Пассажир Маша зубами отрывает пробку от зелёной бутылки...

Пассажир

Маша зубами отрывает пробку от зелёной бутылки и делает глоток прямо из горлышка. Намечается непростой вечер. Десять минут назад водитель Убера позвонил и сообщил, что набережная перекрыта. Снова ждать.
Этот водитель, Ярослав, четверть часа назад встретился с Машиной золовкой на Конюшенной площади. Девушка не стала залезать в машину, а всучила ему коробку, которую нужно было отвезти на другой берег Невы. Внутри коробки, по её словам, лежал телефон.
- Телефон? А зачем тогда коробка? – удивился Ярослав.
- Этот телефон сейчас включен и не должен выключиться ни в коем случае. Это важно.
Ярослав открыл коробку. Там действительно покоился черный айфон. Ярослав нажал на кнопку разблокировки, чтобы удостовериться, что телефон и, правда, включён. На экране возникла чёрно-белая фотография молодой пары. Оба темноволосые, белокожие. У него очень длинный нос.
- Убедились? – спросила девушка.
- Скажите подруге, через пятнадцать минут можно выходить.
- Спасибо, - бросила девушка и захлопнула дверцу.

Проявил ли Ярослав излишнее недоверие? Вовсе нет. Сегодня клиенты через одного используют Убер в качестве курьерской службы. Каких только пассажиров не приходилось уже возить Ярославу, помимо людей. Скейтборд, огромное живописное полотно, рычащий Стаффорд в пластиковой клетке, заморские фрукты, гитары, бесчисленные связки ключей и папки с документами…Он знал: не стоит только никогда брать закрытые сумки и непонятные коробки. Он слыхал много баек от других водителей. Находчивые горожане переправляли Убером оружие, бонги с остатками дури и даже куски мертвых тел. Коробка вдруг завибрировала и поехала по сидению. Но Ярослава это не взволновало: что может быть скучнее, чем обычный айфон?


Маша взбегает по лестнице с заветной коробкой в руках. Лифт сломан. Она спешит, но коробку держит крепко. Телефон включен, и на полном заряде: она проверила это, не отходя от Убера. Она делает еще глоток вина и открывает коробку. Его телефон. Берет его в руки. Подносит к лицу, но телефон ничем не пахнет. Бездушная коробочка. Тогда она нажимает на кнопку и заходит в сообщения. Итак:

Мама
Коля-начальник
Машуля
Братишка
Пальцы в нетерпении крутят экран ниже.
Какие-то рекламы
Бары
Концерт HIM
Уведомления от банка – это еще что за кредит?
Ниже
Ниже
Бухгалтер
Еще ниже.

Может, всё-таки не было ничего? Неужели ей и правда это надо? Что важнее, их история в её сознании или реальность, правда? А что вообще такое эта правда, если задуматься?

В этот момент она находит.
Аля.
Она трогает экранчик. Боязливо, нерешительно. Как ядовитую лягушку. Курсор чудовищно мал: значит, сообщений много. Надо начать с самого начала. Не глядя на экран, мотает вверх. Домотав до тупика, садится на стул и принимается за чтение.

2012 год (тогда Маша еще даже не была с ним знакома).

Привет.
Я внизу.
Спускайся.
Добрался?
Вечером сё в силе?

К её облегчению первая значительная часть – односложное полотно аскетичной переписки двух друзей, которые предпочитают общаться раз в пару недель при личных встречах.

Гоу на Американский пирог?
Уже посмотрела.
Печаль…И как?
Сходи!
Как та книга называется?
Камера обскура.
Куплю!
Будешь что-то Черниковым дарить?
Ага. Уже купила блендер.
Я впишусь?

Множество самых простых сообщений, каких у Маши полно и у самой. Она продолжает мотать уже без особого интереса и выходит на лестницу покурить. Её тело и дух погружаются в сгущенку покоя. Она выпускает пушистый дым возле окна и мотает мотает… Потом сообщений почему-то вообще нет. Где-то полтора года. Интересно, что произошло? Перешли в соц сети?

И тут она видит нечто длинное. 2014 год. Время, когда Маша и Антон уже начали встречаться.

Аля: Пару дней назад я пришла на деловую встречу в кафе, села за столик напротив коллеги и принялась обсуждать проект. А потом реальность вдруг стала стекать со стен, потому что за одним из столиков я увидела тебя. Я продолжила беседу, хотя она в тот момент не слишком занимала меня. Я переживала приключение памяти такой невероятной глубины, что не стоило и надеяться с кем-то его разделить. Внутри полыхали пожары, а снаружи я сидела спокойная и скучная. Ты встал и прошел мимо, заглянув прямо мне в глаза. И хотя это оказался какой-то совершенно незнакомый мужик, закрутившийся внутри маховик уже было не остановить. Я потом стояла на канале Грибоедова, смотрела на воду. В такой разности потенциалов можно закалять сталь. В историях, которые творятся внутри, когда снаружи не происходит ничего необычного. И если есть кто-то круче, чем можно придумать, то это ты. Я улыбаюсь потому, что ты просто есть в этом городе.

Антон: Привет! Как же сильно я тебя люблю. Зачем улыбаться и что-то просто знать, когда можно улыбнуться живому мне? Ходим по одним и тем же улицам, ездим одними маршрутами, видим Дворцовую под the same углом. Но никогда последнее время не видим друг друга. Не хочешь это исправить?

Маша давит потухший бычок в пепельнице и быстро идет к двери в свою квартиру. Середина 2014 года. Тогда они встречались уже три месяца. Лето. Они как раз планировали первый отпуск.
Ей сейчас вроде как положено задрожать, крикнуть, стошнить, но ничего этого не происходит. От Антона сообщений с такой интонацией она не читала никогда. Как будто это писал кто-то другой. Кто-то сальный и приторный. Ей мерзко от того, что впервые в жизни она залезла в чужие сообщения. В сообщения своего мужа. И там оказалось вот это странное. То, чего она не знала. Она опять заходит в его телефон.

Аля: Не знаю, правильно ли это будет в данной ситуации.
Антон: В какой ситуации? Я не видел своего друга уже почти два года.
Аля: Боюсь, после того, что произошло, я уже не твой друг. Всё изменилось.
Антон: Аль, брось. Ну, помутилось у нас тогда в головах от одиночества, ну набедокурили на балконе. Хотя мне это даже понравилось. Я об этом не жалею. И почему, скажи, теперь я не могу с тобой общаться?
Аля: Потому что это было бы неправильно.
Антон: Кому неправильно?
Аля: У тебя есть девушка.
Антон: Есть. Ну и что? У меня их было за период нашей дружбы штук двадцать. Не дури.
Аля: Я не дурю. Это ты тогда надурил.
Антон: Я? Когда?
Аля: Когда полез ко мне целоваться.
Антон: Так.
Антон: В общем, давай после работы в нашем местечке.
Антон: Я буду там в 19.
Антон: А ты сама решай.
Антон: Но стейк и бокал красного будут стоять на твоём месте и ждать:)

Продолжение рассказа по ссылке: http://www.proza.ru/2017/07/19/1433
Passenger

Masha pulls the cork from the green bottle with her teeth and takes a sip directly from the neck. A difficult evening is planned. Ten minutes ago, Uber’s driver called and said that the embankment was blocked. Wait again.
This driver, Yaroslav, met a sister-in-law on Konyushennaya Square a quarter of an hour ago. The girl did not get into the car, but handed him a box, which had to be taken to the other side of the Neva. Inside the box, she said, was a telephone.
- Phone? Why then the box? - Yaroslav was surprised.
- This phone is now turned on and should not turn off in any case. It is important.
Yaroslav opened the box. There really was a black iPhone. Yaroslav pressed the unlock button to make sure that the phone was turned on. A black and white photograph of a young couple appeared on the screen. Both are dark-haired, white-skinned. He has a very long nose.
- Make sure? - the girl asked.
- Tell a friend, you can go out in fifteen minutes.
“Thank you,” the girl threw and slammed the door.
 
Did Yaroslav show excessive distrust? Not at all. Today, customers through one use Uber as a courier service. What kind of passengers did not have to carry Yaroslav, in addition to people. A skateboard, a huge painting, Stafford growling in a plastic cage, overseas fruits, guitars, countless keychains and folders with documents ... He knew: you should never just take closed bags and obscure boxes. He had heard many tales from other drivers. Resourceful citizens transferred Uber weapons, bongs with the remains of dope and even pieces of dead bodies. The box suddenly vibrated and drove around the seat. But Yaroslav didn’t worry: what could be more boring than an ordinary iPhone?
 
 
Masha runs up the stairs with the treasured box in her hands. The elevator is broken. She hurries, but holds the box tight. The phone is on, and at full charge: she checked it without leaving Uber. She takes another sip of wine and opens the box. His phone. Picks it up. It brings to the face, but the phone does not smell. Soulless box. Then she presses the button and goes into the message. So:
 
Mum
Kolya the chief
Mashulya
Brother
Fingers impatiently twist the screen below.
Some kind of advertising
Bars
HIM Concert
Notifications from the bank - what kind of loan is this?
Below
Below
Accountant
Lower.
 
Maybe there was nothing after all? Does she really need this? More importantly, their story in her mind or reality, right? But what is this truth, if you think about it?
 
At that moment she finds.
Ala.
She touches the screen. Fearfully, indecisively. Like a poisonous frog. The cursor is monstrously small: it means there are a lot of messages. We must start from the very beginning. Without looking at the screen, shakes up. Having reached an impasse, sits down on a chair and starts reading.
 
2012 (then Masha was not even familiar with him).
 
Hey.
I'm downstairs.
Come down.
Got it?
Is this evening valid?
 
To its relief, the first significant part is the monosyllabic canvas of the ascetic correspondence of two friends who prefer to communicate once every couple of weeks in person.
 
Gow on American Pie?
Already looked.
Sadness ... And how?
Go down!
What is that book called?
Pinhole camera.
I will buy it!
Will you give something to Chernikov?
Yeah. Already bought a blender.
Will I fit in?
 
Many of the simplest messages that Masha has are full of and most. She continues to wind up without much interest and goes out onto the stairs to smoke. Her body and spirit are immersed in a condensed state of peace. She lets out fluffy smoke near the window and shakes it shakes ... Then for some reason there are no messages at all. About a year and a half. I wonder what happened? Got a social network?
 
And then she sees something long. year 2014. The time when Masha and Anton already started dating.
 
Alya: A couple of days ago I came to a business meeting in a cafe, sat down at a table opposite my colleague and began to discuss the project. And then reality suddenly began to drain from the walls, because at one of the tables I saw you. I continued the conversation, although at that moment she was not too busy with me. I was experiencing an adventure of memory of such incredible depth that it was not worth hoping to share it with anyone. Inside, fires were burning, and outside I was calm and dull. You got up and walked by, looking right into my eyes. And although it turned out to be some completely unfamiliar man, the flywheel spinning inside was already unstoppable. Then I stood on the Griboedov Canal, looked at the water. In such a potential difference, steel can be tempered. In stories that happen inside, when nothing unusual happens outside. And if there is someone cooler than you can think of, then it's you. I smile because you just are in this city.
 
Anton: hi! How much I love you. Why smile and just know something when you can smile alive to me? We walk along the same streets, drive along the same routes, we see the Palace from the same angle. But never recently have we seen each other. Do you want to fix it?
 
Masha crushes an extinct goby in an ashtray and quickly goes to the door to her apartment. Mid 2014 Then he
У записи 12 лайков,
0 репостов,
576 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Татьяна Батурина

Понравилось следующим людям