10 ОКТЯБРЯ Весь день шел дождь, поэтому я...

10 ОКТЯБРЯ
Весь день шел дождь, поэтому я почти не выходил. А если выходил, то недалеко. Никто мне не встретился. Я совершил больше обходов дома, чем обычно, отчасти от скуки. Не без пользы.
Когда я зашел в подвал, Тварь вела себя необычно тихо. Скоро я понял почему. У нас протекла крыша. Вода просочилась у стенки, сбежала по просевшей балке, и на расстоянии нескольких футов от нее уже образовалась лужа, которая постепенно росла. Одно мокрое псевдощупальце вытянулось в направлении Круга, ему оставалось еще дюймов десять продвинуться, после чего Круг был бы прорван.
Я взвыл долгим, громким, заунывным воем, подходящим как раз для таких случаев. Потом прыгнул на мокрую полоску и стал кататься в ней, впитывая воду своей шерстью.
– Эй! – закричала Тварь. – Прекрати! Этому суждено было случиться!
– И этому тоже! – огрызнулся я и стал кататься в самой луже, стараясь впитать воду.
Промок насквозь. Потом покатался по сухому полу, размазывая влагу в таком месте, где она испарится без вреда.
– Проклятый пес! – оскалилась Тварь. – Еще несколько минут, и мне бы удалось вырваться!
– Наверное, это просто неудачный для тебя день, – ответил я.
На лестнице раздались шаги, вошел Джек и, увидев, что произошло, пошел за шваброй. Вскоре он уже убирал остаток лужи и выжимал тряпку в раковину, а Тварь кипела от ярости и становилась розовой, голубой и бледно-зеленой. Потом он подставил под капли ведро и велел позвать его, если появятся еще протечки.
Но больше их не было. Я проверял регулярно всю вторую половину дня. С наступлением темноты дождь прекратился, но я подождал еще несколько часов – чтобы быть уверенным, – прежде, чем вышел из дому.
Прежде всего я выкопал уже ставшим скользким кусок отравленного мяса, который закопал днем раньше. Я взял его и, подойдя к дому Оуэна, положил на виду у входной двери. В доме было темно, и Плута нигде не было видно, поэтому я немного порыскал вокруг.
Под старым дубом на заднем дворе я обнаружил восемь больших плетеных корзин разной степени завершенности и еще семь поменьше. Вокруг лежало много толстых веревок, неподалеку стояла лестница. Производство у замухрышки налажено неплохо…
Я вышел со двора в поле. По дороге снова начал накрапывать дождь. Черные тучи закрыли часть неба, в них мелькнуло короткое бледное свечение, за которым последовали глухие раскаты грома.
Продолжив путь, я, наконец, приблизился к месту обитания Доброго Доктора8. Скопление густых низких облаков было теперь прямо над моей головой. Вдруг из них вылетел огненный трезубец и, упав вниз, заплясал среди громоотводов на крыше. Тут же раздался треск, и окна в подвальном этаже засияли ярче.
Весь обратившись в слух, я затаился в траве. В доме мужской голос прокричал что-то насчет лейденских банок, вслед затем повторилось еще более интенсивная вспышка, сопровождавшаяся треском, еще одна дьявольская чечетка огня на крыше, крики, языки пламени из окон. Я подполз ближе и заглянул внутрь. Высокий человек в белом халате стоял ко мне спиной, наклонившись над чем-то, лежащим на длинном столе; его фигура закрывала от меня объект его внимания. Маленький скособоченный человечек скорчился в дальнем углу, глаза его бегали, а руки совершали нервные движения. Сверкнула еще одна вспышка, раздался еще один громовой удар. Электрические разряды плясали над столом с аппаратурой справа от высокого. Они на некоторое время лишили меня способности видеть. Высокий что-то прокричал и отодвинулся в сторону, маленький поднялся и начал плясать вокруг. Нечто, лежащее на столе, накрытое, как я теперь разглядел, простыней, задергалось. Это было похоже на большую ногу под тканью. Еще раз ослепительно сверкнуло и оглушающе затрещало. Комната за окном на мгновение превратилась в преисподнюю. Сквозь все эти помехи мне показалось, что нечто большое и напоминающее человека пытается сесть на столе, но его очертания скрывала развевающаяся простыня.
Я отпрянул от окна, потом, не оглядываясь, побежал прочь. А с небес все падал огонь. Я выполнил свой долг: наблюдений для одной ночи более чем достаточно.
Теперь я держал путь вдоль следующей линии – от дома Доброго Доктора до дома Ларри Тальбота. Я вышел из зоны дождя и отряхнулся. Дом Ларри был ярко освещен. Возможно, Ларри действительно страдает бессонницей.
Я несколько раз обошел дом кругом и решил обследовать маленькую башенку у задней стены. Внутри, на засохшей грязи, я обнаружил отпечаток крупной лапы, показавшийся мне идентичным отпечатку, который я видел у своего дома.
Потом я подошел к дому, встал на задние лапы, и, опираясь передними о стену, заглянул в окно. Пустая комната. Таким же образом я обследовал еще два окна. В последнем я увидел комнату со стеклянным потолком, заполненную растениями. Ларри был там, он стоял, уставившись в глубину огромного цветка, и улыбался. Его губы шевелились, и хотя я смог расслышать тихие звуки, но не мог разобрать слов. Огромный цветок двигался перед его лицом – то ли от воздушных потоков, то ли по его воле. Он все продолжал что-то шептать, и я, отвернулся: многие люди разговаривают со своими растениями.
Потом я попытался сориентироваться, насколько возможно, и пройти по прямой линии от дома Ларри к склепу Графа. Сначала я подошел к разрушенной церкви и остановился там, стараясь увидеть остальную часть схемы. Тем временем на востоке начало слабо светлеть.
Я лежал и гадал, как вдруг большая летучая мышь – гораздо более крупная, чем Игла, – подлетела с севера и нырнула за большое дерево. Я ждал ее появления с обратной стороны, но его не последовало. Вместо этого, я услышал легкие шаги и из-за дерева вышел человек в черном.
Я уставился на него. Он резко повернулся ко мне и спросил:
– Кто здесь?
Я внезапно почувствовал себя в высшей степени незащищенным. Инстинкт подсказал мне единственно возможную в данной ситуации роль. Издав серию идиотских повизгиваний, я ринулся вперед, отчаянно махая хвостом, бросился перед ним на землю и стал кататься, подобно какому-нибудь бродяге, до смерти истосковавшемуся по вниманию человека.
Его ярко-красные губы искривились в мимолетной улыбке. Затем он наклонился и почесал меня за ушами.
– Славный песик, – сказал он медленно хрипловатым голосом.
Потом похлопал меня по голове, выпрямился и пошел к склепу. Дойдя до него, остановился. И через мгновение там, где он стоял, уже никого не было.
Я решил, что пора и мне убираться. Его прикосновение было странно холодным.
OCTOBER 10
It had been raining all day, so I almost never left. And if you go, it is not far. I have not met anyone. I made more detours than usual, partly out of boredom. Not without good.
When I went to the basement, the Beast behaved unusually quiet. I soon understood why. We leaked a roof. Water leaked at the wall, ran down the sagging beam, and at a distance of several feet from it a puddle had already formed, which gradually grew. A single wet pseudochondral stretched out in the direction of the Circle, he still had ten inches to advance, after which the Circle would have been broken.
I howled a long, loud, melancholy howl, suitable just for such occasions. Then he jumped on a wet strip and began to ride in it, absorbing water with his hair.
- Hey! - Cried the creature. - Stop it! It was destined to happen!
- And this too! - I snapped and began to ride in the pool itself, trying to soak up the water.
Wet through. Then he rode on the dry floor, smearing moisture in a place where it evaporated without harm.
- Damned dog! - the creature grinned. - A few more minutes, and I would manage to escape!
“It’s probably just a bad day for you,” I replied.
Steps rang out on the stairs, Jack came in and, seeing what had happened, went to fetch a mop. Soon he was cleaning up the rest of the puddle and squeezing a rag into the sink, and the Creature was boiling with rage and turning pink, blue and pale green. Then he put a bucket under the drops and ordered to call him if there were more leaks.
But there were no more. I checked regularly the whole afternoon. At nightfall, the rain stopped, but I waited a few more hours - to be sure - before I left the house.
First of all, I dug up the already slippery piece of poisoned meat, which I had buried the day before. I took it and, going up to Owen's house, laid it in front of the front door. The house was dark and the Dodger was nowhere to be seen, so I searched around a little.
Under an old oak tree in the backyard, I found eight large wicker baskets of varying degrees of completeness and seven more smaller ones. There were a lot of thick ropes around, a staircase was nearby. The production of the zamukryshki well established ...
I left the yard in the field. On the way, it began to rain again. Black clouds covered a part of the sky, a short pale glow flashed in them, followed by a dull thunder clap.
Having continued the journey, I finally approached the habitat of the Good Doctor8. The accumulation of thick low clouds was now right above my head. Suddenly, a fire trident flew out of them and, falling down, danced among the lightning rods on the roof. There was a crash, and the windows in the basement shone brighter.
All appealing to the ear, I lurked in the grass. In the house, a male voice shouted something about Leyden jars, followed by an even more intense flash, followed by a crash, another diabolical tap of fire on the roof, shouts, and flames from the windows. I crawled closer and looked inside. A tall man in a white robe stood with his back to me, leaning over something lying on a long table; his figure covered the object of his attention from me. The little knobby man crouched in a far corner, his eyes were running, and his hands made nervous movements. Another flash flashed, another thunderclap sounded. Electric discharges danced over the table with the equipment to the right of the high. For some time they deprived me of the ability to see. The tall man shouted something and moved aside, the little one rose and began to dance around. Something lying on the table, covered, as I now saw, with a sheet, twitched. It was like a big leg under the cloth. Once again dazzlingly flashed and stunned. The room outside the window momentarily turned into hell. Through all these interferences, it seemed to me that something big and resembling a person was trying to sit on the table, but its outlines were hidden by a fluttering sheet.
I pulled away from the window, then, without looking back, ran away. And fire fell from heaven. I have done my duty: there are more than enough observations for one night.
Now I kept my way along the next line — from the House of the Good Doctor to the house of Larry Talbot. I walked out of the rain zone and shook myself. Larry's house was brightly lit. Perhaps Larry really suffers from insomnia.
Several times I went around the house and decided to examine a small turret at the back wall. Inside, on the dried mud, I found an imprint of a large paw, which seemed to me identical to the imprint I saw at my home.
Then I walked up to the house, stood on my hind legs, and, leaning my forepaws against the wall, looked out the window. Empty room. In the same way, I examined two more windows. In the latter, I saw a room with a glass ceiling filled with plants. Larry was there, he stood staring into the depths of a huge flower, and smiled. His lips moved, and although I could hear the quiet sounds, I could not make out the words. A huge flower moved in front of his face - either from the air currents, or according to his will. He kept whispering something, and I turned away: many people talk
У записи 1 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Анна Новикова

Понравилось следующим людям