Похороны сёрфера На Бали, где мироощущение истерзанного дождливым...

Похороны сёрфера

На Бали, где мироощущение истерзанного дождливым серым маревом петербуржца обретает новые смыслы на каждом шагу, монументальность природы сначала приводит в какой-то экстатический восторг, но тут же обряжает тебя в костюм жалкого, по сравнению со всем этим, крошечного жучка, пряничного человечка с пряничными страстёнками.

Когда наблюдаешь, как в меду вечернего солнца десятиметровые волны обрушиваются на угольный утёс, обитый плюшем зелени, и остывающий тут на закатах, по крайней мере, последнюю тысячу лет, то неправильная работа нового сайта Квадро Электрик кажется просто смехотворной хернёй. Что ж, за этим-то люди и едут на край света. А еще за тем, чтобы увидеть что-то доселе неизведанное. И милые жизнеутверждающие вещи в этом случае вселенная оставляет для других.

А истерзанным свинцовым серым маревом петербуржцам, для которых смерть – обычная тема для шуток и разговоров за тарелкой борща, уготована собственная программа. Наверное, поэтому мы сегодня наблюдали ни что иное, как настоящие похороны сёрфера.

Сидя в пляжном кафе, мы увидели группу серферов человек из тридцати, которые появились на пляже. Они прошли сквозь чернильные против вечернего солнца тени детей, играющих в футбол, ленивых пегих собак, прогуливающихся туристов и торговцев воздушными змеями, прямо к океану. Синхронно зашли воду, легли на свои доски и принялись грести. Отплыв от берега на несколько десятков метров, образовали среди волн круг и сидели там, на досках, какое-то время. Потом вернулись, вышли на пляж и соединились с небольшой толпой других людей. Стемнело.

К этому времени мы допили своё пиво и отправились к мопеду, конечно, не преминув пройти мимо любопытной толпы с досками и мелькающими вспышками фотоаппаратов. Приблизившись, мы увидели, что в самом центре людского круга здесь горели толстые красные свечи, повсюду лежали цветы. На песке по-турецки сидело несколько человек: индонезийцы в национальной одежды и среди них - улыбающийся европеец. Я спросила у пожилого мужчины в толпе, в курсе ли он кто эти люди, и что тут происходит. И он ответил, деликатно сообщив, что в данный момент происходят похороны серфера – некоего известного на Бали персонажа. Группа в воде плавала почтить его память в океан, а сейчас состоится небольшая церемония на берегу, после чего прах серфера рассеют над океаном. Вот так.

Дожидаться кульминации мы не стали, поспешили к мопеду - хотя всё действо напоминало скорее праздник, нежели скорбный ритуал, бесспорно, было красиво и естественно и, чего уж там лукавить, поприятнее напомаженных покойничков и коммивояжерских речей в нашем крематории, нам всё равно стало как-то неудобно.

И теперь, когда прах серфера, наверное, уже с миром соединился с вожделенной им голубой стихией, мы отправляемся на поиски новых причудливых впечатлений, что заготовило это лето на Бали для парочки петербуржских ребят. Потому как природа тут хоть и может раскрошить любого из нас как пряничного человечка перед голубями на Сенной площади, но вот вытрясти из него настоящего угрюмого петербуржца – ни за что!
Surfer's funeral

In Bali, where the attitude of a Petersburger, tormented by a rainy gray haze, takes on new meanings at every turn, the monumental nature at first leads to some ecstatic delight, but immediately dresses you in a suit of a miserable, compared to all this, tiny bug, a gingerbread man with gingerbread cookies passions.

When you watch ten-meter waves in the honey of the evening sun crash onto a coal cliff, upholstered with plush greenery, and cool down here at sunset for at least the last thousand years, then the incorrect operation of the new Quadro Electric website seems like just ridiculous garbage. Well, that's why people go to the ends of the world. And also to see something hitherto unknown. And the cute life-affirming things in this case, the universe leaves for others.

And the Petersburgers, for whom death is a common topic for jokes and conversations over a plate of borscht, have their own tormented lead gray haze prepared for their own program. Perhaps that’s why today we watched nothing more than a real surfer’s funeral.

Sitting in a beach cafe, we saw a group of thirty people surfers who appeared on the beach. They walked through the inked shadows of the evening sun against children playing football, lazy pinto dogs, tourists and kite-traders strolling right to the ocean. Synchronously, water entered, lay down on their boards and began to row. Having sailed a few tens of meters from the shore, they formed a circle among the waves and sat there on the boards for some time. Then they returned, went to the beach and connected with a small crowd of other people. It got dark.

By this time, we had finished our beer and went to the moped, of course, without failing to pass by a curious crowd with boards and flickering flashes of cameras. As we approached, we saw that in the very center of the human circle, thick red candles were burning here, flowers lay everywhere. Several people sat in Turkish sand: Indonesians in national clothes and among them a smiling European. I asked an elderly man in the crowd if he knew who these people were and what was going on. And he replied, delicately informing that at the moment there is a funeral for the surfer - a certain famous character in Bali. A group in the water swam to honor his memory in the ocean, and now there will be a small ceremony on the shore, after which the ashes of the surfer will be scattered over the ocean. Like this.

We didn’t wait for the climax, rushed to the moped - although the whole action was more like a celebration than a mournful ritual, it was undoubtedly beautiful and natural and, what could be more cunning than the reminded deceased and traveling salesmen in our crematorium, we still felt like- then uncomfortable.

And now, when the ashes of the surfer, probably already connected with the world with the elements he desired, we set off in search of new bizarre impressions that this summer in Bali prepared for a couple of St. Petersburg guys. Because nature here, though it can crumble any of us like a gingerbread man in front of pigeons in the Sennaya Square, but to shake a real sullen Petersburger out of him - for nothing!
У записи 9 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Татьяна Батурина

Понравилось следующим людям