БУРБОНСКАЯ ВАНИЛЬ Как бы я ни пытался мимикрировать...

БУРБОНСКАЯ ВАНИЛЬ

Как бы я ни пытался мимикрировать под аристократию, прикрываясь прабабушкой-дворянкой, широкополые пролетарские труселя из-под фрака никуда не денешь. Не то, чтобы они торчали полами из-под фалд, но я-то про них знаю, и этого вполне достаточно.

Тот факт, что я не монтируюсь с миром трех вилок справа от тарелки и трех ножей слева (или наоборот?), доказывает одна короткая история.

Как-то раз я попал в очень богатый загородный дом. И не в качестве чернорабочего, как ни странно, а в качестве гостя. Богатство в современном мире — понятие настолько условное, что требует уточнений. В самом деле, для кого-то и бентли жигули. Так вот, упомянутый мною дом был, и вправду, очень богатым. Достаточно сказать, что там не просто читали "Forbes", но и вычитывали в нем про себя.

В усадьбе планировались двухдневные торжества. Гости съезжались накануне, с ночевкой. "С ночевкой" — это из моего, пролетарского лексикона, я не знаю, как правильно обозначить двухдневный аристократический запой. Меня, в числе прочих, поселили в домике для гостей. Одном из. Т.е. там было несколько таких домиков. Как это вместить простому человеку, непонятно, никакие аналогии не помогают. Допустим, у меня на даче тоже имеется домик для гостей, такой деревянный, на одного человека, но туда гости ходят со вполне определенной и даже немного низменной целью.

Переночевав, наутро я отправился в ванную, где все и случилось. Я решил принять душ: это был минимум из того, что я мог сделать для своих высоких аристократических знакомых. Некоторое время я стоял в нерешительности, соображая, можно ли поливать водой плитку с картиной Никаса Сафронова (там было сбоку подписано). Но в итоге осмелился.

Я потянулся за гелем для душа. На угловой полочке из красного дерева стояло пятнадцать флакончиков.

"Малайзийская карамбола" — было написано на первом. "Бурбонская ваниль" — на втором. "Зеленый лимон Мексики" — на третьем. Мне вдруг стало страшно. Я судорожно припоминал, растут ли в Мексике зеленые лимоны и нет ли тут какой-нибудь подставы. Эта проблематика восходила к школьной программе по географии, а я ничего не мог оттуда реанимировать. Вот дурацкая школа, вечно учит нас не тому, что может потом реально пригодиться в жизни.

У меня были нехорошие предчувствия, что ни малайзийскую карамболу, ни бурбонскую ваниль мой пролетарский эпидермис, скорее всего, не сдюжит. Поэтому я сделал выбор в пользу третьего флакона, ведь мексиканские лимоны, хоть и подозрительные, но это все-таки старые добрые лимоны, come on. Однако, третий флакон не хотел сдавался без боя: "без парабенов" — выдал он внизу этикетки.

Я не знал, хорошо ли мне будет без парабенов или лучше все же с ними. Интуиция подсказывала воздержаться от парабенов, уж слишком они были похожи на "парабеллум".

Я собрался с мыслями и обратил внимание на четырнадцатый флакон, который выглядел аскетично. Я пригляделся. Это было дегтярное мыло из березы. Я на секунду представил, как несколько нетрезвых деревенских мужиков выжимают в изящный флакон березу, и меня передернуло. Но "дегтярное мыло" звучало хотя бы понятно и чем-то спасительно буднично. Я взял бутылочку с дегтярным мылом в руки и тут же вернул ее обратно, с излишней даже экспрессией, так что флакон повалил соседние. Внизу этикетки (вон он, пресловутый дьявол в деталях, обязательно досчитывайте этикетки до конца) оговаривалось: "без отдушек". Я посмотрел на карамболу с ванилью: ага, значит, эти двое точно с отдушками, аспиды, меня не проведешь!

Я выключил душ, по факту помыв только Никаса Сафронова, но не себя. Огромное зеркало зачем-то в пол (ну, как зачем, предполагается, что тут будут мыться только гости уровня небожитель и выше) с нехорошей ухмылкой Мойдодыра намекало, что я все еще чумаз. И тут под ванной в бесславном сумраке я разглядел некий архаический тазик. Я осторожно извлек его на свет. В тазике рядом с "доместосом" и какой-то безродной тряпкой лежало мыло. Коричневое, хозяйственное, знакомое с детства, то самое, которым можно было оттереть ржавчину с "Москвича 412".

Ликуя и победно урча, я забрался обратно в ванну и начал щедро мылиться этим хозяйственным мылом, распространяя вокруг заповедные запахи детства. Все пятнадцать флаконов за моей спиной в ужасе сгрудились в кучку и громко шушукались.

Я не сомневался, что в хозяйственном мыле, бурнопенящимся под моими пальцами, было просто до фига парабенов и особенно отдушек, но это мои родные парабены и знакомые до слез отдушки, черт возьми, думал я про себя, наяривая по периметру.

А еще я подумал, что было бы неплохо посыпать голову "доместосом" для верности. Ведь, в отличие от гелей, батарея с шампунями на соседней стойке уходила за горизонт явно дальше пятнадцатого флакона.

Но не стал, из уважения к бурбонской ванили.

(с) Олег батлук
BURBON VANILLA

No matter how I try to mimic under the aristocracy, hiding behind my great-grandmother-noblewoman, wide-bodied proletarian shorts from under the tailcoat can not be got anywhere. It’s not that they were sticking out of the underfloor floors, but I know something about them, and that’s enough.

The fact that I do not mount the world of three forks to the right of the plate and three knives to the left (or vice versa?) Proves one short story.

Once I got into a very rich country house. And not as a laborer, oddly enough, but as a guest. Wealth in the modern world is a concept so arbitrary that it requires clarification. In fact, for some, a Bentley Lada. So, the house I mentioned was, indeed, very rich. It’s enough to say that they didn’t just read “Forbes” there, but also read it to themselves.

Two days of celebration were planned at the estate. Guests gathered on the eve of the night. “With an overnight stay” is from my proletarian vocabulary, I don’t know how to correctly designate a two-day aristocratic binge. I, among others, were accommodated in a guest house. One of. Those. there were several such houses. It is not clear how this can accommodate a simple person, no analogies help. Suppose I also have a guest house in the country house, such a wooden one, for one person, but the guests go there with a very definite and even slightly base purpose.

After spending the night, the next morning I went to the bathroom, where it all happened. I decided to take a shower: this was the least of what I could do for my high aristocratic acquaintances. For some time I stood hesitant, wondering if it was possible to water a tile with a picture of Nikas Safronov (it was signed on the side). But in the end, dared.

I reached for the shower gel. Fifteen bottles stood on the corner mahogany shelf.

"Malaysian Carambola" - was written on the first. "Bourbon Vanilla" - on the second. Mexico's Green Lemon - on the third. I suddenly became scared. I frantically recalled whether green lemons grow in Mexico and if there is any kind of setup. This issue went back to the school curriculum in geography, but I could not reanimate anything from there. Here is a stupid school that always teaches us not what can then be really useful in life.

I had a bad feeling that neither the Malaysian carambola, nor the Bourbon vanilla, my proletarian epidermis, most likely, could cope. Therefore, I made a choice in favor of the third bottle, because Mexican lemons, although suspicious, are still good old lemons, come on. However, the third bottle didn’t want to give up without a fight: “without parabens” - he issued the labels below.

I did not know if I would be fine without parabens or better yet with them. Intuition told me to refrain from parabens, they too looked like a "parabellum".

I gathered my thoughts and drew attention to the fourteenth bottle, which looked ascetic. I took a closer look. It was tar tar from birch. I imagined for a second how several drunk village men squeezed a birch into an elegant bottle, and I was jerked. But the "tar soap" sounded at least understandable and somehow savingly routine. I took a bottle of tar soap in my hands and immediately returned it, with even excessive expression, so that the bottle tumbled down the neighboring bottles. At the bottom of the label (there he is, the notorious devil in details, be sure to count the labels to the end) stipulated: "without fragrances." I looked at the carambola with vanilla: yeah, that means these two are definitely perfumes, aspids, you won’t fool me!

I turned off the shower, in fact having washed only Nikas Safronov, but not myself. For some reason, a huge mirror on the floor (well, why, it is assumed that only guests of a celestial level and above will be washed here) with a bad grin, Moydodyr hinted that I was still a smack. And then under the bath in the inglorious gloom I saw a certain archaic basin. I carefully extracted it into the light. Soap was lying in a basin next to the "domestos" and some kind of rootless rag. Brown, household, familiar from childhood, the very one that could wipe off the rust from the Moskvich 412.

Exulting and triumphantly rumbling, I climbed back into the bathtub and began to generously wash myself with this laundry soap, spreading around the reserved smells of childhood. All fifteen bottles behind me in horror crowded into a heap and whistled loudly.

I had no doubt that the laundry soap, bubbling under my fingers, was just a fig of parabens and especially perfumes, but these are my native parabens and fragrances familiar to tears, damn it, I thought to myself, flicking around the perimeter.

And I also thought that it would be nice to sprinkle my head with “domestos” for fidelity. Indeed, unlike gels, a battery with shampoos on an adjacent rack went beyond the horizon clearly beyond the fifteenth bottle.

But he did not, out of respect for the Bourbon vanilla.

(c) Oleg batluk
У записи 7 лайков,
0 репостов,
344 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Любовь Першина

Понравилось следующим людям