Что мне расскажет спящий проводник? Пустые, дребезжащие стаканы ...

Что мне расскажет спящий проводник?

Пустые, дребезжащие стаканы 

На столике купейном у окна, 

Несущегося мимо станции, вспорхнувшей в темноте.

Мента, курящего в кулак

заснеженной пустыни, точнее — глубины.

Где, как нетрезвый, глупый ученик,

стыдливо вывернув карманы,-

мир наш пред Господом поник.


Когда со мною встретится она - веселая, без грима,

проявятся ли строчки на листе

бумаги, что я комкал и таскал

в башке своей, как в мусорной корзине,

поверив благородной пантомиме - ее безмолвной красоте?

Когда минуты станут длинными руками

неотвратимой смерти,

чем время будем мерить мы?

Во что сыграем с ветром, облаками - одни среди зимы?


Что мне расскажет Родина моя

с плывущими кусками на экране

Любви замерзшей, вьюгой февраля,

в пустой и темной пропасти зрачка

по расширяющейся звездной пилораме?

С водой технической, прокисшей в кране,

в разбитом шприце тощего торчка,

что в туалете просыпается, зевая,

и смотрит на поля.


Страж у дороги - пухлый снеговик,

смотрящий зорко черными углями

на сползший в яму старый грузовик,

и тусклый мат, и полный жизни крик.

Заливисто сверкает детвора,

лишенная абстрактного мышления,

мир символов нелепых разрушая,

ни с чем чужим взгляд этот не мешая,

сметает нас, как мусор со двора.


Что мне расскажет нищая старуха

на злом перроне, с полным котелком

картошки сваренной -

назойливая муха,

под хамством мокнущая, как под кипятком?

За поездом устало семенит -

глазами, полными разлуки и труда,

руками, верными прощению и ласке.

- Сынки, еда... - чуть слышно говорит, -

кому, сыночки, деточки, - беда..


Что мне расскажут эти города:

Многоэтажки, склады, чьи-то норы,

Одушевленные граффити гаражи

и серые бетонные заборы?

Унылая, неверная среда

всех дней недели, ловит поезда,

что до смерти ей надоели.

Окраин грязных этого покоя

никто не ценит, верится с трудом,

что столько поколений есть в крови сего надоя.

Но там, где третий, рядом ещё двое,

и свечкой теплятся церквушка и роддом.


Куда они все едут? Что влечет

нас всех в пространствах этих дальних,

что в этих городах суицидальных

где точно всё и всё так любит счёт?

Там всё конечно, кроме пустяков,

что вечностью особенно любимы.

И хочется простить мне остряков,

в пространство бросивших:


«НЕТ, НЕ РАБЫ МЫ!»


=ДДТ=
What will the sleeping guide tell me?

Empty, rattling glasses

On the compartment table by the window,

Rushing past a station fluttered in the dark.

Cop smoking a fist

snow-covered desert, more precisely - the depths.

Where, like a drunk, stupid student,

shyly twisting his pockets -

our world before the Lord fell.


When she meets me - cheerful, without makeup,

will the lines appear on the sheet

paper that I crumpled and dragged

in his head, as in a trash can,

believing the noble pantomime - its silent beauty?

When minutes become long arms

inevitable death

What time will we measure?

What will we play with the wind, clouds - alone in the winter?


What will my motherland tell me

with floating pieces on the screen

Love frozen, blizzard of February

in the empty and dark abyss of the pupil

on an expanding star sawmill?

With technical water, sour in the tap,

in a broken syringe of lean skin

waking up in the toilet yawning

and looks at the fields.


The guard on the road is a chubby snowman,

looking vigilantly with black coals

onto an old truck crawling into a hole

and a dull mat, and a scream full of life.

The sparkling kids sparkles

devoid of abstract thinking

the world of ridiculous symbols destroying

this look does not interfere with anything foreign

sweeps us like garbage from the yard.


What will the poor old woman tell me?

on an evil platform with a full bowler

cooked potatoes -

annoying fly

weeping under rudeness, like under boiling water?

Mining tiredly behind the train -

eyes full of separation and labor

hands faithful to forgiveness and affection.

- Sons, food ... - says a little audibly, -

to whom, sons, children, - trouble ..


What these cities will tell me:

High-rise buildings, warehouses, someone’s burrows,

Graffiti animated garages

and gray concrete fences?

Dull, wrong environment

all days of the week, catches trains,

that she’s sick of death.

Outskirts of dirty this peace

no one appreciates, hard to believe,

that so many generations are in this blood milk.

But where the third one is, two more are nearby,

and the church and the maternity hospital glow with a candle.


Where are they all going? What entails

us all in the spaces of these distant

that in these cities are suicidal

where exactly everything and everything loves the score so much?

Everything is there, of course, except trifles,

that eternity is especially loved.

And I want to forgive the wits,

thrown into space:


"NO, WE ARE NOT SLAVES!"


= DDT =
У записи 3 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Роман Бочкарев

Понравилось следующим людям