Этикет Рабочий день закончился для всех, кроме Николая....

Этикет

Рабочий день закончился для всех, кроме Николая. Коллеги собирались шумно как стая весёлых птиц, шуршали куртками, копались в сумках, упаковывали себя щелчками кнопок и взвизгиванием молний.

- Идешь, Коль? – спрашивали они.

- Я попозже, - отвечал он – дописать кое-что надо.

О встрече, которая предстояла ему через полчаса, распространяться не хотелось. Через тридцать минут он сидел, сложив руки в замок, за гигантским белым столом в комнате для совещаний. Поглядывал на старенькие металлические часы «Электроника», подаренные отцом.

Дверь распахнулась, и в помещение вошел его начальник – жилистый подвижный человек с гнездом чёрных кудрявых волос и маленькими насмешливыми глазами. За ним вскользнула игрушечная старушка.

- Николай, - сказал начальник, - вот Анна Фёдоровна – и повернувшись к ней, - Анна Фёдоровна, это наш подопечный.

- Здравствуйте, - старушка внимательно посмотрела на Николая и загадочно улыбнулась, - очень приятно познакомиться. Потом подошла к столу и протянула Коле сморщенную горячую ладошку.

Он неловко вскочил из-за стола и слегка пожал её.

- Что ж, Анна Фёдоровна, – спросил начальник – нам подходит это место для занятия?

- Что вы! Конечно, подходит. Превосходная обстановка. Не могли бы вы? – она кивнула головкой на дверь.

- Непременно! – начальник выскочил вон, а потом вернулся с массивной чёрной сумкой на колесиках.

- Вот. Ну, всё? Тогда я вас оставляю?

- Я полагаю, дальше мы справимся, правда Николай? – вопросила старушка.

Николай кивнул. Он был ошарашен. Он думал, что для такого дела начальник пригласит какого-нибудь сноба, вроде того сомелье, что на прошлой неделе с высокомерным видом рассказывал им про вино в ресторане на соседней улице. А Коля делал вид, что разбирается, рассеяно кивал и отпивал из бокала под надменным взглядом, в котором читалась полная осведомленность о том, ничего лучше Алазанской долины за двести рублей этот залетный марамой отродясь не пробовал. А тут, пожалуйста. Анна Федоровна.

- Николай, - обратилась она к нему, расстегивая сумку – а записывать вы куда будете?

На столе зажужжал колин айфон. Он поспешил стыдливо сбросить звонок.

- Нет-нет, вам необходимо будет обязательно конспектировать. Несите скорее блокнот, – она по локти погрузила ручонки в сумку - Мы с вами перенесемся во Францию Людовика четырнадцатого, в колыбель традиционного этикета, проскачем по эпохам, дворам и изменчивым нравам аристократии и богемы…

Коля спешно вышел из переговорной, в два прыжка оказался у своего стола и схватил ежедневник.

Анна Фёдоровна уже поместила на стол несколько молочных тарелок с золотым окаймлением и звенела приборами. Следующие два часа она говорила, раскладывая перед ним вилочки, салфеточки, розеточки, витые ложечки, демонстрировала причудливые ножи для препарирования неведомых существ, о которых Коля знал только из книг.
Коля не успевал записывать и был поражен сложностью неведомого доселе мира этикета и проворством Анны Федоровны, которая подкрадывалась к нему то справа, то слева, заставляла брать в руку нож или вилку, и устанавливала его длинные непослушные пальцы особым образом, учила отпивать из бокала, заставила даже жевать яблоко, разглядывая поверх очков каждое движение его неуклюжих губ.

- Надеюсь, смогла принести вам немного пользы, Николай, - сказала она, бережно укладывая свою утварь обратно в сумку на колесиках – желаю успехов!

Когда Анна Федоровна исчезла также неожиданно, как и возникла, Николай опустился в кресло и уставился на свои руки. Породистые, пульсирующие розовым, молодые руки проектировщика сегодня ощутили много неизведанного. Урок этикета был дан ему по настоянию начальника. На следующий день им предстоял ужин с крайне обеспеченным заказчиком в невообразимо дорогом и чопорном заведении.

- Да я вроде как приборами пользоваться умею, – сказал Коля, когда начальник деликатно сообщил ему о необходимости взять специальный урок, чтобы подобающим образом везти себя за столом.

- Ты не понимаешь, что это за люди, Николай – парировал начальник – он увидит, что у тебя машина старая, и подумает: «Вот кому я ему сейчас аванс в несколько миллионов выдаю? Он же первым делом тачку новую захочет взамен своей развалюхи! Хочу я такому голодранцу заказ выдавать?». Тут своя логика, Коля!

- А профессионализм мой? Опыт? – вопрошал Коля.

- Да он твой профессионализм знаешь, где вертел? Отсканировать, умеешь ли ты шпицами для улиток орудовать – вот твой профессионализм. Вот такие люди стоят наш мир. А ты этот мир для них можешь спроектировать. Главное себя подать.
Коля машинально прикрыл рукой старенькие часы.

Следующим вечером в полумраке сводчатого подвального помещения за овальным столом толщиной с колину голову его и начальника ждал огромный плешивый толстяк с пухлыми губами куклы Барби и круглым вздернутым носом.

- Приветствую, господа, - заказчик по очереди пожал им руки. Из-под колиного рукава показался ремешок часов, которые в машине выдал ему начальник. «Электроника» была спрятана во внутренний карман.

Заказчик придирчиво допрашивал официанта, наконец, остановился на чём-то красном сицилийском, а когда ему плеснули для пробы, залпом заглотил содержимое бокала, замер, а потом сморщился. Поднесли другое. Лишь с третьей попытки, бедняге официанту удалось угодить ему. Коля перекладывал одну ногу на другую и поправлял салфетку, аккуратно растерянную, как учила Анна Федоровна, на своих худых коленях.

Разговор пошел о проекте. Когда Коля включился в беседу и, мог, наконец, продемонстрировать знания, толстяк заскучал и уткнулся в телефон. Тогда эстафету перехватил начальник, заговорил о гаджетах, после чего плавно перешел на автомобили. Принесли закуски. Заказчик жевал с набитым ртом, отщипывая булку сосисочными пальцами, и кивал заливистым речам начальника. Ему открыли вторую бутылку. Коля шарил глазами по тенистым стеклянным кубам, внутри которых спали десятки зеленых бутылок с винами со всех концов света. Ему хотелось выйти на воздух. После нескольких неудачных попыток перевести разговор на проект, озвучить, наконец, свои новаторские предложения, Коля сдался и напечатал в своём телефоне следующие слова: «Нормально будет, если я отлучусь покурить?» и тихонько подсунул экран начальнику. Тот уверенно кивнул ему кудрями. Коля встал.

- Я покурить, - с извиняющейся улыбкой произнес он.

- О! – вскрикнул толстопуз – а я с тобой! Возьмешь?

- Конечно! Пойдемте, - уверено и дружелюбно ответил Коля.

Заказчик выбрался из-за стола и, покачиваясь, прошлепал за Колей на улицу. Прозрачный лак ночных мокрых улиц внушил Николаю уверенность. Он достал сигареты и с удовольствием затянулся.

Заказчик стоял рядом с ним и рылся за пазухой.

- Не найду, - пробормотал он – угостишь?

Коля протянул ему свою пачку. Начальника не было поблизости, и он мог больше не поддерживать изнуряющий разговор с этим неповоротливым неясным человеком. Заказчик прикурил и медленно выпустил дым. В клубах табака был похож на древнего языческого идола.

- Устал я… - промямлил он.

Внезапно к ним подплелся бродяга. Длинноволосый дед в запотевших очках и грязной шапке с помпоном. Рядом с ним стоял косматый перечный барбос.

- Господа! – обратился он к ним – не выручите монетками? На шампунь для моего питомца.

Коля принялся рыться в карманах.

- Шел бы ты, дядя! – отрезал заказчик.

- Зачем же так злиться? – как это обычно бывает, не унимался бродяга.

Заказчик подошел к нему вплотную и отрывисто толкнул старика.
Гроздь брызг от лужи, в которую тот плюхнулся, шлепнулась на колину штанину. Барбос заскулил и отскочил в сторону. Бродяга в страхе попятился прочь.

- Сука, - с улыбкой воскликнул заказчик и замотал глиняной головой – мы тут работаем работаем, а они побираются. Страна тараканов проклятых.

Заказчик развернулся к нему спиной и зашел в ресторан. Коля смотрел ему вслед, пока сигарета не дотлела до пальцев и больно не обожгла их грубую кожу.

Постоял еще с минуту и зашагал прочь, в сторону метро. Уже на эскалаторе снял с запястья часы начальника и поменял их на свою «Электронику».

На следующий день ему сказали, что их фирма получила заказ.
Etiquette

The working day is over for everyone except Nikolai. Colleagues gathered noisily like a flock of funny birds, rustled their jackets, rummaged in bags, packed themselves with the clicks of buttons and the squealing of lightning.

“Are you coming, Kohl?” They asked.

“Later,” he answered, “something needs to be completed.”

About the meeting, which was coming to him in half an hour, did not want to spread. Thirty minutes later, he sat with his hands clasped in a castle at a gigantic white table in the meeting room. He glanced at the old metal watch "Electronics", donated by his father.

The door swung open and his boss entered the room - a sinewy, mobile man with a nest of black curly hair and small mocking eyes. A toy old woman slipped behind him.

“Nikolai,” the chief said, “here is Anna Fedorovna — and turning to her,” Anna Fedorovna, this is our ward.

“Hello,” the old woman carefully looked at Nikolai and smiled mysteriously, “very nice to meet you.” Then she went to the table and held out a wrinkled hot hand to Kolya.

He jumped awkwardly from the table and squeezed it lightly.

“Well, Anna Fyodorovna,” the boss asked, “is this a place to practice for us?”

- What do you! Of course it does. Great setting. Could you? - She nodded her head at the door.

- By all means! - the boss jumped out, and then returned with a massive black bag on wheels.

- Here. Well, is that all? Then am I leaving you?

“I suppose we can handle it further, right, Nikolai?” The old woman asked.

Nikolay nodded. He was dumbfounded. He thought that for such a thing, the boss would invite some kind of snob, like the sommelier, who had been telling them arrogantly last week about wine in a restaurant on the next street. And Kolya pretended to understand, nodded absentmindedly and drank from his glass under an arrogant gaze, in which he reads full knowledge that nothing better than the Alazani Valley for two hundred rubles had been tried by an old maraama. And here, please. Anna Fedorovna.

“Nikolai,” she turned to him, unbuttoning her bag, “and where will you record it?”

A Colin iPhone buzzed on the table. He hastily bashfully dropped the call.

- No, no, you will need to take notes. Carry a notebook rather, - she plunged her little hands into her bag at the elbows - You and I will be transported to France of Louis the Fourteenth, into the cradle of traditional etiquette, we will skip through the eras, courtyards and changeable customs of the aristocracy and bohemia ...

Kolya hastily left the meeting room, in two jumps he was at his desk and grabbed a diary.

Anna Fedorovna had already placed on the table several milk plates with gold bordering and rang with devices. For the next two hours, she talked, laying in front of him forks, napkins, rosettes, twisted spoons, showed fancy knives for dissecting unknown creatures, about which Kolya knew only from books.
Kolya did not have time to write down and was struck by the complexity of etiquette unknown to the world and the agility of Anna Fedorovna, who was sneaking up on him from right to left, forced to take a knife or a fork in her hand, and set his long naughty fingers in a special way, taught to drink from a glass, made even chewing an apple, looking over the glasses at every movement of his clumsy lips.

“I hope I could bring you a little benefit, Nikolai,” she said, carefully putting her utensils back into the bag on wheels — I wish you success!

When Anna Fedorovna disappeared as unexpectedly as she had arisen, Nikolai sank into a chair and stared at his hands. The purebred, pulsating pink, young hands of the designer today felt a lot of unknown. A lesson in etiquette was given to him at the insistence of the chief. The next day they had a dinner with an extremely wealthy customer in an unimaginably expensive and prim institution.

“Yes, I kind of know how to use devices,” said Kolya, when the boss delicately informed him of the need to take a special lesson in order to properly carry himself to the table.

“You don’t understand what kind of people these are, Nikolai,” the boss replied, “he will see that you have an old car, and he will think:” Now who am I giving him an advance of several millions? First of all, he wants a new car in exchange for his wreck! I want to give an order to such a starving man? ” This has its own logic, Kolya!

- And my professionalism? An experience? - asked Kolya.

- Yes, he knows your professionalism, where he turned? To scan whether you know how to wield snails for snails is your professionalism. These are the people who stand in our world. And you can design this world for them. The main thing is to file yourself.
Kolya mechanically covered his old watch with his hand.

The next evening, in the twilight of the vaulted basement at an oval table with a colina thickness, a huge, bald fat man with Barbie doll's puffy lips and a round upturned nose was waiting for his head.

“Greetings, gentlemen,” the customer shook their hands in turn. From beneath a stubby sleeve came the watch strap that the boss had given him in the car. "Electronics" was hidden in the inside
У записи 9 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Татьяна Батурина

Понравилось следующим людям