Тания 3 Ава. Послание о покаянии Глава одиннадцатая...

Тания 3 Ава.

Послание о покаянии

Глава одиннадцатая

Вступление:

В предыдущей главе объяснил Алтер Ребе, что поскольку молитва является аспектом «Высшего покаяния», «тшува илаа», то необходимо упредить ее достижением «Нижнего покаяния», «тшува татаа», суть которого в смирении духа и «разбитом сердце». К этому приходят через душевный самоанализ, и пробуждение сострадания к мучениям своей души. Об этом сказано в Мишне, что к молитве приступают только в серьезном расположении духа. Раши расшифровывает понятие «серьезное расположение духа», «ковед рош», как смирение духа, т. е. аспект «нижнего покаяния». Вместе с тем мудрецы в Брайте говорят, казалось бы, противоположное мнение, что к молитве приступают только в радостном расположении духа. Это значит, что немедленно, вслед за состоянием горечи, которое является правильным приготовлением к молитве, человек должен обратиться к состоянию радости, «симха», в котором нужно пребывать во время молитвы. Однако в наше время не каждый способен мгновенно обращать свое сердце от крайности к крайности, чтобы из искренней душевной горечи, вызванной размышлениями о своем истинном духовном положении, мгновенно, начав молиться, перейти к состоянию радости, вызванной осознанием близости к Б-гу. Мудрецы советуют перенести нижнее покаяние, необходимое для приготовления к молитве, на другое время, к примеру, на время справления в полночь «Тикун хацот». Молитва же пусть проходит в радости, которая для этого необходима.

В нашей главе Алтер Ребе учит, что несмотря на все вышесказанное, тем не менее возможно пребывание человека в обоих состояниях одновременно: смирение духа и разбитое сердце, вызванное «нижним покаянием», вместе с радостью служения Б-гу молитвой. Поскольку хотя это два противоположных эмоциональных движений души: горечь и радость, однако, коль скоро они исходят из разных причин, они способны владеть человеком одновременно. Тем более, когда речь идет о ситуации, когда сама горечь и разбитое сердце служат залогом того, что Всевышний сотрет саму причину этой горечи. Другими словами, Всевышний в силу «тшувы» простит человеку проступки, что само по себе уже является достойной причиной для радости.

פֶּרֶק יא וְאָמְנָם, לִהְיוֹת בְּלִבּוֹ הַהַכְנָעָה, הִיא בְּחִינַת תְּשׁוּבָה תַּתָּאָה כַּנִּזְכָּר לְעֵיל,

О том, что смирение [сокрушенность] в сердце — это нижнее покаяние, как было сказано выше,

וְגַם הַשִּׂמְחָה בַּה',

а также и радость во Всевышнем,

Радость служения Б-гу, необходимая при молитве

שְׁתֵּיהֶן בְּיַחַד

[будут] и то и другое вместе,

Не так, как говорилось раньше, чтобы они пребывали каждое в свое время: состояние смирения духа и разбитого сердца «нижнего покаяния» при справлении ночью «Тикун хацот» чтением Теилим, а радость — во время молитвы. Однако имеется в виду одновременное пребывание человека в двух этих противоположных состояниях во время молитвы.

כְּבָר מִלְּתָא אֲמוּרָה בְּלִקּוּטֵי אֲמָרִים סוֹף פֶּרֶק לד,

[Об этом] уже говорилось в первой части книги «Тания», в конце главы 34.

Все аспекты радости заповеди во время молитвы не отрицают того факта, что им может сопутствовать состояние огорчения и «разбитого сердца», вследствие несовершенства его тела и животной души. Действительно, радость и горечь — чувства взаимоисключаемые, но поскольку они вызваны разными причинами, то возможно их одновременное сосуществование в душе человека, чтобы человек был презренным и отвратительным себе самому, и сердце его сокрушалось, и дух смирялся во время самой радости непосредственно. Ибо презрение к себе связано с животной душой, после того как он трезво оценил, насколько низки его тело и животная душа, а радость — с Б-жественной душой и искрой Б-жественного, в ней облеченной, дабы оживлять ее. Поэтому радость и грусть не мешают одно другому, поскольку каждое из этих чувств вызвано разной причиной.

כְּמֹו שֶׁכָּתוּב בַּזֹּהַר הַקָּדֹושׁ: "חֶדְוָה תְּקִיעָא בְּלִבָּאֵי מִסִּטְרָא דָּא וְכוּ'".

И написано в священной книге «Зоар»: «Радость в сердце, с одной стороны, и т. д.».

Зоар, часть 2, стр. 255а; часть 3, стр. 75а. «Плач местится в моем сердце с одной стороны, а радость — с другой».

Рабби Элиэзер Бен рабби Шимон сказал эту фразу, когда услышал от своего отца, рабби Шимона (Бар Йохая), слова Торы о таинстве разрушения Храма. Она означает, что в тот момент он был, с одной стороны, сильно опечален разрушением Храма, масштабом этой катастрофы, о которых он только сейчас узнал, но также радовался, с другой стороны своего сердца, тем тайнам Торы, которые ему сейчас раскрылись. Таким образом, когда есть две разные причины, то две различные противоположные эмоции, такие, как плач и радость, могут одновременно захватывать человека.

וּבְצֵרוּף עוֹד הָאֱמוּנָה וְהַבִּטָּחוֹן,

И в добавление к этому — вера и уверенность,

לִהְיוֹת נָכוֹן לִבּוֹ בָּטוּחַ בָּה', כִּי חָפֵץ חֶסֶד הוּא,

когда сердце уверено во Всевышнем и в том, что Он желает милосердия,

Миха, 7:18. Кто Б-г, как Ты, (который) прощает грех и проходит мимо (не вменяет в вину) преступления остатку наследия Своего, не держит вечно гнева Своего, ибо Он желает милосердия («хафец хесед»).

וְחַנּוּן וְרַחוּם

что Он милостив и милосерден

Нехемья, 9:17. А они, отцы наши, поступали зло и упорствовали, и не слушали они заповедей Твоих. И не хотели они повиноваться, и не помнили чудес Твоих, которые совершил Ты с ними, и упорствовали они, и в упрямстве своем хотели поставить главу, чтобы вернуться в рабство; но Ты, — Б-г милостив и милосерден («ханут вэ-рахум»), жалостливый и прощающий, долготерпеливый и всемилостивый, — и Ты не оставил их.

וְרַב לִסְלֹחַ,

и много прощает

Ср. Йешаяу, 55:7. Оставит нечестивый путь свой, и человек несправедливый — помыслы свои, и возвратится к Б-гу, и Он помилует его, и к Всевышнему нашему, ибо Он много прощает («рав лислоах»);

תֵּכֶף וּמִיָּד שֶׁמְּבַקֵּשׁ מְחִילָה וּסְלִיחָה מֵאִתּוֹ יִתְבָּרֵךְ

сейчас же, как только человек попросит прощения у Него, благословенного

("כְּרֹב רַחֲמֶיךָ מְחֵה פְּשָׁעַי"

(«По великому милосердию Твоему сотри мои злодеяния,

Теилим 51:3-11. Сжалься надо мной, Б-же, по милости Твоей, по великому милосердию Твоему сотри грехи мои. Смой с меня совершенно грех мой и от проступка моего очисть меня, ибо преступления свои знаю я и проступок мой всегда предо мной. Пред Тобой Одним согрешил я и зло пред глазами Твоими сотворил; прости, ибо прав Ты в слове Твоем, чист в суде Твоем. Ведь в беззаконии родился я и в грехе зачала меня мать моя. Ведь желаешь Ты истины в почках сокровенной и скрытую мудрость поведаешь мне. Очисти меня эйзовом — и чист буду, омой меня — и стану снега белее. Дай мне услышать радость и веселье, и возрадуются кости, которые сокрушил Ты. Скрой лицо Твое от грехов моих, и все проступки мои сотри.

"כַּבְּסֵנִי טַהֲרֵנִי"

омой меня, очисти меня

От грехов

"וְכָל עֲוֹנוֹתַי מְחֵה וְכוּ'"),

и все грехи мои сотри и т. д.»),

В ответ на все эти просьбы — стирает ему Всевышний немедленно.

בְּלִי שׁוּם סָפֵק וּסְפֵק סְפֵקָא בָּעוֹלָם.

вне всякого сомнения и даже тени его.

וּכְמוֹ שֶׁאָנוּ מְבָרְכִין בְּכָל תִּפְלַת שְׁמוֹנֶה עֶשְׂרֶה, תֵּכֶף שֶׁמְּבַקְּשִׁים "סְלַח לָנוּ כוּ'" "בָּרוּךְ אַתָּה ה' חַנּוּן הַמַּרְבֶּה לִסְלֹחַ",

Поэтому в каждой молитве «Шмонэ эсрэ», сразу после просьбы «Прости нас и т. д.», мы говорим: «Благословен Ты, Всевышний, милостивый и много прощающий» —

וַהֲרֵי סְפֵק בְּרָכוֹת לְהָקֵל, מִשּׁוּם חֲשַׁשׁ בְּרָכָה לְבַטָּלָה.

а ведь в случае сомнения, произносить ли благословение или не произносить, предписывается не произносить из опасения, что благословение может быть произнесено напрасно.

Вавилонский Талмуд, трактат Брахот, 33а. Исходя из этого правила, если человек сомневается обязан ли он произносить благословение в данной конкретной ситуации, то он должен удержаться от этого, дабы не произнести Имя Б-га в благословении без надобности. Поскольку предписание благословлять в различных случаях жизни исходит от мудрецов, а запрет упоминать Имя Б-га впустую исходит непосредственно из Торы. Поэтому если бы присутствовало хоть какое-нибудь сомнение в том, что Всевышний прощает человека, то как бы ему было позволено произнести благословение «Благословен Ты, Всевышний, милостивый и много прощающий»?

אֶלָּא אֵין כָּאן שׁוּם סָפֵק כְּלָל, מֵאַחַר שֶׁבִּקַּשְׁנוּ "סְלַח לָנוּ" "מְחַל לָנוּ",

Однако в этом случае нет совершенно никакого сомнения после того, как мы просили: «Прости нас, отпусти нам».

Несомненно Всевышний прощает нам.

וְאִלּוּ לֹא הָיִינוּ חוֹזְרִים וְחוֹטְאִים הָיִינוּ נִגְאָלִין מִיָּד,

И если бы мы не грешили вновь, то были бы немедленно избавлены,

Смотри Вавилонский Талмуд, трактат Сангедрин, 97б. Немедленно бы пришло Освобождение, Геула.

כְּמוֹ שֶׁאָנוּ מְבָרְכִין: "בָּרוּךְ אַתָּה ה' גּוֹאֵל יִשְׂרָאֵל".

как и говорим [далее]: «Благословен Ты, Всевышний, избавляющий Израиль».

«Барух ата... гоэль исроэль». Ведь вслед за тем, как делают «Тшува» и получают прощение немедленно наступает Освобождение. Почему же Геула, Освобождение реально не наступает? Поскольку снова возвращаются к проступкам.

וַהֲרֵי אֲפִלּוּ בְּמִדַּת בָּשָׂר וָדָם כֵּן, שֶׁצָּרִיךְ הָאָדָם לִמְחֹל תֵּכֶף וּמִיָּד שֶׁמְּבַקְּשִׁים מִמֶּנּוּ מְחִילָה, וְלֹא יְהֵא אַכְזָרִי מִלִּמְחֹל,

А ведь так должно быть даже на человеческом уровне: человек должен прощать тотчас, как его об этом попросят, и не быть столь жестоким, чтобы отказать в прощении

Но сделать это немедленно.

וַאֲפִלּוּ בְּקוֹטֵעַ יַד חֲבֵרוֹ,

даже отсекшему другому руку,

Если обидчик искренне просит прощения, то пострадавший обязан простить ему.

כִּדְאִיתָא בַּגְמָרָא בְּסוֹף פֶּרֶק ח דְּבָבָא קַמָּא,

как сказано в Талмуде, в конце главы 8-й [трактата] Бава кама.

Вавилонский Талмуд, трактат Бава кама, 92а.

וְאִם בִּקֵּשׁ מִמֶּנּוּ שָׁלוֹשׁ פְּעָמִים וְלֹא מָחַל לוֹ שׁוּב אֵין צָרִיךְ לְבַקֵּשׁ מִמֶּנּוּ,

И если просили человека трижды, и он не простил, нет нужды просить его больше.

וְהַגִּבְעוֹנִים שֶׁבִּקֵּשׁ דָּוִד הַמֶּלֶךְ עָלָיו הַשָּׁלוֹם מֵהֶם מְחִילָה בְּעַד שָׁאוּל שֶׁהֵמִית אֶת הַגִּבְעוֹנִים, וְלֹא רָצוּ לִמְחֹל גָּזַר דָּוִד עֲל
Tania 3 Ava.

Message of repentance

Chapter eleven

Introduction:

In the previous chapter, Alter Rebbe explained that since prayer is an aspect of “Highest repentance”, “tshuva ilaa”, it is necessary to preempt it by attaining “Lower repentance”, “tshuva tataa”, the essence of which is humility and “broken heart”. They come to this through spiritual introspection, and the awakening of compassion for the torment of their soul. This is stated in the Mishnah that prayer is only begun in a serious mood. Rashi deciphers the concept of “serious mood”, “koved rosh”, as humility, that is, the aspect of “lower repentance”. At the same time, the sages in Bright say, it would seem, the opposite opinion that they begin to prayer only in a joyous mood. This means that immediately, following the state of bitterness, which is the proper preparation for prayer, a person should turn to a state of joy, a “simcha” in which one must stay during prayer. However, in our time, not everyone is able to instantly turn his heart from extreme to extreme, so that from the sincere bitterness caused by thoughts about his true spiritual position, he immediately begins to pray and switch to a state of joy caused by the awareness of proximity to Gd. The sages advise to postpone the lower repentance necessary for preparing for prayer to another time, for example, to the time of worship at midnight “Tikun Hatsot”. Let the prayer pass in the joy that is necessary for this.

In our chapter, Alter Rebbe teaches that, despite all of the above, it is nevertheless possible for a person to be in both states at the same time: humility and a broken heart caused by “lower repentance”, along with the joy of serving Gd with prayer. Since although these are two opposite emotional movements of the soul: bitterness and joy, however, as long as they come from different reasons, they are able to own a person at the same time. Moreover, when it comes to a situation where bitterness itself and a broken heart serve as a guarantee that the Almighty will erase the very cause of this bitterness. In other words, the Almighty, by virtue of “tsuva”, will forgive a person for misconduct, which in itself is a worthy cause for joy.

פֶּרֶק יא וְאָמְנָם, לִהְיוֹת בְּלִבּוֹ הַהַכְנָעָה, הִיא בְּחִינַת תְּשׁוּבָה תַּתָּאָה כַּנִּזְכָּר לְעֵיל,

The fact that humility [contrition] in the heart is a lower repentance, as mentioned above,

וְגַם הַשִּׂמְחָה בַּה ',

as well as joy in the Almighty,

The joy of serving Gd needed in prayer

שְׁתֵּיהֶן בְּיַחַד

[will be] both together

Not as it was said before, that they were each in their own time: a state of humility of the spirit and a broken heart of “lower repentance” when “Tikun hazot” was read at night by reading Theilim, and joy was during prayer. However, this refers to the simultaneous presence of a person in these two opposite states during prayer.

כְּבָר מִלְּתָא אֲמוּרָה בְּלִקּוּטֵי אֲמָרִים סוֹף פֶּרֶק לד,

[This] has already been mentioned in the first part of the book of Tania, at the end of chapter 34.

All aspects of the joy of the commandment during prayer do not deny the fact that they may be accompanied by a state of grief and a “broken heart” due to the imperfection of his body and animal soul. Indeed, joy and bitterness are mutually exclusive feelings, but since they are caused by different reasons, their simultaneous coexistence in a person’s soul is possible, so that a person would be despicable and disgusting to himself, his heart would be broken, and his spirit humbled itself during the joy itself. For contempt for himself is connected with the animal soul, after he soberly evaluated how low his body and animal soul are, and his joy is with the Divine soul and the spark of the Divine clothed in it in order to revive it. Therefore, joy and sadness do not interfere with one another, since each of these feelings is caused by a different cause.

כְּמֹו שֶׁכָּתוּב בַּזֹּהַר הַקָּדֹושׁ: "חֶדְוָה תְּקִיעָא בְּלִבָּאֵי מִסִּטְרָא דָּא וְכוּ '".

And it is written in the holy book “The Zohar”: “Joy in the heart, on the one hand, and so on.”

The Zohar, part 2, p. 255a; part 3, p. 75a. "Crying is in my heart on the one hand, and joy on the other."

Rabbi Eliezer Ben rabbi Shimon said this phrase when he heard from his father, Rabbi Shimon (Bar Yochai), the words of the Torah about the mystery of the destruction of the Temple. It means that at that moment he was, on the one hand, very saddened by the destruction of the Temple, the scale of this catastrophe, about which he had just now learned, but also rejoiced, on the other side of his heart, to the secrets of the Torah that were now revealed to him. Thus, when there are two different reasons, then two different opposing emotions, such as crying and joy, can simultaneously capture a person.

וּבְצֵרוּף עוֹד הָאֱמוּנָה וְהַבִּטָּחוֹן,

And in addition to this - faith and confidence,

לִהְיוֹת נָכוֹן לִבּוֹ בָּטוּחַ בָּה ', כִּי חָפֵץ חֶסֶד הוּא,

when the heart is confident in the Almighty and in the fact that He desires mercy,

Micah, 7:18. Who is Gd, how are you (who) forgives sin and walks past (does not blame) the crimes of the rest
У записи 4 лайков,
0 репостов,
263 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Хаим Толочинский

Понравилось следующим людям