Мама говорит, что в какой-то момент жизнь превращается...

Мама говорит, что в какой-то момент жизнь превращается в одно бесконечное горевание, в скорбь по родным людям, которых мы больше никогда не увидим.

1. Майские выходные 2019 года. Мы с Олегом собираемся ехать в горы, когда мне звонит мама. После разговора с ней, мы меняем планы и в этот же день стартуем в Питер. У папы будет сложнейшая онкологическая операция, которую он может не пережить. В городе где я родилась и не смогла остаться, солнечно, огромный медицинский центр на проспекте Ветеранов с шикарным, но пустым бетонным бассейном во дворе и дремучим лесопарком. Мы в холле. Всей семьей. Даня, мой сын, сама непосредственность, ест леденцы Натурино, которые выклянчил здесь же, в аптечном киоске, заглядывает моему папе в глаза и спрашивает с полной детской уверенностью в справедливости этого мира «деда, ты ведь не умрешь еще?». Яркое солнце через огромные окна освещает серое лицо моего отца, он улыбается. Я обнимаю его, повторяя, что все будет хорошо, он кивает, отворачивается и сквозь эту его серую, сморщенную улыбку я вижу его ужас, его отчаяние, его слезы, которые он пытается спрятать, отвернув лицо в сторону лифта. Я спокойна также, как в тот день, когда последний раз видела бабушку, прошлой осенью. Для меня эта ситуация однозначна – либо да, либо нет. Здесь невозможно ответить «не знаю» или «посмотрим» - две формулы, которые я ненавижу, и которые так часто, к сожалению, люди используют в своей речи. Мы оставляем папу с его пакетом белья, туалетной бумаги и пластмассовых тарелок. Ему пора.

2. Когда умерла бабушка, я работала в Твери. Мама отправила мне сообщение «Зина умерла». У них с бабушкой были странные отношения. Мама всегда на Зину злилась, всю жизнь требовала от нее какой-то другой любви, и какого-то другого внимания, нежели те, которые Зина в реальности могла ей дать. И я уверена, что давала. Просто нужно было понять и суметь взять именно такое. Бабушка Зина умерла. Но я была спокойна. Я не плакала. Мы успели очень хорошо попрощаться с ней, и она стала птичкой. Так сказала мама. Вернее, не совсем так. Когда уезжали с похорон, на некоторое время вышло солнце и на стекло машины села синичка, долго сидела, смотрела на всех кто в этой машине находился. Сидела, пока не поехали. Именно в этот день папа почувствовал себя особенно плохо.

Я переводила лекции в Тверской академии. И на окно села синичка.
«Бабушка-птичечка, ты сама прилетела посмотреть, как я тут справляюсь! Прости, что не проводила тебя…» - подумала я и чуть не разревелась перед 20-тью алжирцами – «Я знаю, что ты всегда будешь рядом. Мой ангел».

С того самого момента, я всегда называю бабушку – птичечкой. Хотя раньше этого невозможно было представить, потому что она была толстой. Как минимум птичечкой-совой. Она начала уменьшаться только за несколько лет перед смертью. И, не исключено, что в итоге уменьшилась до размера синички.

«Бабушка-птичечка, смотри!» - говорю я с утра - «Я сегодня повязываю твой шарфик. Мама отдала мне их целую коробку после твоей смерти. Я выбрала самые яркие и красивые. Ты всегда рядом. Мой ангел. Ты подтыкала под меня одеяло, превращая его в кокон, чтобы мне было уютней спать. Ты прятала мою голову в свой мягкий шерстяной платок, когда у меня были панические атаки. Ты рассказывала мне в детстве:

Спокойной Вам ночи, приятного сна.
Желаю увидеть козла и осла.
Осла до полночи, козла до утра.
Спокойной Вам ночи, приятного сна!
Мой ангел.

3. Онкологический центр на проспекте Ветеранов. Построен в семидесятых. Архитектор Кондратович. Смотришь на него как на космический корабль. Инопланетный. Потому что там внутри все иначе. И если ты туда попал, ты уже не будешь прежним. Потому что здесь здороваешься за руку с настоящим страхом, с правдой о собственном теле и жизни, и все это перестает быть абстрактной информацией из телевизора или книжки. В этом корабле я сильно повзрослела, умножила свою скорбь, погрузилась в бетонный бассейн без воды.

4. Я еду к папе. Он жив. Но никто не может сказать, надолго ли. Сделана резекция желудка. Пищеварение не налажено, и желчь идет изо рта, не давая ему нормально есть и пить. Я выхожу из метро и покупаю кофе. Светит солнце. Я не тороплюсь. Мне нравится идти со стаканчиком кофе по широкому проспекту Ветеранов. Я люблю эти просторные проспекты. Как будто бы они уже были в моей прошлой жизни. И сейчас я ощущаю связь с этим пространством. Приятное такое дежавю.

Я смотрю на людей, которые вместе со мной проходят на территорию онкологического центра. Многие заплаканы, угрюмы, а я иду с кофе и булочкой. Просто иду.

Папино отделение – это полный пиздец. Ну то есть – это нормальное такое отделение российской больницы. Бесплатной больницы. Угрюмое освещение, облезлые стены. Больница переполнена. Онкологический бум. Я часто думаю, с чем вообще может быть связано появление онкологии? С нашим желанием срочно получить счастье там, где его быть не может? С нашей дикой привязанностью к материальному аспекту мира, бессмысленным потреблением, которое культивируется в телевизоре, социальных сетях? С нашей тревогой, которую мы зачастую вообще не осознаем и пытаемся загасить антибиотиками, витаминами и флоат-камерами?

5. Я знаю, что папа очень сильно переживал. Его защитные системы в какой-то момент отказали. Он переживал, когда развалился институт, где он работал. Он переживал из-за меня. Он 5 лет был в депрессии, пока ухаживал за своей матерью, которая все никак не могла покинуть этот мир, и лежала в кровати, делая под себя свои дела. Папа хотел другой жизни. И это стало понятно, как только я начала наблюдать за ним. Он переживал, и в итоге это локализовалось в желудке и мочевом пузыре в виде странных, убивающих клеток.

В палате огромные окна, через которые льется офигительный яркий свет. Этот свет как будто издевается, как будто всем кто там есть говорит:

- Хуле вы тут ноете! Пиздуйте гулять и веселиться!

Папа лежит на койке. Очень тощий (ну это наша семейная черта), серый и суровый. У него из носа выходит трубка, которая пришита к ноздре специальной ниткой. Трубка идет прямо изнутри папы и выводит в полиэтиленовый мешок на полу коричневую желчь. Я смотрю на все это, не отрываясь, как маньяк, пока мы разговариваем о погоде и природе. Пакет наполняется быстро, большими порциями. Странный запах, который одновременно вызывает аппетит и рвоту. Запах какого-то очень личного, очень внутреннего процесса, оказавшегося на поверхности по необъяснимым причинам.

- Тебе нужно вставать и ходить! – я, наконец, отвлекаюсь от своих мыслей о желчи. - Тебе обязательно нужно ходить, потому что в движении жизнь! Ты же не хочешь умирать на самом деле. Это ты просто в «характере валяешься» как говорила бабушка-птичечка. Чтобы тебя все пожалели. Но мы итак пожалеем!

Папа гордо засовывает пластмассовое судно под простынь и снисходительно сообщает, что будет готов к прогулке через 2 минуты. Он очень слаб. Мы просим сестру на время отстегнуть его от искусственного питания, берем за трубочку торчащий из папиного носа пакет с желчью и ползем в коридор. Папе хватает сил на 10 шагов. Затем мы садимся в коридоре и отдыхаем.

- Знаешь, я никогда не думал, что ты сможешь уделить мне столько времени! – вдруг говорит папа.

- Ну а как же иначе! – удивляюсь я, а саму в этот момент пробирает до самых костей.

6. В моей каждодневной вахте нет ничего сложного. Быть рядом. Папа любит, чтобы с ним кто-то был рядом. Как ребенок, которого в детстве не додержали на руках. Ему постоянно хочется спать, и я глажу его большую, прохладную жилистую кисть, читаю ему книгу про Зулейху, и долго смотрю в стену, когда он погружается в свой пятый или шестой за день сон. Но вот он проснулся, ему приятно, что я все еще здесь, и он отпускает меня в столовку. Это небольшой и радостный момент амнистии, когда можно подняться на восьмой этаж и съесть что-нибудь оооочень вкусное, например, семгу на пару. После обеда я гуляю по вестибюлям больницы и смотрю в окна. На последний этажах вид на лесопарк завораживает. Кто-то даже поставил около одного из окон кресло, чтобы любоваться. Рядом развернулась настоящая ярмарка – продают сумки, халаты, носки и … парики. Очень много париков на любой вкус. Даже по индивидуальному заказу. Все завешено рекламой париков и послеоперационного белья. Парики возвращают меня на землю. Пора к папе. Заставить его еще походить, заставить его говорить и поулыбаться…

В те майские праздники стены больницы стали родными. На кухне можно попросить чая или киселя, бледные папины соседи по палате шутят о том, что вроде бы им полегчало и пора бежать в ларек за водкой, отметить. Здесь же рядом сидят другие пациенты и делают химио-терапию. И ты словно попадаешь внутрь своего собственного страха, понимаешь, что даже это возможно пережить, что даже это еще не конец, потому что эти люди ВЫПИСЫВАЮТСЯ и уезжают домой. Они здесь не умирают.
И, если честно, приходя и общаясь с папой каждый день, у меня не было ощущения, что он «хочет стать птичкой», как бабушка. Это было иррациональное, но очень верное чувство, которое подтвердил мой брат Дима. Мы говорили по телефону после того, как он тоже навесил отца.
- Тебе не кажется, что папа не собирается умирать?
- Совершенно не собирается!

7. Когда-то очень давно мне приснился «медленный человек». И я даже написала о нем в жж. Вот не поленюсь, найду заметку. Медленный человек идет за каждым из нас. И в какой-то момент мы начинаем его ощущать. Папин медленный человек практически догнал папу, но что-то ему помешало. И я этому рада.

8. Главный итог уходящего года – это мой живой отец. Который ест, ходит, разговаривает и даже ездит на дачу. Который мастерит мармышки и просит достать ему перья из шеи петуха, которые закручиваются именно так, как ему нужно, чтобы получилась хорошая снасть. Который шутит, улыбается и говорит мне гораздо больше приятных и нежных вещей чем раньше. Иногда папа грустит о том, что его жизнь сложилась не так хорошо, как, например, у его друга Леньки. Ленька эмигрировал в Америку и звонит всегда перед новым годом. В этот раз Ленька сообщил, что по
Mom says that at some point, life turns into one endless grief, in sorrow for family people whom we will never see again.

1. May weekend of 2019. Oleg and I are going to go to the mountains when my mother calls me. After talking with her, we change plans and start the same day in St. Petersburg. Dad will have a complicated oncological operation, which he may not survive. In the city where I was born and could not stay, it’s sunny, a huge medical center on Veteranov Avenue with a chic but empty concrete pool in the courtyard and a dense forest park. We are in the lobby. The whole family. Danya, my son, very spontaneity, eats Naturino lollipops, which he begs for at the pharmacy kiosk here, looks into my dad’s eyes and asks with complete childish confidence in the justice of this world “Grandfather, you won’t die yet?” The bright sun through the huge windows illuminates the gray face of my father, he smiles. I hug him, repeating that everything will be fine, he nods, turns away, and through this gray, wrinkled smile I see his horror, his despair, his tears, which he is trying to hide by turning his face to the side of the elevator. I am calm as I did the day I last saw my grandmother last fall. For me, this situation is unequivocal - either yes or no. It is impossible to answer “I don’t know” or “see” - two formulas that I hate, and which so often, unfortunately, people use in their speech. We leave dad with his bag of linen, toilet paper and plastic plates. He has to go.

2. When my grandmother died, I worked in Tver. Mom sent me the message "Zina is dead." She and her grandmother had a strange relationship. Mom was always angry with Zina, all her life she demanded some other love from her, and some other attention than those that Zina could really give her. And I'm sure I did. It was just necessary to understand and be able to take just that. Zina's grandmother is dead. But I was calm. I did not cry. We managed to say goodbye to her very well, and she became a bird. So said mom. Or rather, not quite so. When they were leaving the funeral, the sun came out for a while and the titmouse sat on the car glass, sat for a long time, looked at everyone who was in this car. I sat until we went. It was on this day that Dad felt especially bad.

I translated lectures at the Tver Academy. And the tit sat on the window.
“Grandmother, a bird, you yourself flew to see how I'm doing here!” Forgive me for not following you ... "- I thought, and almost burst into tears in front of 20 Algerians -" I know that you will always be there. My angel".

From that moment, I always call my grandmother - a bird. Although earlier it was impossible to imagine, because she was fat. At least a bird-owl. She began to decline only a few years before her death. And, it is possible that in the end it decreased to the size of a titmouse.

“Grandma, birdie, look!” - I say in the morning - “Today I am tying your scarf. Mom gave me their whole box after your death. I chose the brightest and most beautiful. You are always there. My angel. You poked a blanket under me, turning it into a cocoon, so I was more comfortable sleeping. You hid my head in your soft woolen shawl when I had panic attacks. You told me in your childhood:

Good night, good night.
I wish to see a goat and a donkey.
Donkey until midnight, goat until morning.
Good night, good night!
My angel.

3. Cancer Center on Veterans Avenue. Built in the seventies. Architect Kondratovich. You look at him like a spaceship. Alien Because everything inside is different. And if you got there, you will not be the same. Because here you shake hands with real fear, with the truth about your own body and life, and all this ceases to be abstract information from a TV or book. In this ship, I greatly matured, multiplied my grief, plunged into a concrete pool without water.

4. I'm going to dad. He is alive. But no one can say for how long. Made a resection of the stomach. Digestion is not established, and bile comes from the mouth, preventing him from eating and drinking normally. I get off the subway and buy coffee. The sun shines. I do not hurry. I like to go with a glass of coffee along the wide Avenue of Veterans. I love these spacious avenues. As if they were already in my past life. And now I feel a connection with this space. Pleasant is deja vu.

I look at people who, together with me, go to the territory of the oncological center. Many are cried, gloomy, and I go with coffee and a bun. Just going.

Daddy's office is a complete fucked up. Well, that is - this is a normal department of a Russian hospital. Free hospital. Moody lighting, shabby walls. The hospital is crowded. Oncological boom. I often think, what can the appearance of oncology be related to? With our desire to urgently receive happiness where it cannot be? With our wild attachment to the material aspect of the world, the senseless consumption that is cultivated on television
У записи 87 лайков,
0 репостов,
1253 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Darya Snail

Понравилось следующим людям