Завтрак стучит по скорлупе, кровь стучит в висках,...

Завтрак стучит по скорлупе, кровь стучит в висках, дождь стучит по прохожим, каблуки стучат по паркету,получается эдакая природная драм машина. Электричество рядом хрустит как багет.Вот тебе и песня.


Наверное,нет ничего хуже ,чем когда у тебя ломается один наушник, и ты остаешься со своей куцей музыкой. Музыка-то вроде такая же, но это жутко, как будто оглох на одно ухо. Дорогая, я все еще люблю тебя, но мне кажется, что нам нужно найти кого-то другого. Вроде как ты любишь поваляться на пляже, но от солнечных лучей у тебя меланома.Почему вообще люди ходят налево? Потому чтотам громче зовут. Это если смотреть на это с позиции тех, кто ходит.А если посмотреть с другой? Я все еще зову тебя, но твой слух за последний год явно притупился, бывает вот близорукость,а бывает близоухость? Ты не слышишь тех,кто рядом. Подумаешь, та же песня, в том же исполнении, зачем это нужно, когда за углом так чудно поет магнитола тонированной девятки. Хотя если задуматься - ты точно уверена, что ты звала? Может быть ты охрипла, а может просто не хочешь кричать. Я тоже не хочу.


Идёт кровь.


Отрицание режет всё как хороший минус, как вода под давлением. Как 457 страница последней книги про Гарри Поттера, которой ты порезалась.Вот эта книжка, а вот и след от крови, как яи говорил, на 457 странице.

Никто не может не думать о себе, валяясь среди всякого старья . В такие минуты мне хочется оказаться на 10 лет старше, в Петербурге, в квартире , в которой я уже как-то 10 и так далее лет прожил и столько всего здесь было и столько всех здесь было и все эти книжки и кружки, и стопки, и неотправленные письма, ворох бумаги, а выбросить жалко.Мне тут же вспоминается друг моей мамы. Мужчина в самом рассвете сил, ничего толком не добившийся, но в этом своем «самомрассвете» пребывающий последние лет 15-20, со всеми своими кружками, книжками,стопками и женщинами, которые , казалось бы не по статусу, но вот что-то в нем всегда видели. Простой осветитель на Ленфильме и еще где-то, но кино – это такая штука, что даже осветитель там, тем более из Петербурга-то,тут же становится декадентского вида личностью со светлым взором, старой квартирой и сотней-другой историй,достойной мемуаров. Женщины уходят, истории остаются. Остаются кружки от них, с недопитым кофе, цвета надоевших, но любимых глаз. Книжки какие-то. Здорово,когда люди стараются делится чем-то хорошим, пусть это и будут буквы да ноты. В конце концов нет для меня ничего важнее этого. Может кто-то еще такой же проблемный. Все это от своей собственной несостоятельности и невозможности выразить какие-то важные вещи словами, а может правда еще страшнее и нет ничего более важного. Главное быть честным с самим собой. Ложь раздвигает лоб как Моисей море.


В конце концов всеми этими героями,голосами и кружками со сколом (со стороны ручки), я всего лишь заполняю пустоту. Пустота бывает значимой, как в песочных часах. Хотя и она какая-то совершенно идиотская. Занялся бы делом лучше, чем смотреть на проваливающийся песок. Ненормально это страдать по таким вещам в мои-то годы. Никто не нормален,но вокруг только норма, норма лайтс и экстра. Я хотел бы быть проще и не загоняться по такой ерунде, но чем проще – тем страшнее. За витиеватостью высказываний можно замечательно скрыть подлинный смысл или отсутствие оного.


Все сводится к женщинам, то ли как к единственному в самом деле важному, то ли я больше писать ни о чем не умею. Так и в жизни. Работать нужно.Над собой в первую очередь, а я без устали придумываю себе все новых и новых женщин или ворошусь в объятиях памяти старых.Девочки -девочки –девочки- девочки. Каждая – дочь или (и) мать – совсем чужая тебе. Родинки в центрах груди,родинки на шее, медальон на ноге, татуировка на запястье, резинка белая, шрам на копчике, коленки в синяках все и только я знаю настоящий цвет ваших волос.Уповаю на один единственный и проверенный способ, который вкратце сводится к следующему


Ты смотри в меня, падай, все нью-йорки во мне, не бойся я поймаю, да и вобще не бойся падать, это так важно уметь не сдерживать себя. Между нами только ткань и два-три тёплых слова. Я клеймлю тебе спину губами, потом понимаю, что я сам как одно большое клеймо и в клейме где-то и сгинул. Я хочу твоё лицо на своём лице. Отрывать тебя от дел, как от пластырей – сразу.И высматривать тебя до прожилок красного, до боли в глазах.Я уже гожусь в отцы своей собственной лжи, да и в отцы своих женщин по большому счету тоже. Венки, запрятанные под букеты. Я давлю их веком , в сущности какая разница, если я уже сейчас как пенсионер. Бесконечно болен, но безнадёжно жив. Одинокий как ножница.


Или вот еще.

Ты приезжай ко мне, я не вернусь, Давай уедем, а здесь мы начнем все заново и все здесь будет по-другому, не так как могло бы быть (конечно, не будь я здесь, вообще ничего не могло бы быть). Для этого всего-то нужно заменить твое «йа» на «ай». Я позволяю себе такую наивность в двух случаях. Или я правда верю в то, что все так просто, потому что важен только результат и ничего больше не важно, мы все сможем, маленькая.Или же наоборот. Не верю я в это ни одной секунды и бросаю слова на ветер,лучше бы курить бросил в самом деле. Хотя даже в этих двух буквах (I и я)столько всего про меня. Ведь на самом-то деле тебе нужно себя на меня заменить, с моим –то подверженным ожирению эгоизмом.Ты живешь мной, а я живу вами.Термоядерный осьминог. Проходит былое очарование, выпадает из рукава мой шестой туз и все. Женщины,которые еще недавно стелили тебе свою тень- теперь злят. Зовут на печенье с кровью и молоком, а я выключаю звук на телефоне и сижу улыбаюсь, разглядывая как он в темноте светится. Раньше так делал , потому что ну милая моя, я тебе перезвоню обязательно, но пусть песня доиграет, пускай музыка успокоится, не могу я с тобой поговорить сейчас, хорошая моя. А сейчас по привычке уже.


Хотя бывает и по-другому. Ангел, да я ради тебя священника на полуслове прерву. Недавно представлял как раз, как жду я под венцом избранницу свою ( не тебя, потому что у нас-то все свелось к рахитику Не Потянул), а телефон-то я вытащить забыл. И вот звонишь ты мне, а тут уже священник во всю свою бороду улыбается и спрашивает беру ли , мол,красну девицу в женушки себе, а я не то что звук не выключаю, а выбегаю из церкви, что есть сил , дабы ответить успеть и только звон кольца упавшего на всю церковь грохочет. Ты как слова, которые не успел забыть засыпая А мне без тебя все сон, при том паршивый и страшный.Я так люблю тебя во сне, что боюсь там целовать, потому что глаза закрываю, когда целуюсь, а вдруг я их открою, а тебя там уже нет. Губы склеиваются от слюны пополам с карамелью, от твоей слюны Я в тебя вцепился, как мэриджейн в затяжке последней, только бы дым не выпустила, только бы невыпустила. Это такое состояние, которое не фокусируется на что-то конкретное и не происходит из того конкретного, а, напротив, берет начало в человеке и проецируется на все окружающее. Это состояние гармонии человека и мира, которое должно доставлять радость и иметь созидательную направленность. Это определенно сила и вдохновение. А без тебя все как съезд квнщиков на пенсии. Да и бог с ней, со взаимностью-то. Можно подыхать и гнить изнутри, добиваясь взаимности и превращая свою любовь в гнилую кровь или ржавчину, но легче от этого никому нестанет. Мы сами себе ставим ловушки, хотя намного полезнее наслаждаться состоянием, черпать из него энергию. Любить самому - это сила, быть любимым -это ответственность за другого человека.Я не то чтобы хотел всю ответственность на тебя переложить, просто вот он я, на возьми, если что.


Так отдаются только мэриджейн и девочкин а третьем свидании, когда хотелось еще на первом, но правила приличия, сам понимаешь. Мужчинам вроде не положено. Впрочем для мужчины в моей жизни слишком много «бы» и «можно» . Цель всей жизни – прожить без бы, без б. Начну есть слона, пожалуй, с хобота и перестану использовать слова на букву Б в речи. Как знать может еще будет что-нибудь у нас, ведь ещё никогда не было, чтобы никак не было. От «может», тоже лучше избавится, пожалуй. И принять весь этот страх того, что проебал я тебя даже не вчера и ждать больше нечего. Хотя как это принять непонятно, как ударить, когда только замахнувшись – видишь испуг?


Женщину бессмысленно ждать вчера, а в ее в снах она больше никогда не назовет твое имя. Кошмар. Чем старше становишься – тем большим количеством страхов обрастаешь.

Страшно не быть собой, не будучи кем-то иным.

Страшно смотреть себе в глаза, завраться.

Страшно смотреть через эти глаза, как страшно сказать детям, что Деда Мороза нет.

Страшно не сберечь

Бросаться в новое люблю

будто в детстве в январский бассейн

Но страшнее всего понимать, что не отебе речь,

то есть совсем.

И когда уже на третьем гудке знаешь,что тебе не ответят.


Пожалуйста, подарите мне обогреватель.Я дружу с чахоткой -мне курить плохо,но не греться же онанизмом. Хотя чем еще греться в такой холод, непонятно. Хоть костер из тех самых книг, да кружек устраивай. Пригласи друзей, водите хоровод,чучело смастерите соломенное. Хотя я сам как соломенное чучело. Но не могу же ясам вокруг себя хороводы водить. Вообще если так холодно, то возвращался бы ты,сынок, домой, там хоть обогреватели есть. Да какой, блядь, Питер, мам, его нет и в помине. Это просто такое слово, только букв нет, abc – витамины. Не ищу себе легкой судьбы, да и удивительной не ищу. Хромой Гугл.


Я все-таки стараюсь в жизни об этом не говорить, а то потом с тобой разговаривать и общаться начинают специфически очень, когда каждый жест и слово, как пятернёй пуделю в лохмы. Каждой мрачной шутке натягивается улыбкой её щека. «Верить-не верить», думаешь себе. Уж лучше – верь.


Я хочу вам сказать что-то важное и со смыслом, как любящая мама.

Только воту меня нет слов, да их вообщестановится мало.


Завтрак стучит по скорлупе, кровь стучит в висках, дождь стучит по прохожим, каблуки стучат по паркету,получается эдакая природная драм машина. Электричество рядом хрустит как багет.Я проливаю свет по комнате, но
Breakfast is knocking on the shell, blood is knocking on the temples, rain is knocking on passers-by, heels are knocking on the floor, it turns out to be a kind of natural drum machine. The electricity nearby crunches like a baguette. Here's a song for you.


Probably, there is nothing worse than when you break one earphone, and you stay with your long music. The music seems to be the same, but it's creepy, as if deaf in one ear. Darling, I still love you, but it seems to me that we need to find someone else. It seems like you like to lie on the beach, but you have melanoma from the sun. Why do people go left? That’s why they’re called louder. This is if you look at it from the perspective of those who walk. And if you look from another? I still call you, but your rumor has clearly dulled over the past year, there is myopia, and there is dementia? You do not hear those around. Just think, the same song, in the same performance, why is it necessary when the radio of a tinted nine sings so wonderfully around the corner. Although if you think about it, are you sure that you called? Maybe you are hoarse, or maybe you just don’t want to scream. I do not want either.


There is blood.


Denial cuts everything as a good minus, like water under pressure. Like the 457th page of the last Harry Potter book that you cut yourself. Here is this book, and here's the blood mark, as I said, on page 457.

No one can not think of himself, wallowing among all kinds of junk. At such moments, I want to be 10 years older, in St. Petersburg, in an apartment in which I had lived for 10 years and so on and had so many things here and so many everyone here and all these books and mugs and piles, and unsent letters, a heap of paper, but it is a pity to throw it away. I immediately recall my mom’s friend. A man in the very dawn of his strength, who has not really achieved anything, but in this “self-dawn” he has been for the last 15-20 years, with all his circles, books, piles and women who, it would seem, are not of status, but there’s something in always seen him. A simple illuminator on Lenfilm and somewhere else, but a movie is such a thing that even an illuminator there, especially from Petersburg, immediately becomes a decadent-looking person with a bright look, an old apartment and a hundred or two stories worthy of memoirs. Women leave, stories remain. There are mugs left from them, with unfinished coffee, the color of bored, but beloved eyes. Some books. It's great when people try to share something good, even if they are letters and notes. In the end, nothing is more important to me than this. Maybe someone else is the same problem. All this from its own failure and the inability to express some important things in words, or maybe the truth is even worse and there is nothing more important. The main thing is to be honest with yourself. Lies spread their foreheads like Moses the sea.


In the end, with all these heroes, voices and circles with a chip (from the side of the pen), I just fill the void. Emptiness is significant, as in an hourglass. Although she is some kind of completely idiotic. He would do better than look at the falling sand. It’s not normal to suffer from such things in my years. No one is normal, but around only the norm, the norm of light and extra. I would like to be simpler and not be driven by such nonsense, but the simpler the worse. Behind the floridness of statements, one can remarkably hide the true meaning or absence thereof.


It all comes down to women, either as the only really important one, or I can’t write about anything else. So it is in life. We need to work. First of all, myself, and I tirelessly come up with more and more women or am in the arms of the memory of old women. Girls-girls-girls-girls. Each - a daughter or (and) mother - is completely alien to you. Moles in the center of the chest, moles on the neck, a medallion on the leg, a tattoo on the wrist, a white elastic band, a scar on the tailbone, knees in bruises are all and only I know the real color of your hair. I rely on one unique and proven method, which briefly boils down to the following


You look at me, fall, all New York in me, do not be afraid I will catch, and just do not be afraid to fall, it is so important to be able not to restrain yourself. Between us there is only fabric and two or three warm words. I brand your back with your lips, then I understand that I myself, as one big brand, have disappeared somewhere in the brand. I want your face on my face. To take you away from business, as from plasters - right away. And look out for you to streaks of red, to pain in the eyes. I already fit in the fathers of my own lies, and in the fathers of my women by and large. Wreaths hidden under bouquets. I have been crushing them for a century, in fact, what difference does it make if I am already a pensioner. Infinitely sick, but hopelessly alive. Lonely like a scissor.


Or one more thing.

You come to me, I won’t return, Let's leave, but here we will start all over and everything will be different here, not as it could be (of course, if I hadn’t been here, there could have been nothing at all). To do this, you just need to replace your “ya” with “ay.” I allow myself such naivety in two cases. Or do I really believe that everything is so simple, because only the result is important and nothing else
У записи 4 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Никита Степанов

Понравилось следующим людям