«В день памяти жертв Катастрофы нельзя не вспомнить....

«В день памяти жертв Катастрофы нельзя не вспомнить. Это великая история.

В 1996 году я решил уволиться с телевидения. Это был мой последний рабочий день. Снимаем мы мужичка, главного повара гостиницы «Дан Панорама», а в соседней комнате, кто-то мычит. Тут повар прерывается и кричит в стену, - Папа, они тебя все равно снимать не будут! Мычание прекращается. Я спрашиваю, - А зачем ему сниматься, вашему папе? - Он хочет рассказать о своей жизни, - говорит повар, - Может, сделаете вид? – Так, для плезира поснимайте, чтобы у него давление не поднялось… - Рабочий день закончился, - отрезает мой оператор Ави и начинает собирать оборудование. (У них, на телевидении, это было железно, 7 часов работы, два обязательных перерыва, и на все «положить». Собственно, поэтому, я и увольнялся, ничего нового там уже нельзя было сделать.) Стало мне больно, достал я свою камеру-мартышку, и сказал сыну-повару, - Мне торопится некуда. Показывайте папу. Заходим в полутемную комнату. На кресле качалке сидит старик и смотрит на меня круглыми глазами. Повар говорит, - Папа, познакомься, это самый известный режиссер.

- Это было сразу после войны, - начинает старик, еще прежде чем я успеваю сесть… - А это увидят люди? – подозрительно кивает на камеру. - Обязательно, - говорю, – это она выглядит, как мартышка. Но это профессиональная камера, дедушка. Говорите! - Так вот, - говорит старик, - мы ездили по Польше искали сирот. Мы постановили в нашем кибуцном движении, что должны успеть раньше религиозных. Те ведь тоже искали. Мы хотели, чтобы не заморочили они детям головы. Я-то знал, что такое религия, я жил и родился в Польше, в религиозной семье. Но вовремя одумался… Так вот, приезжаю я в один монастырь, под Краковом. Проводят меня к настоятелю. Говорю ему, так и так, я из Израиля, ищу детей – сирот, хотим их вернуть на нашу историческую родину. Он мне говорит, - садитесь, попейте нашего чая травяного. Сижу, пью чай, а он рассказывает. - Да, - говорит, - есть у нас еврейские дети, скрывать не буду. Наш монастырь брал детей. Настоятеля соседнего монастыря повесили, когда узнали. Я боялся, но когда до дела доходило, не мог отказать. Ну, сами посудите, приходят евреи в монастырь. Тихо, ночью, чтобы никто не видел. Стучат в окно. Открываю. Они заходят, с ними их сынок маленький, еле на ножках стоит. Завернутый в пуховый платок, только глаза видны. Возьмите, говорят, завтра нас увозят. И вижу, как мама ему личико открывает, волосики разглаживает, и целует его, целует, чувствую, как прощается. И знаю я - они не вернутся. Ну, как тут не взять?! Беру. - Спасибо вам огромное, - говорю настоятелю, - вы настоящий праведник! А он мне говорит, - и так, бывало по 5-6 за ночь. Идут и идут. Я боюсь. Но беру. И братья в монастыре они все про это знали. И молчали. Ни один не проговорился.

- Спасибо вам, спасибо, - повторяю, - вам и всем братьям монастыря. Спасибо, что сохранили наших детей. - А теперь вы приехали их забрать, - он продолжает - Повезу их на родину, - говорю. А он мне говорит, - а как вы их отличите, детей ваших? - Что значит, как отличу? – спрашиваю – У вас же списки остались?! - Нет, – говорит, - нет никаких списков. Мы никаких списков не составляли. А если бы их нашли, не дай Бог?! - Послушайте, - говорю, - спасибо за спасение детей, конечно, но я без них не уеду. Покажите мне их. Я их заберу. И все. - Вы что ж, насильно их заберете? - Почему насильно, я им все объясню… - Они ничего не помнят, что вы им объясните? - Что у них были другие родители, - говорю, - что они наши дети… - Мы их давно уже считаем нашими! детьми, - говорит. - Но они наши дети! - Докажите! – говорит. - Есть у наших детей, - говорю, - одно отличие…

- Это наши дети! – говорит он жестко. – Никакой проверки я делать не позволю. И встает. И я встаю. И чувствую, что за мной встает весь наш многострадальный народ. И говорю веско, - а ну-ка, ведите меня к детям. - Хорошо, пойдемте, - говорит он спокойно. – Но на меня не надейтесь. Сами определите, где ваши дети. На глаз.

И приводит он меня в большой зал. В такую огромную спальню. И вижу я там много – много детей. Белобрысых, чернявых, рыжих, разных… Время вечернее. Ложатся спать. Все дети причесаны, сыты, чистые личики, румянец на щечках… сразу видно, с любовью к ним относятся. Стоим мы посреди зала, и настоятель говорит мне, - Ну, как вы определите, где ваши дети, а где нет?.. Молчу. Не знаю, что ему ответить. А он мне говорит, - Если ребенок захочет, мы насильно держать не будем. Обещаю вам. - И продолжает… просит, - Родителей своих они не помнят. Вместо их родителей, - мы. Не мучайте их. Оставьте здесь. Тут проходит мимо чернявенький, я ему на идише говорю, - как поживаешь, малыш? А он мне по - польски отвечает, - здравствуйте, меня зовут Иржи, я вас не понимаю. - У всех польские имена, - слышу я голос монаха. – Все говорят только по-польски. Их дом здесь. И тут я окончательно понимаю, что ничего сделать не смогу. Что это насилием будет, если я буду искать их, объяснять, уговаривать; ну даже если я определю кто наши дети, они же не согласятся ехать! Надо оставить все, как есть, - думаю. – И уходить.

Вот уже потушили свет. Вот уже все легли. Поворачиваюсь, чтобы идти… Смотрю на настоятеля. Он разводит руками. Думаю, - «Ну не в тюрьме же я их оставляю, им здесь хорошо…»… И тут, откуда только все берется?! Впрочем, знаю, откуда! Из детства… Я вдруг спрашиваю настоятеля, - А можно, я им только один вопрос задам? - Можно, говорит, задавайте. И тогда я набираю воздуха в легкие. И громко, чтобы все слышали, говорю, - «Слушай, Израиль, Бог наш, Бог един»… До сих пор, мурашки по телу идут, когда это вспоминаю. Вспоминаю, как все стихло… Такая тишины наступила!Гробовая тишина! И вдруг у окна приподнялись две головки, а потом у двери еще две, и у прохода одна. Приподнялись и смотрят на меня. Смотрят и смотрят. И вижу я их глаза, - такие большущие, удивленные! И тут спускают они ноги на пол. И вдруг начинают ко мне бежать! Как по команде. Со всех сторон. Стучат голыми ножками по полу, и бегут. И так, слету, втыкаются в меня. А я плачу, не могу сдержать слезы. Обнимаю их, заливаюсь слезами! И повторяю все время, - Дети, мои дорогие, вот я приехал, ваш папа! Приехал я забрать вас домой!

Смолкает старик. Вижу, как дрожит у него подбородок. - Не было дома, чтобы не знали этой молитвы - говорит, - Утром и вечером повторяли, - «Слушай Израиль, Бог наш, Бог один…» - жила она в сердце каждого. Снова молчит. Я не прекращаю съемку. Вижу, это еще не конец. И действительно, он продолжает. – Оглядываюсь я, - говорит он, - стоит этот мой настоятель. И так у него голова качается, как у китайского болванчика и он тоже еле сдерживается, чтобы не завыть. И дети вдруг, вижу, разворачиваются к нему. На него смотрят, на меня оглядываются, снова на него, на меня. И вдруг начинают к нему пятиться, а я молчу. Сказал себе, что буду молчать. И все! Пусть сами решают.

И тут вдруг настоятель говорит, - Дорогие мои дети, как я счастлив, - говорит, - что вы возвращаетесь домой. Они останавливаются. Вижу, он еле выговаривает слова… - Все исчезнет, дети мои, - говорит, - вот увидите! Не будет религий, наций, не будет границ… Ничего... Ничего не будет разъединять нас. - Любовь только останется, - говорит. И вдруг делает к ним шаг, обнимает их и улыбается! Улыбается! – Любовь, - она и есть религия, - говорит. - Вот возлюбим мы ближнего, как самого себя:не меньше, не больше, - возлюбим! Как самого себя, вот тогда и раскроется нам, что есть только Любовь. Что Он – Любовь, дети мои! Любовь! А мы все – семья. Весь мир, дети мои – большая семья! И замолкает. Дети стоят, молчат. Я молчу. Все мы молчим… - А я к вам обязательно приеду!? – говорит он. - Обязательно приеду, а как же! Вы только не забывайте нас, там, дома. Потом поворачивается и уходит. Спотыкается у выхода, чуть не падает…

Так я их и привез сюда, - говорит старик. Двенадцать мальчиков. Всех мы воспитали в нашем кибуце. Я ими очень гордился. Трое погибли в 73-м, в войну «Судного Дня». Тяжелая была война. Йоси сгорел в танке на Синае. Арье и Хаим прямым попаданием. Еще один Яаков поженился на Хане - такая была свадьба веселая, а через три года, в автобусе в Иерусалиме, это был известный теракт, подорвались. Настоятель приехать не успел… После этих слов старик замолчал. Я понял, что съемка закончена. Я уехал из этого дома уже поздним вечером. Сын-повар приготовил мне такой ужин, какого я в жизни не ел. Я обещал, что смонтирую очерк и привезу им.

Назавтра была срочная работа, я завершал свое пребывание на телевидении. Они выжимали из меня последние соки. Через неделю я решил просмотреть материал. Вытащил кассету… Пусто… Испугался. Стал вертеть туда-сюда, проверил где только можно, даже поехал к своим ребятам операторам - подумал, может у меня что-то с головой. Одни мне сказали, что забыл включить на запись. Другие, что может быть кассету заклинило. Третьи, что эту камеру «JVC» надо выкинуть. Вообщем, не снялось ничего… Вечером позвонил повару. Долго готовился к разговору. Он выслушал меня. Потом сказал, - Знаете, я вам очень благодарен. Вот тебе раз! – думаю. А он говорит, - за то, что остались, выслушали его. А потом вдруг говорит, - отец мой сейчас в больнице, похоже, что осталось ему несколько дней жизни. Но он лежит тихий, как ребенок, не стонет, не кричит, улыбается…

Прошло много лет с тех пор. Честно говоря, потом я слышал много подобных историй о том, как дети вспоминали молитву. Истории были похожи до мельчайших деталей. Я даже подумал грешным делом, что старик все это придумал… Но не давал мне покоя настоятель. - Идеалист, утопист, фантаст, – думал я о нем, - Куда там этому миру до любви! А тем более до одной семьи. Но не отпускали меня его слова. Пока я не нашел доказательства, что так все и будет. Пока не встретил Учителя.
“On the day of remembrance of the victims of the Holocaust one cannot but remember. This is a great story.

In 1996, I decided to quit television. This was my last day at work. We are filming a peasant, the head chef of the Dan Panorama hotel, and in the next room, someone hums. Here the cook interrupts and shouts at the wall, - Dad, they will not shoot you anyway! The hum stops. I ask, - Why should he act, your dad? - He wants to tell about his life, - the cook says, - Maybe you will pretend? - So, for the plezir, take it off so that his pressure does not rise ... - The working day is over, - my operator Avi cuts off and begins to assemble the equipment. (They had it on television, 7 hours of work, two obligatory breaks, and “put on everything.” Actually, that's why I quit, nothing new could be done there.) It hurt me, I got mine. camera monkey, and told his son the cook, - I have nowhere to hurry. Show dad. We go into a semi-dark room. An old man sits on a rocking chair and looks at me with round eyes. The cook says, - Dad, meet me, this is the most famous director.

- It was right after the war, - the old man begins, even before I have time to sit down ... - Will people see this? - nods suspiciously at the camera. - Necessarily, - I say, - it looks like a monkey. But this is a professional camera, grandpa. Speak! “So,” the old man says, “we went around Poland looking for orphans. We have decided in our kibbutz movement that we must be in time before the religious ones. Those were also looking for. We wanted them not to confuse the heads of the children. I knew what religion was, I lived and was born in Poland, in a religious family. But I changed my mind in time ... So, I come to a monastery near Krakow. They escorted me to the abbot. I tell him this and that, I am from Israel, looking for orphans, we want to return them to our historical homeland. He says to me - sit down, have a drink of our herbal tea. I sit, drink tea, and he talks. - Yes, - he says, - we have Jewish children, I will not hide. Our monastery took children. The abbot of a neighboring monastery was hanged when they found out. I was afraid, but when it came down to it, I could not refuse. Well, judge for yourself, Jews come to the monastery. Quiet, at night, so no one can see. They knock on the window. I open it. They come in, with them their little son, barely standing on his legs. Wrapped in a downy shawl, only the eyes are visible. Take it, they say, tomorrow they will take us away. And I see how my mother opens his face, smoothes his hair, and kisses him, kisses, I feel how she says goodbye. And I know - they will not return. Well, how can you not take it ?! I take it. - Thank you very much, - I say to the abbot, - you are a real righteous man! And he tells me - and so, it happened 5-6 per night. They go and go. I'm afraid. But I will. And the brothers in the monastery, they all knew about it. And they were silent. None of them let it slip.

- Thank you, thank you, - I repeat, - you and all the brothers of the monastery. Thank you for saving our children. “And now you have come to pick them up,” he continues. “I’ll take them home,” I say. And he says to me - how will you tell them apart, your children? - What do you mean, how to distinguish? - I ask - Do you still have lists? “No,” he says, “there are no lists. We didn't make any lists. And if they were found, God forbid ?! - Listen, - I say, - thanks for saving the children, of course, but I won't leave without them. Show me them. I'll take them. And that's all. - Well, will you take them away by force? - Why by force, I will explain everything to them ... - They do not remember anything, what will you explain to them? - That they had other parents, - I say, - that they are our children ... - We have long considered them ours! children, - he says. - But they are our children! - Prove it! - is talking. “Our children,” I say, “have one difference ...

- These are our children! He says harshly. - I will not allow any verification. And gets up. And I get up. And I feel that all our long-suffering people are standing behind me. And I say gravely - come on, lead me to the children. “Okay, let's go,” he says calmly. “But don't rely on me. Determine where your children are. Approximately.

And he leads me into the great hall. In such a huge bedroom. And I see there are many - many children. Blond-haired, dark-haired, red-haired, different ... Evening time. Go to bed. All the children are combed, well fed, clean faces, blush on their cheeks ... you can immediately see that they are treated with love. We are standing in the middle of the hall, and the abbot says to me, - Well, how do you determine where your children are and where not? .. I am silent. I don't know what to answer him. And he says to me, - If the child wants, we will not forcibly hold. I promise you. - And he continues ... asks, - They do not remember their parents. Instead of their parents, we are. Don't torture them. Leave here. Then a little black man walks by, I say to him in Yiddish - how are you, kid? And he answers me in Polish - hello, my name is Jiri, I don't understand you. “All have Polish names,” I hear the monk's voice. - Everyone speaks only Polish. Their home is here. And then I finally understand that I can't do anything. That it will be violence if I look for them, explain, persuade; well, even if I determine who
У записи 5 лайков,
0 репостов,
282 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Евгений Марон

Понравилось следующим людям