в другом месте. Я не могла дождаться вечера, потому что вечером подруги, парк, семечки, джин с тоником, дискотека, паааааарни. Я маялась в лесу весь день, я куталась от комаров в плащ, я сидела в болоте и читала Бунина, я ныла, а мама ползала вокруг меня на карачках и собирала клюкву. И вот теперь я возвращаюсь в мой волшебный лес постоянно, я хожу по тем же тропинкам, я смотрю на сосновые стволы, на то, как они светятся на солнце, и только здесь я действительно могу остановить и даже немножко вернуть ускользающее присутствие детства, его запахи и шорохи, его дыхание.

Я окликаю моего ребенка, который уже затерялся впотьмах Надькиного двора с какой-то шпаной. Он выходит самодовольно улыбаясь, с тлеющей палочкой в руке, и заявляет, что это его сигарета. Потом сообщает мне на ушко, что один плохой мальчик сказал «Пизда рулю» - и что бы это могло значить, мамочка?»

Мне нечего ответить. Мы тоже курили. Например, заворачивали сухие листья березы в газету и смолили эти толстые «ракеты», было весело. Ничем плохим это не закончилось. Но зато «крещение» деревней как-то особенно трогательно отложилось в памяти, как нечто настоящее-настоящее, свободное и хулиганское. Я бы защитила диссертацию про философский смысл хулиганства…

Надя подплывает ко мне из тьмы с бутылкой водки. Она решилась открыть мне свою тайну. И, как подсказали мне ее томные движения и искрящиеся глаза, речь шла о мужчине. Вернее о… мальчике? Лет на 20 помладше. Обычное интернет знакомство, и вот теперь он приезжает к ней в деревню, а в конце месяца даже приглашает отдохнуть вместе в Туапсе. И этого мальчика даже не интересует, что Надя совсем «не новая», ему как раз такие и нравятся. Надя приплясывает, делает восьмерки задом под бодрые ритмы из маленького радиоприемника. Мы пьем с ней за любовь. Моя мама никогда не стала бы этого делать. Пить водку, искренне радоваться такому вот Надиному роману. Моя мама дипломатично бы улыбнулась, изобразила заинтересованность и уважение к собеседнику, и все такое, но внутри, я знаю… внутри она бы уже давно сжималась от отвращения. Мама привыкла прятаться в лесу.

Против наливной и набухшей Нади невозможно ничего возразить. За все наше совместное соседство, а это уже больше 30-ти лет, я никогда не видела ее такой «легкой». Мы выпиваем еще, я начинаю как-то робко ей советовать, чтоб совсем уж голову не теряла, чтобы ну хоть номер его машины прислала в смс, перед тем, как в Туапсе ехать… Она не слышит, достает старую нокиа с мутным экраном и показывает мне фотку, где не видно ничего, кроме торса с кубиками, впрочем, а что еще надо-то?

Надя пережила очень страшную потерю, и для меня ее безумная, животная радость – это как манифестация ее собственной жизни без вины и отчаяния, неважно где, с кем, в каком мире. Я постепенно превращаюсь в деревенскую пьяную бабу, в трениках, на деревянном обшарпанном крыльце, примеряю на себя очередную социальную роль просто так, для прикола, заведомо зная, что и эта – не моя, и эта тоже мне не подходит. Я примеряла эти роли все детство, переходя из коллектива в коллектив, из кружка в кружок. Как будто я со всеми сразу и в то же время совершенно нигде и ни с кем.

Дети возятся в темноте, мой Даня отрабатывает на Надькином Диме какие-то приемы, Дима благородно поддается, а я мысленно благодарю Серегу за то, что у него такой хороший сын и за две вареные креветки.

Если вам понравился этот текст - сделайте пожалуйста репост в поддержку моего творчества! Ваша Улитка.
Nadia is standing in a pink dressing gown with gold sparkles in the middle of the exit garden. Gray hair is beautifully laid in a long square, eyes are emphasized by an inept makeup. That feeling when you realize that she has something made up there, but you don’t want to peer hard so as not to spoil the impression of her artistic abilities. For example, I draw beautifully, but to draw my own eyes and draw arrows is an impossible task for me.

Nadia lives in the village of Medvedevo. Her house is opposite mine, I played in my youth with her son Seryoga, and later we drank something together, at best vodka, in the garage. There were a bunch of boys in the garage, and no one ever offended me or molested me. I was a little, lurking female. Laughing at obscene jokes, and then went home to sleep.

At the end of the summer, I went to St. Petersburg, to circles, to universities, and Serega continued to drink further. He married, gave birth to a son, and was poisoned by death with booze. Later, Nadia had a cool man with a dog's charm, who was grilling kebabs on a shorn lawn, near beds of potatoes and zucchini. Once, this mature macho man armed my six-year-old son with several rusty watering cans from the shower and plumbing "gander", thus turning him into a Star Warrior, saving the whole village from an alien invasion. The child was delighted. Macho held out with Nadia long enough, but still left her.

So ... Nadia is about sixty, but she is very youthful, and it is clear that her tone is not accidental. She dances with a cigarette in her hand, shaking her hips while I clean the ceps, which our Tver forest is so generous with this August. Dusk sets in, Nadia runs around the garden with her purple nails and styling, the stoker grill. Her grandson Dima (son of Seryoga) and some other children of relatives arrived. She accepts everyone, feeds everyone, heats everyone.

After Serega’s death, she has no separation between her and other’s children, she’s like a big chicken in a dressing gown with rhinestones, she’s ready to cover everyone with wings and wings, and this makes me feel warm, because it’s somehow human, somehow in the right way or something .... Our houses are located very close to the railroad, the rays of a track spotlight fall on the garden, all my childhood the sound of wheels and the sound of locomotives was my lullaby. I love this strange, very complex and impoverished world, where even the earth is so clayey that it is necessary to suffer well so that cucumbers, onions and everything else appear on it.

I stroke the rough velvety caps of mushrooms. Their strange smell, their texture - everything is so deeply embedded in me since childhood, it functions in the subconscious mind so independently. Forest, mushrooms, sun, lake, mom, dad, fishing rods, boots, panamas, “louse” lice. A light click and a mushroom hat pierces a knitting needle. So all the nights went: dad cleaned the fish caught in the lake. Mom and I cut mushrooms, strung on knitting needles, and sent them to dry in the oven. If there weren’t enough knitting needles, then they hung them on a rope. I liked so much to pierce their elastic flesh, I trudged from the click that they emitted.

I raise my head and I feel a little sick. In front of me is a nine-year-old boy with the face of my late friend Seryoga. And holds in his hands two boiled shrimp. "This is for you! We set the table there, we have a whole plate! ” I obediently swallow shrimp, and Seregin's son Dima disappears at dusk, leaving me with my childhood memories.

I have such a strange, probably a mental disorder, clearly inherited from my mother. Day is not a day for me, and life goes completely in vain if on a beautiful sunny and warm day I don’t swim, I don’t feel the grass with my bare feet, I don’t breathe the forest. With such a neurotic seizure, every morning of vacation with my parents began. Mom (a terrible owl in the city, does not get out of bed before noon) jumps up from her feather-beds at dawn, pushes the curtain rings off with a special wand with a gilded loop (grandmother’s inheritance), and, wrinkling her face, peers into the blue of heaven.

If there is not a single cloud on the horizon, and there were a lot of such days in my childhood (almost all), then my mother instantly brings my father and I to the highest degree of combat readiness, and here we are running with backpacks to the Medvedevo stop, where we will be taken by a two-car diesel to take to the forest.

BUT! If, God forbid, “clouds go through the sky”, then mom starts wringing her hands and lamenting that “life is gone, there is no weather. But it might be better to go all the same so as not to stay at home, because life passes - passes, passes, you have to be in the forest, otherwise it will pass completely, etc. ”

Until a certain age, I doomedly wandered through the woods for my mother, realizing that I want to be in a completely different place. I could not wait for the evening, because in the evening my friends, park, seeds, gin and tonic, disco, paaaaaarni. I lurked in the woods all day, I wrapped myself in a raincoat from mosquitoes, I sat in a swamp and read Bunin, I whined, and my mother crawled around me on cabins and gathered cranberries. And now I’m returning to my magical forest constantly, I walk along the same paths, I look at the pine trunks, n
У записи 82 лайков,
14 репостов,
2929 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Darya Snail

Понравилось следующим людям