Не было ни Иванова, ни Сидорова, ни Петрова....

Не было ни Иванова, ни Сидорова, ни Петрова.
Был только зеленый луг и на нем корова.
Вдали по рельсам бежала цепочка стальных вагонов.
И в одном из них ехал в отпуск на юг Семенов.
Время шло все равно. Время, наверно, шло бы,
не будь ни коровы, ни луга: ни зелени, ни утробы.
И если бы Иванов, Петров и Сидоров были,
и Семенов бы ехал мимо в автомобиле.
Задумаешься над этим и, встретившись взглядом с лугом,
вздрогнешь и отвернешься - скорее всего с испугом:
ежели неподвижность действительно мать движенья,
то отчего у них разные выраженья?
И не только лица, но - что важнее - тела?
Сходство у них только в том, что им нет предела,
пока существует Семенов: покуда он, дальний отпрыск
времени, существует настолько, что едет в отпуск;
покуда поезд мычит, вагон зеленеет, зелень коровой бредит;
покуда время идет, а Семенов едет.
(И. Бродский)
There was neither Ivanov, nor Sidorov, nor Petrov.
There was only a green meadow and a cow on it.
Away on the rails ran a chain of steel cars.
And in one of them went on vacation to the south of Semenov.
Time passed anyway. Time would probably go by
be neither a cow nor a meadow: neither greenery nor womb.
And if Ivanov, Petrov and Sidorov were,
and Semenov would drive by in a car.
Think about it and, meeting your eyes with a meadow,
start and turn away - most likely with a fright:
if stillness is really the mother of movement,
then why do they have different expressions?
And not only faces, but - more importantly - bodies?
The only similarity is that they have no limit,
while Semenov exists: as long as he, the distant offspring
time, there is so much that goes on vacation;
as long as the train growls, the car turns green, the green of the cow raves
as time goes by, and Semenov goes.
(I. Brodsky)
У записи 1 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Дарья Вредная

Понравилось следующим людям