Мой милый друг Мой милый друг! Такая ночь...

Мой милый друг

Мой милый друг! Такая ночь в Крыму,
что я — не сторож сердцу своему.
Рай переполнен. Небеса провисли,
ночую в перевернутой арбе,
И если перед сном приходят мысли,
то как заснуть при мысли о тебе?
Такая ночь токайского разлива,
сквозь щели в потолке, неторопливо
струится и густеет, августев.
Так нежно пахнут звездные глубины
подмышками твоими голубыми;
Уже, наполовину опустев,
к речной воде, на корточках, с откосов -
сползает сад — шершав и абрикосов!
В консервной банке — плавает звезда.
О, женщина — сожженное огниво:
так тяжело, так страшно, так счастливо!
И жить всегда — так мало, как всегда.

***
Еще темно и так сонливо,
что говорить невмоготу.
И берег спит и ждет прилива,
поджав колени к животу.
Желтее корки мандарина,
на самом краешке трамплина
встает на цыпочки звезда.
И, словно вплавь, раздвинув шторы,
еще по локоть кистеперый,
ты возвращаешься туда,
где в раскаленном абажуре
ночная бабочка дежурит, -
и свет, и жизнь, и боль впритык!
Ты возвращаешься в язык,
чтоб слушать -
жалобно и жадно -
рассвет, подвешенный за жабры,
морской паром, по леера
запруженный грузовиками,
грушёвый сад, еще вчера
набитый по уши сверчками!
Простор надраен и вельботен,
и умещается в горсти.
И ты свободен. Так свободен,
что некому сказать: «Прости…»

Древо

Горизонт в заусеницах волн — корабельное древо:
сухогруз, как рубанок, прочтет его справа налево,
и пройдется по солнцу, едва задевая макушку -
осторожно снимая с нее золотистую стружку.

О, невидимый Плотник, на что уповаем в итоге?
спят фанерные библии, дремлют паркетные боги,
шелест веток в груди, вдохновение дятла под сердцем,
дай мне самые лютые гвозди, чтоб стать иноверцем -

дай иначе поверить в Тебя, избегая повтора…
…чертыхаясь, бредет оцерковленых грузчиков свора,
по колено входя в черно-белый поток бересты,
и уносит на спинах элитную мебель – кресты.

Крыша этого дома – пуленепробиваемая солома,
а над ней — голубая глина и розовая земля,
ты вбегаешь на кухню, услышав раскаты грома,
и тебя встречают люди из горного хрусталя.

***
Дребезжат, касаясь друг друга, прозрачные лица,
каждой гранью сияют отполированные тела,
старшую женщину зовут Бедная Линза,
потому, что всё преувеличивает и сжигает дотла.

Достаешь из своих запасов бутылку «Токая»,
и когда они широко открывают рты -
водишь пальцем по их губам, извлекая
звуки нечеловеческой чистоты.

Александр Кабанов
My dear friend

My dear friend! Such a night in Crimea
that I am not a keeper of my heart.
Paradise is crowded. Heaven sagged
I spend the night in an inverted arba
And if thoughts come before bedtime,
then how to fall asleep at the thought of you?
Such a night of Tokai spill
through the cracks in the ceiling, leisurely
ripples and thickens, August.
The stellar depths smell so faintly
your armpits are blue;
Already half empty
to river water, squatting, from slopes -
garden slides - rough and apricots!
In a tin can - a star floats.
Oh woman - a burnt flint:
so hard, so scary, so happy!
And always live - as little as ever.

***
Still dark and so sleepy
what to say unbearable.
And the shore is sleeping and waiting for the tide
Tucking your knees to your stomach.
Yellower peels of mandarin,
at the very edge of the springboard
stands on tiptoe star.
And, as if swimming, spreading the curtains,
still elbow-bristled,
you come back there
where in the red-hot lampshade
the night butterfly is on duty, -
and light, and life, and end-to-end pain!
You come back to your tongue
to listen -
plaintively and eagerly -
dawn suspended by the gills
sea ​​ferry, according to the rail
laden with trucks
pear orchard, yesterday
cricketed to the ears!
The expanse is kicked and whirlpool,
and fits in a handful.
And you are free. So free
there’s nobody to say: “I'm sorry ...”

Tree

The horizon in the burrs of the waves - ship tree:
a cargo ship, like a plane, will read it from right to left,
and walk through the sun, barely touching the top of the head -
carefully removing golden shavings from it.

Oh, the invisible Carpenter, what do we hope in the end?
plywood bibles are sleeping, parquet gods are dozing,
rustling branches in the chest, woodpecker inspiration under the heart,
give me the most fierce nails to become a Gentile -

otherwise believe in You, avoiding repetition ...
... swearing, he wanders around the church loaders of the pack,
entering knee-deep into the black and white stream of birch bark,
and carries on the backs of elite furniture - crosses.

The roof of this house is bulletproof straw,
and above it is blue clay and pink earth,
you run into the kitchen when you hear the thunder
and you are met by people from rock crystal.

***
Transparent faces rattle, touching each other,
polished bodies shine with every facet
the older woman’s name is Poor Lens,
because everything exaggerates and burns to the ground.

You take a bottle of Tokaya from your inventory,
and when they open their mouths wide -
moving your finger over their lips
sounds of inhuman purity.

Alexander Kabanov
У записи 3 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Александр Ермошкин

Понравилось следующим людям