Ледяная лошадь – Как самочувствие? – старший гид...

Ледяная лошадь

– Как самочувствие? – старший гид Гриша сверлил её маленькими глазами. – Выглядишь как утопленница.
– Я в норме, – отрезала Юля. Хоть бы он перестал разглядывать её: увидит Гарик, и начнется... Она обошла Гришу и, втыкая перед собой палки для трекинга, продолжила движение вверх, стараясь напустить такой вид, будто ничего не произошло.
На самом деле в её горле копошился зародыш плача. Дело было не в крутом уклоне горы Чегет, куда они взбирались второй час, не в горной болезни и не в нытье мышц.
После часа в пути, Гриша скомандовал:
– На привал!
Вся группа плюхнулась на пластиковые седушки и принялась раскручивать термосы. А Юлин муж Гарик, скинул рюкзак и увлек её подальше от ребят, за огромный камень. Она достала фотоаппарат, но Гарик взял её за запястья.
– Если ты, продолжишь… – он сглотнул слюну, – если ты, сука, будешь выделываться перед Гришей и остальными мудаками…
Юля вздрогнула.
– То завтра останешься в гостинице! – и кинул её руки вниз. – Услышала меня? – и пошел прочь.
Пальцы её рук мелко дрожали. Она глубоко вдохнула, а потом поплелась к группе. Другие ребята слушали очередную байку Гриши. Гарик невозмутимо наливал чай в крышку термоса.
Тут-то Гриша и напал на неё с вопросом о самочувствии. За предыдущие три дня Гриша привык, что Юля идет во главе. Сам он бегал в конец колонны, чтобы подбадривать тех, кому было тяжелее других. В ряду гусениц совершенно неожиданно оказывался Гарик.
Юля вышла замуж за Гарика пять лет назад. Гарик был её первой любовью. Именно он потащил её в поход. Хотел взойти на вершину Эльбруса, а Юле «показать реальную жизнь».
Гарик много и самозабвенно занимался спортом, готовился. С каждой зарплаты покупал что-то из экипировки, читал блоги.
– Вот это будет лето… – произносил он. – На Эльбрус легко зайти. Туда дети заходят и собаки. И даже лошади!
Юля потом посмотрела про этих лошадей. На фото упирающихся животных вели по снегу с чёрными повязками на глазах в рамках акции по сохранению породы. «Сохранение породы» - про себя повторила Юля и поскорее закрыла снимки.
Во время первого выхода к горной обсерватории Гарик встал за Гришей, а Юле покровительственно посоветовал не рвать. Но через час его обогнали сначала трое других парней, а потом и все остальные. Он не мог отдышаться. Лицо покрылось пятнами, а крылья носа воинственно вздымались. Юля протянула мужу бутылку воды.
– Тяжело?
– Пошла, – рявкнул он, и она подчинилась. Трогать его сейчас не стоило. Иногда он таким приходил с работы. Запирался в ванной. Включал воду и, чёрт знает, что там делал. На стук не отвечал. Как-то Юле из-за этого пришлось идти в туалет к соседям. Выходил и спрашивал:
– Что на ужин?
А она ставила на стол тарелку с котлетой или суп.
– Как дела? – начинала она.
– Ровно, – он ел, не отрывая глаз от телевизора.
Нет, вообще-то он был нормальным мужем: не пропадал с выключенным телефоном, редко пил.
В первый день похода Юля поднялась к обсерватории самая первая. Держала крышку с чаем как кубок победителя, пока ребята со стонами сбрасывали рюкзаки. На неё косились с уважением. Гарика не было видно. Наконец, его красная куртка показалась из-за холма.
– Ты как? – она смотрела, как он отдирает от штанины шарик репейника. Ему протянули сникерс, но он жестом отмёл подачку.
Вечером Юля опять заговорила, соврала, что еле поднялась, но он включил телевизор, а потом закрылся в ванной.
На следующий день, чтобы не нервировать его, она пошла сама. И убедилась в том, что может многое: тело переключалось на особенную скорость и плавно несло её выше и выше. Она часто дышала, но улыбка не покидала её уст.
А тут эти его слова за камнем. Когда группа тронулась, она пошла вслед за мужем. Подождать, пока он оттает и потихоньку наладить отношения.
Как назло рядом возник Гриша.
– Гарик, а вы спортом занимаетесь?
– Угу.
– Зал?
– Борьба, – ответила за Гарика Юля, – он на борьбу ходит.
Гарик смачно плюнул в траву на обочине.
На следующий день группа переехала в высотный лагерь. Во время шестичасового выхода на скалы Пастухова они отстали. На спуске Гарик без сил упал на снег. Она помогла ему подняться.
– Долго еще? – тихо, но требовательно прямо ей в ухо выдыхал Гарик. Дыхание у него было несвежим. От долгой физической нагрузки это случалось, Юля это знала. Но сказать не смела, боялась бойкота. Юлино плечо ныло под тяжестью его тела. Мимо носились укутанные как бедуины снегоходчики. Один из них затормозил.
– Эй, красавицы, – крикнул он, – Давай домчу.
Губы Гарика губы посинели.
– Гарь, – давай, а? – ласково спросила она.
– Пошёл на хер, – прохрипел Гарик, и Юля спешно махнула бедуину.
– Сука, – Гарик в который раз за сегодня обозвал её. – Чего ж ты, догони его!
«Ничего, – думала Юля, – это всё горняшка».
Главное довести его до тёплого домика столовой. Отпоить чаем. Но в столовую Гарик не пошел, а стянул с ног кошки, зашел в домик и залез в спальник.
– Гарь, давай я супу сюда принесу, а?
– Юля, можешь выйти вон?
В столовой группа обсуждала предстоящее восхождение.
– Где Гарик? – сразу спросил Гриша.
– Ему плохо.
Все загудели, тараторя, что нельзя лежать, стали сыпать советами новоявленных горняков. Юля оборвала их:
– Слушайте, ему худо. Больше психологически. Он долго готовился.… Ему обидно… – не хотелось оговаривать мужа в присутствии чужих, но огородить его от назойливых советчиков, которые хотели волочься в их домик и уговаривать его есть, было необходимо.
– Можно тебя? – сказал Гриша.
Они отошли к окну, через которое были видны обе вершины Эльбруса.
– Гарик, всё еще планирует восхождение?
– Не знаю, Гриш...
– Я не рекомендую ему делать попытку. Он плохо переносит горную болезнь, и там ему может стать действительно паршиво. Вы же в отпуск приехали, а не заработать хронические болезни. Вы оговаривали восхождение?
– Ну как оговаривали…Он восходить приехал.
– А ты?
– А я что? Я как он.
– Как раз ты к восхождению готова. Хочешь, я с ним поговорю?
– Лучше не надо. Мы сами…
Через два часа Гарик проснулся. Юля сидела на ступеньках с книжкой.
– Юлька! – он улыбался. – А где суп?
– Гарь, надо поговорить. О восхождении.
– А что с восхождением?
– Тебе ведь было не очень. Весь поход.
– И?
– Может… – она запнулась, – может, не стоит в этот раз.…Подниматься?
– По-твоему, я вбухал сотку в поездку и отменю всё из-за тошноты?
– Гиды сказали, нам лучше остаться.
– Чего?
– Того. Гиды сказали, что нам не стоит рисковать, Гарь…
– Срать я хотел на риск! – он пнул валяющуюся на снегу кошку и зашагал в сторону столовой. Через полчаса вернулся.
– Что он сказал?
– Завтра идем вместе со всеми. Не знаю, что ты там напридумывала.
Вечером Гриша поймал её у туалета.
– Юль, смотри. Спорить с Гариком я не стал. Всё покажет гора. Старт в полночь. У вас будет другой гид. Думаю, около четырех тысяч Гарику станет плохо, и он захочет назад. Тебе советую не бросать восхождение. У тебя есть потенциал. Но вначале главное следить за мужем. Поняла?
Из лагеря Юля, Гарик и новый гид тронулись в свете налобных фонариков. Юля пошла последней, непрерывно глядя на гамаши Гарика. Его ноги двигались медленно, будто под водой. Он шумно дышал. Пошел снег. Юля натянула на глаза маску. Гид велел достать ледорубы. Гарик справился быстро, а Юля копошилась с ремешками рюкзака.
– Я догоню, – крикнула сквозь ревущий ветер, а они плавно развернулись и пошли. Её рука, которую пришлось вынуть из перчаток, никак не хотела пролезать обратно. Ещё ледоруб выпал и исчез внизу. Из-за пуховика быть ловкой не выходило. Шарила по снегу как черепаха. Ледоруб нашелся под ногой, она подняла глаза. А вокруг.…Вокруг был сплошной белый шум. Выключила фонарик в надежде заметить светлячок Гарика, но во тьме не видела даже своих рук.
Она сделала несколько шагов в направлении, котором они ушли. Так и надо пониматься, пока не нагонит. Видимость падала. Пространство вокруг закрашивали серым фломастером. По правилам нужно остаться на месте и ждать. Постояла с пять минут. Мороз коснулся её взмокшего тела. Она вспомнила слова Гриши про потенциал и решила идти напрямик, без завихрений. Рано или поздно дойдет до ратраков.
Шла и шла, а её маска запотела. И вдруг шаг, другой, снег стал глубже, и её потащило, она свалилась и заскользила вниз, быстро, очень быстро. Петли палок слетели, одна – вместе с варежкой. Потом грохнуло в спину, фонарь погас, а кошка на правой ноге вошла в узкую щель. Вторая нога зацепилась выше, и Юля знала, что начини она дергаться, вонзит кошку в себя. Рюкзак съехал и оказался над её головой. Вокруг было так темно. Она крикнула, но вопль сожрала ледяная тьма, как если бы она орала в подушку. Трещина. Фонарь был на голове, и она включила свет.
И тут перед взором Юли раскрылось нечто, вмиг отрешившее её от физического ужаса. Осталось только её лицо, обращенное к освещенному ледяному чертогу, внутри которого парило нечто чёрное.
Гигантская лошадь с развивающейся гривой в окружении тысяч мерцающих былинок, разрозненных частиц огромной древней тайны в глыбе льда в метре перед её телом. Глаза лошади были блаженно прикрыты. Юля коснулась льда голой рукой. Он обжёг её. Она крикнула:
– Что это за херня? Где я?
Сунула руку в карман и поняла, что телефон на месте. И не разбии. Датчик связи показывал три палочки! Она набрала Гришу. Он ответил сразу. Выслушала, что он ей сказал. Потом зашла в сообщения и напечатала:
«Я ухожу от тебя, Гарик».
Нажала «отправить» и включила музыку. Моррисон стал баюкать её, щёки остывали, и она проваливалась в тягучий сон.
Очнулась от жгучего удара по щеке. Лицо кусали миллионы невидимых игл. Сверху зеленела хвоя, Юля поёжилась, но пуховика на ней уже не было. Увидела лица Гарика и Гриши.
– Что ж ты за женщиной не следишь? Она бледного хватает, а он несется впереди всех!
Она села и заморгала.
– Где снег?
– Какой снег, любимая? Снег выше. Мы на первом выходе. Идем всего два часа. Дай ей воды, а! Так я и знал. Давай в гостиницу. Гриш, а можно её кто-то проводит? – крикнул он в сторону.
Она поднялась на ноги и вытерла лицо.
– Я сама.
– Никаких сама. Парни тебя отведут.
Она с
Ice horse
 
- How are you feeling? - Senior guide Grisha drilled her with small eyes. “You look like a drowned woman.”
“I'm fine,” snapped Julia. If only he stopped looking at her: he would see Garik, and he would start ... She walked around Grisha and, sticking sticks for tracking in front of her, continued to move upward, trying to pretend that nothing had happened.
In fact, in her throat a germ of crying swarmed. It was not a matter of the steep slope of Mount Cheget, where they climbed for the second hour, not of mountain sickness, and not of aching muscles.
After an hour's journey, Grisha ordered:
- To a halt!
The whole group plopped down on plastic saddles and began to unwind thermoses. And Yulin’s husband Garik, took off his backpack and carried her away from the guys, behind a huge stone. She took out a camera, but Garik took her wrists.
“If you continue,” he swallowed, “if you, bitch, will be dressed up in front of Grisha and the other assholes ...”
Julia flinched.
“You will stay at the hotel tomorrow!” - and threw her hands down. “Did you hear me?” - and went away.
The fingers of her hands trembled finely. She took a deep breath, and then trudged to the group. Other guys listened to the next Grisha's bike. Garik calmly poured tea into the lid of the thermos.
It was then that Grisha attacked her with a question about his well-being. Over the previous three days, Grisha got used to the fact that Julia is at the head. He himself ran to the end of the column to cheer those who were harder than others. Garik suddenly appeared in a row of caterpillars.
Julia married Garik five years ago. Garik was her first love. It was he who dragged her on a hike. He wanted to climb to the top of Elbrus, and Yulia “show real life”.
Garik much and selflessly went in for sports, prepared. I bought something from the equipment for every salary, read blogs.
“This will be summer ...” he said. - It’s easy to go to Elbrus. There children come and dogs. And even horses!
Julia then looked about these horses. In the photo, the stubborn animals were led through the snow with black blindfolds as part of the action to preserve the breed. “Preservation of the breed,” Julia repeated to herself, and quickly closed the pictures.
During the first exit to the mountain observatory, Garik followed Grisha, and Yulia advised her not to vomit. But an hour later he was overtaken first by three other guys, and then by everyone else. He could not catch his breath. The face was covered with spots, and the wings of the nose heaved warlike. Julia handed her husband a bottle of water.
- Is it hard?
“Gone,” he barked, and she obeyed. Touch him now was not worth it. Sometimes he came home from work like that. Locked in the bathroom. He turned on the water and, damn it, he knew what he was doing there. I didn’t answer the knock. Once, because of this, Julia had to go to the toilet to her neighbors. I went out and asked:
- What's for dinner?
And she put on a table a plate with a cutlet or soup.
- How are you? She began.
“Exactly,” he ate without taking his eyes off the TV.
No, actually he was a normal husband: he did not disappear with the phone turned off, he rarely drank.
On the first day of the trip, Julia ascended to the observatory the very first. She held the lid with tea like a winner's cup, while the guys with moans dropped their backpacks. She was treated with respect. Garik was not visible. Finally, his red jacket appeared from behind the hill.
- How are you? - She watched him peel a ball of burdock from his leg. Snickers handed him, but with a gesture he dismissed the handout.
In the evening, Julia spoke again, lied that she barely got up, but he turned on the TV, and then closed in the bathroom.
The next day, so as not to irritate him, she went herself. And she was convinced that she could do a lot: the body switched to a special speed and gently carried it higher and higher. She often breathed, but the smile did not leave her mouth.
And then these are his words behind the stone. When the group started, she followed her husband. Wait until he thaws and slowly establish a relationship.
As luck would have it, Grisha appeared.
- Garik, do you play sports?
- Yeah.
- Hall?
“Fighting,” Julia answered for Garik, “he goes to fight.”
 Garik spit savorily in the grass on the side of the road.
The next day, the group moved to a high-altitude camp. During a six-hour hike to the Pastukhov Rocks, they lagged behind. On the descent, Garik exhausted himself in the snow. She helped him up.
- How much longer? - quietly, but demanding, Garik breathed directly into her ear. His breath was stale. From a long physical exertion this happened, Julia knew it. But she did not dare to say, she was afraid of a boycott. Yulino's shoulder ached under the weight of his body. Snowmobiles wrapped around as Bedouins rushed past. One of them slowed down.
“Hey, beauties,” he shouted, “come on home.”
Garik's lips lips turned blue.
- Gar, - come on, huh? She asked affectionately.
“Fuck you,” Garik croaked, and Julia hastily waved the Bedouin.
“Bitch,” Garik called her for the umpteenth time today. - Why are you, catch him!
"Nothing," thought Julia, "it's all a miner."
The main thing is to bring it to a warm dining room house. Watered with tea. But Garik didn’t go to the dining room, but pulled the cats off his feet, went into the house and climbed into the sleeping bag.
“Gar, let me bring the soup here, huh?”
- Julia, can you get out?
In the dining room, the group discussed the upcoming climb.
- where r
У записи 11 лайков,
0 репостов,
683 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Татьяна Батурина

Понравилось следующим людям