В поезде стало хорошо и спокойно. Разыгрался аппетит,...

В поезде стало хорошо и спокойно. Разыгрался аппетит, и бабушка напротив даже поделилась со мной пирогом, который я заглотила не раздумывая, вприкуску с дошираком. Очень хотелось «протянуть» ноги, но на моей нижней полке уютно устроился крупный мужчина, место которого было «наверху». Залезать к себе он совершенно не думал - может боялся, что полка отвалится, а может просто слишком интересной была его газета

- Ой, какие у вас замечательные белые тапочки! Такие красивые!– воскликнула моя бабушка-кормилица,- Вы не в Новгороде их купили?

- Нет, мне их дали в гостинице! – все, кто находился в купе, тут же очень внимательно начали изучать белоснежные тапочки и носки моего соседа.

- Какие аккуратненькие, как прекрасно сделаны – не унималась бабка.

- Они одноразовые! – пытался противостоять мужчина.

- Но вы ведь не будете их использовать как одноразовые, их же можно использовать еще раз!

- Нет, я буду использовать их один раз, и потом могу оставить в поезде для вас. Я оставлю их здесь, хорошо?

- Ах, милый молодой человек! Я приму их с удовольствием – закокетничала бабуля и вдруг резко сменила тему. Она начала рассказывать о том, что в Питере хоронила сестру, и что одели ее в первое попавшееся. Видимо, белые тапочки привели ее к такой ассоциации, и она незамедлительно озвучила свои мысли всему нашему притуалетному купе. И главное, смерть для нее была в порядке вещей. Обыденным явлением, уже достаточно близким и ей самой.

А ведь у меня в Питере тоже есть вот такая совсем седая бабушка. Я навещала ее в больнице. Она еще жива, но я уже НЕ могу и, наверное, УЖЕ никогда не смогу ей позвонить… Она не узнает и не берет трубку. Моя бабушка умирает – крутится у меня в голове. Эта мысль не причиняет особой боли (пока), она как данность.

- Почему ты думаешь, что твоя бабушка умирает? – спрашивают меня.

- Как почему! Она уменьшается! Она становится воздушной, эфемерной, она замедляется. Она все больше общается с каким-то другим миром. Миром, Который я пока еще неспособна увидеть, но точно знаю, что он существует. Бабушка долго внимательно смотрит на шелестящие за окном холодные листья высоких деревьев. Другие жители ее палаты что-то постоянно обсуждают, едят, ходят, заботливые родственники звонят им, и я вынуждено слушаю мобильные мелодии – одна отвратительней другой. Финальная точка в желании предъявить свой музыкальный вкус. Бабушкины глаза теперь по-настоящему бездонные. Взгляд словно проходит сквозь всю эту человеческую возню с ринг-тонами из мультика «Простоквашино», в самый центр мокрых осенних крон, там для нее скрыто нечто, имеющее гораздо больший смысл чем халаты, горшки, тарелки и ложки. Вот поэтому я и понимаю, что она умирает, вот поэтому я и начинаю с ней прощаться уже сейчас.

Я чувствую абсурдность, мы сидим обнявшись, я глажу ее по голове, беру за руку. Целую, потом сажаю на туалет, потом чем-то кормлю с ложки, потом укладываю в кровать чтобы она подремала минут 10. И так миллионы, миллиарды раз. Жизнь зациклилась. Бабушка превращается в младенца, я испытываю почти те же чувства, что когда-то, когда вынянчивала своего собственного ребенка. Отличаются только запахи.

- Даша, почему на всех такие длинные платья? – просыпается бабушка.

- Бабуль, так просто мы с тобой в Мечети – говорю я и улыбаюсь. Она успокаивается и снова засыпает.

- Даша! Я так устала. Там на потолке клетчатая рука!

- Бабуль, да фиг с ней, с этой рукой! Она же нас с тобой не трогает, давай вместе дунем на нее – может быть она рассыплется на клеточки.

В этом октябре ощущение от Питера у меня такое же, как от медленного и бесконечного умирания моей бабушки. Вроде бы вот он Питер. Но жизнь и счастье в этом городе возможны теперь только в моем прошлом. Поздно вечером я возвращаюсь домой в метро. Еще одна станция, и можно попасть на Невский. Гуляй, веселись, бухай по барам. Но это все как-то теперь не нужно и не к месту. Бабушка, ты главное, не пугайся. И обязательно все мне потом рассказывай.

П.С. Бабушка умерла сегодня в 6 утра. И когда я печатаю это предложение я, наконец, ощущаю реальность. Ниже ссылки на еще два текста, посвященные ей и всем всем всем, кто меня любит, читает и поддерживает.

https://vk.com/wall66064_6872

https://vk.com/wall66064_8974
The train felt good and calm. An appetite was raging, and my grandmother, on the contrary, even shared a pie with me, which I swallowed without hesitation, a little bite with a doshirak. I really wanted to “stretch” my legs, but a large man comfortably settled on my bottom shelf, whose place was “upstairs”. He didn’t think at all of climbing into himself - maybe he was afraid that the regiment would fall off, or maybe his newspaper was just too interesting

“Oh, what wonderful white slippers you have!” Such beautiful! - exclaimed my grandmother, the nurse, - You are not in Novgorod bought them?

- No, they gave me them at the hotel! - Everyone who was in the compartment immediately began to carefully study the white slippers and socks of my neighbor.

- What neat, how beautifully made - the grandmother did not let up.

- They are disposable! - the man tried to resist.

“But you will not use them as disposable ones, you can use them again!”

“No, I will use them once, and then I can leave them on the train for you.” I will leave them here, okay?

- Ah, dear young man! I will accept them with pleasure - my grandmother fluttered and suddenly changed the subject abruptly. She began to talk about the fact that she had buried her sister in St. Petersburg, and that they dressed her in the first sight. Apparently, white slippers led her to such an association, and she immediately voiced her thoughts to our entire privet compartment. And most importantly, death for her was in the order of things. An everyday occurrence, already close enough to herself.

But I also have such a very gray-haired grandmother in St. Petersburg. I visited her in the hospital. She is still alive, but I CAN'T already, and probably ALREADY can never call her ... She will not recognize and will not pick up the phone. My grandmother is dying - spinning in my head. This thought does not cause much pain (yet), it is a given.

“Why do you think your grandmother is dying?” - they ask me.

- How why! She is decreasing! It becomes airy, ephemeral, it slows down. She increasingly communicates with some other world. A world that I am still unable to see, but I know for sure that it exists. Grandmother gazes attentively at the cold leaves of tall trees rustling outside the window. Other residents of her house are constantly discussing something, eating, walking, caring relatives call them, and I have to listen to mobile tunes - one disgusting than the other. The final point in the desire to present your musical taste. Grandma’s eyes are now truly bottomless. The look seems to go through all this human fuss with ring tones from the movie "Prostokvashino", to the very center of wet autumn crowns, there is hidden something more meaningful for her than bathrobes, pots, plates and spoons. That's why I understand that she is dying, that's why I'm starting to say goodbye to her now.

I feel absurdity, we sit hugging, I stroke her head, take her hand. I kiss, then I sit on the toilet, then I feed something with a spoon, then I put it on the bed so that she takes a nap for 10 minutes. And so, millions, billions of times. Life is looped. Grandmother turns into a baby, I feel almost the same feelings that I used to when I nurtured my own child. Only the smells differ.

- Dasha, why are there such long dresses on everyone? - the grandmother wakes up.

“Grandma, it’s so simple you and I are at the Mosque,” ​​I say, and I smile. She calms down and falls asleep again.

- Dasha! I'm so tired. There is a checkered hand on the ceiling!

- Granny, yes figs with her, with this hand! She doesn’t touch us, let’s blow it at her together - maybe she’ll crumble into cells.

This October I have the same feeling from Peter as from the slow and endless dying of my grandmother. It seems to be Peter. But life and happiness in this city are now possible only in my past. Late in the evening I get home on the subway. Another station, and you can get to Nevsky. Take a walk, have fun, plop around the bars. But all this somehow somehow is not necessary and out of place. Grandmother, most importantly, do not be alarmed. And be sure to tell me everything later.

P.S. Grandmother died today at 6 in the morning. And when I print this sentence, I finally feel the reality. Below are links to two more texts dedicated to her and to all everyone who loves me, reads and supports me.

https://vk.com/wall66064_6872

https://vk.com/wall66064_8974
У записи 57 лайков,
0 репостов,
851 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Darya Snail

Понравилось следующим людям