29 ОКТЯБРЯ После обеда у Джил, на который...

29 ОКТЯБРЯ
После обеда у Джил, на который Бубон тоже получил приглашение, – он, наконец, признал, что Серая Метелка относится к особой категории кошек, – я пошел прогуляться к руинам дома Доброго Доктора. За трапезой витал почти элегический дух, и Джек спросил напрямик у Джил, не захочет ли она перейти на другую сторону, а Джил признала, что теперь ее одолевают противоречивые чувства, но что она твердо решила доиграть Игру так же, как начала. Странно было обедать с противниками и испытывать к ним такое расположение. Итак, я пошел на прогулку после обеда, больше для того, чтобы заняться чем-нибудь в одиночестве, чем по какому-то неотложному делу.
Я не спешил. Обугленные развалины все еще сильно воняли; и хотя я обошел их много раз, но не увидел среди них ни костей, ни других человеческих останков. Потом побрел к сараю, хотел посмотреть, не вернулся ли экспериментальный человек и не прячется ли там.
Дверь была приоткрыта настолько, что я мог войти, и я вошел. Хотя там и чувствовался еще сбивающий с толку букет, но по запаху выходило, что он оставлен уже давно. И все же я обыскал все стойла, даже порылся в сене. Проверил все углы, корзины и мешки. Даже взобрался по лестнице на сеновал и посмотрел там.
И тут я заметил в глубине странную тень – тень летучей мыши, висящей на балке. Хоть все летучие мыши и выглядят для меня совершенно одинаково, особенно если перевернуть их вниз головой, но эта очень напоминала мне Иглу. Я подошел и громко сказал:
– Эй, Игла! Какого черта ты тут делаешь?
Он слегка шевельнулся, но не проявил желания проснуться. Поэтому я протянул лапу и потрогал его.
– Давай, Игла. Я хочу поговорить с тобой.
Он развернул крылья и уставился на меня. Потом зевнул.
– Нюх, что ты здесь делаешь?
– Обследую последствия пожара. А ты?
– То же самое, но дневной свет застиг меня, и я решил поспать здесь.
– А экспериментальный человек все еще приходит сюда?
– Не знаю. Сегодня его не было. И я не знаю, выбрался ли Добрый Доктор. Как продвигается Игра?
– Теперь, когда я узнал, что Добрый Доктор никогда в ней не участвовал, я нашел место проявления – это тот большой холм с поваленными камнями.
– Неужели! Вот это интересно. Что еще нового?
– Растов и Оуэн мертвы. Шипучка и Плут вернулись обратно в лес.
– Да, об этом я слышал.
– Так что, по-видимому, кто-то убивает Открывающих.
– Растов был Закрывающим.
– Думаю, что Оуэн уговорил его переметнуться.
– Нет, он пытался, но не преуспел.
– Откуда ты это знаешь?
– Я обычно забирался в дом Оуэна через дырку Плута и слушал их разговоры. Я был там в ту ночь, накануне убийства Растова. Они пили и цитировали друг другу всех подряд – от Томаса Пейна до Ницше, но Растов не поддался на уговоры.
– Интересно. Ты говоришь так, будто все еще участвуешь в Игре.
Снизу донесся слабый звук, как раз когда он начал говорить:
– О, я… Ложись! Ничком!
Я упал на правый бок. Арбалетная стрела прошла очень близко и воткнулась в стену как раз надо мной. Я повернул голову и увидел внизу викария Робертса, стоящего у двери и опускающего оружие. На его лице застыла злобная улыбка.
Если бы я побежал и прыгнул, то мгновенно очутился бы внизу. Однако я с таким же успехом мог сломать при этом лапу, а тогда он бы с легкостью меня прикончил. Альтернативой было спуститься вниз так же, как я забирался наверх, спускаясь по лестнице спиной вперед. По некоторым анатомическим причинам спускаюсь я всегда медленнее, чем поднимаюсь. Если же я этого не сделаю, он сможет снова натянуть арбалет, вложить стрелу и выстрелить в меня еще раз. В этом случае преимущество будет на его стороне. Хорошо еще, что с ним нет его вооруженных помощников…
Я быстренько припомнил, сколько обычно требуется времени, чтобы перезарядить такое оружие. Выбора не было, и не было времени ждать, если я хотел оставить себе хоть какой-то шанс.
Я рванул к началу лестницы, повернулся и начал спуск. Викарий уже опустил арбалет и начал перезаряжать его. Я двигался так быстро, как только мог, но пока нашаривал задней лапой очередную деревянную перекладину, моя спина чувствовала себя ужасно беззащитной. Если мне удастся добраться до пола не будучи пронзенным, я буду знать, что мне все еще очень везет. Я торопился. Увидел, как что-то черное промелькнуло мимо меня.
Я услышал заключительный щелчок. Услышал, как он установил на место стрелу. До низа все еще было далеко. Я спустился еще на одну перекладину. Представил себе, как он поднимает оружие, не спеша целится в легкую мишень. Я надеялся, что не ошибся насчет промелькнувшей мимо меня тени, насчет Иглы. Еще один шаг…
Я понял, что не ошибся, когда услышал как выругался викарий. Спустился еще на одну ступеньку… Потом решил больше не рисковать. Я оттолкнулся и пролетел оставшееся расстояние спиной назад, припоминая, что говорила Серая Метелка о способности всегда приземляться на все четыре лапы, сожалея, что не родился с такими способностями и пытаясь все же проделать это хотя бы один раз…
Я старался развернуться в нужном направлении – вокруг продольной оси, расслабив при этом лапы. Стрела прошла высоко надо мной, судя по звуку, который донесся до меня, когда она вонзилась в дерево. Но этот человек снова заряжал арбалет, когда я ударился о землю. Я все-таки приземлился на лапы, но они сейчас же подломились. Пытаясь подняться, я увидел, что он закончил взводить затвор, не обращая больше внимания на черную тень, которая носилась взад и вперед перед его лицом. Левая задняя лапа болела. Я все же рывком поднялся и повернулся. Он держал в одной руке стрелу и собирался вставить ее в арбалет. Мне придется броситься на него, попытаться сбить его с ног раньше, чем ему это удастся, и он сделает следующий выстрел. Я знал, что на этот раз вряд ли увернусь…
И тогда в дверном проеме за его спиной возникла чья-то тень.
– О, викарий Робертс, что это вы делаете с таким старинным оружием? – раздался полный великолепного самообладания фальцет Великого Детектива в обличье Линды Эндерби.
Викарий поколебался, потом повернулся к ней.
– Мадам, – сказал он, – я собирался оказать услугу обществу, уничтожив злобное животное, которое как раз сейчас готовится напасть на нас.
Я немедленно завилял хвостом и принял самый идиотский слюнявый собачий вид, вывалив наружу язык, и все такое.
– Мне он вовсе не кажется злобным зверем, – возразил голос леди, и Великий Детектив быстро прошел вперед, встав между мной и викарием, надежно перекрывая линию выстрела.
– Это же просто старина Нюх. В нем нет ни единой злобной косточки. Добрый Нюх! Славный пес!
Последовал обычная процедура поглаживания, похлопывания по голове. Я реагировал так, будто это было вторым после бесплатного обеда величайшим изобретением.
– Что заставило вас считать его асоциальным?
– Мадам, эта тварь едва не оторвала мне ухо.
– Уверена, что вы ошибаетесь, сэр. Не могу представить, чтобы это животное вело себя агрессивно – кроме, возможно, случаев самозащиты.
Лицо викария сильно покраснело, а плечи напряглись. В какой-то момент мне показалось, что он все-таки попытается выстрелить в меня.
– Я действительно считаю, – продолжал голос Линды Эндерби, – что если у вас есть жалобы на эту собаку, вам следует сначала поговорить с его владельцем прежде, чем предпринимать радикальные действия, которые могут привлечь внимание Общества Защиты Животных и вызвать неблагоприятную реакцию у прихожан.
– Этот человек – безбожник и наглец… – начал он, но затем его плечи опустились. – Тем не менее, возможно, я действовал чересчур поспешно. Вы правы, прихожане могут косо посмотреть на это, не зная, насколько обоснованы мои жалобы. Да. Очень хорошо. – Он опустил арбалет и разрядил его. – Все это уладится через денек-другой, – прибавил он. – Но сейчас я последую вашему совету и не буду совершать необдуманных поступков. – Он сунул стрелу в колчан, висевший у него на плече, и затем закинул за спину оружие. – И еще, мадам, благодарю вас за те пирожки, которые вы принесли, они мне показались очень вкусными, и позвольте теперь откланяться.
– Надеюсь, вашей дочери они тоже понравились.
– Конечно, понравились. Мы оба благодарим вас.
Засим он повернулся и вышел за дверь. Великий Детектив тотчас же последовал за ним до порога и выглянул наружу, несомненно, желая удостовериться, что он действительно ушел. Прежде, чем я смог проделать тот же путь с той же целью, он ухватился за дверь и плотно прикрыл ее. Повернулся и изучающе посмотрел на меня.
– Нюх, – сказал он уже не фальцетом, – тебе повезло, что у меня хороший бинокль, и я в последнее время склонен часто им пользоваться.
– Ты очень необычное существо, – продолжал он. – Я впервые встретился с тобой в Сохо, помогая своим друзьям из Ярда расследовать серию очень запутанных убийств. Впоследствии я встречал тебя много раз, в ситуациях странных и загадочных. Твое присутствие, кажется, стало общим знаменателем всех недавних происшествий в этом районе. Тот предел, когда я еще мог отнести все это за счет совпадения, давно перейден.
Я сел и поскреб левое ухо задней лапой.
– Со мной этот номер не пройдет, Нюх, – сказал он. – Я знаю, что ты не просто глупый пес, с интеллектом ниже человеческого. Я многое узнал о событиях этого месяца, об этой местности, о людях, участвующих в предприятии, которое вы, кажется, называете Игрой.
Я перестал чесать ухо и внимательно посмотрел на него.
– Я разговаривал и с этим русским пьяницей, и со столь же ненормальным валлийцем по дороге домой из паба, однажды ночью, замаскировавшись под загулявшего коммивояжера. Я беседовал с цыганами, с твоими соседями, со всеми основными действующими лицами, участвующими в этом предполагаемом метафизическом противостоянии – да, мне о нем известно, – и я наблюдал множество вещей, которые позволили мне, при помощи дедукции, нарисовать мрачную картину.
Я грубо зевнул, как это иногда делают собаки. Он улыбнулся.
– Не выйдет, Нюх, – сказал он. – Оставь свои дурные манеры. Я уверен, что ты понимаешь каждое мое слово, и тебе, наверное, любопытно узнать, насколько глубоки мои знания о той церемонии, которая должна здесь состояться в Канун Дня Всех Святых, и каковы в связи с этим мои намерения.
Он сделал паузу, и
29TH OF OCTOBER
After dinner, at Jill, for whom Bubon also received an invitation - he finally admitted that the Gray Whisk belongs to a special category of cats - I went for a walk to the ruins of the Good Doctor's house. The vital was almost an elegiac spirit at the meal, and Jack asked Jill directly if she would like to go to the other side, and Jill admitted that now she was overwhelmed by conflicting feelings, but that she firmly decided to play the game just as she had begun. It was strange to dine with opponents and to experience such an arrangement for them. So, I went for a walk after lunch, more so that I could do something alone, than on some urgent matter.
I did not hurry. The charred ruins still stank; and although I went around them many times, I didn’t see any bones or other human remains among them. Then I wandered over to the barn, I wanted to see if the experimental man had returned and if he was hiding there.
The door was ajar so much so that I could enter, and I entered. Although there was still a confusing bouquet, it smelled like it had been left a long time ago. And yet I searched all the stalls, even rummaged in the hay. Checked all the corners, baskets and bags. He even climbed the stairs to the hayloft and looked there.
And then I noticed in the depths of a strange shadow - the shadow of a bat hanging on a beam. Although all bats look exactly the same to me, especially if you turn them upside down, but this one reminded me very much of the Needle. I walked up and said loudly:
- Hey, Needle! What the hell are you doing here?
He slightly moved, but did not show a desire to wake up. So I stretched my paw and touched it.
- Come on, Needle. I want to talk to you.
He spread his wings and stared at me. Then he yawned.
- Scent, what are you doing here?
- Survey the effects of fire. And you?
- The same thing, but daylight caught me, and I decided to sleep here.
“Is the experimental man still coming here?”
- I do not know. Today it was not. And I don't know if the Good Doctor got out. How is the game going?
“Now that I learned that the Good Doctor never participated in it, I found a place of manifestation — this is a big hill with fallen stones.”
- Really! This is interesting. What are other news?
- Rastov and Owen are dead. Shepherd and Dodger returned to the forest.
- Yes, I heard about it.
- So, apparently, someone kills the Openers.
- Rastov was closing.
“I think Owen persuaded him to fly over.”
- No, he tried, but did not succeed.
- How do you know?
“I usually climbed into Owen’s house through the Dodger hole and listened to their conversations.” I was there that night, on the eve of the murder of Rastov. They drank and quoted everyone in a row - from Thomas Paine to Nietzsche, but Rastov did not succumb to persuasion.
- Interesting. You speak as if you are still participating in the Game.
From below came a faint sound, just as he began to speak:
- Oh, I ... Get down! Whack!
I fell on the right side. The crossbow arrow went very close and stuck into the wall just above me. I turned my head to see Vicar Roberts at the bottom, standing at the door and lowering his weapon. An evil smile froze on his face.
If I ran and jumped, I would instantly find myself downstairs. However, I might as well have broken my paw, and then he would have easily finished me off. The alternative was to go downstairs just as I climbed up, going down the stairs, back to front. For some anatomical reasons, I always descend more slowly than I rise. If I do not do this, he will be able to pull the crossbow again, insert an arrow and shoot me again. In this case, the advantage will be on his side. It is good that his armed assistants are not with him ...
I quickly recalled how long it would take to reload such weapons. There was no choice, and there was no time to wait if I wanted to leave at least some chance to myself.
I rushed to the top of the stairs, turned and started down. The vicar had already lowered the crossbow and began reloading it. I was moving as fast as I could, but while I was pawing my next wooden crossbar with my back paw, my back felt awfully defenseless. If I manage to get to the floor without being pierced, I will know that I am still very lucky. I was in a hurry. I saw how something black flashed past me.
I heard the final click. I heard him put an arrow in place. To the bottom was still far away. I went down another crossbar. He imagined himself raising his weapon, slowly aiming at an easy target. I hoped that I was not mistaken about the shadow that flashed past me, about the Needle. One more step ...
I realized that I was not mistaken when I heard the vicar swear. I went down one more step ... Then I decided not to take any more risks. I pushed off and flew the rest of my distance backwards, remembering what Gray Malkin said about the ability to always land on all four paws, regretting that I was not born with such abilities and trying to do it at least once ...
I tried to turn in the right direction - around the longitudinal axis, while relaxing my legs. Arrow passed high
У записи 1 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Анна Новикова

Понравилось следующим людям