Эта новость бухнулась, как снег на голову, как...

Эта новость бухнулась, как снег на голову, как гром среди ясного неба. Подсознание все еще отказывается принимать её. Все еще кажется, что в понедельник я приду на работу, а мне скажут «Это была дезинформация, все в порядке»…
Егор Борисович – один из самых уважаемых и дорогих мне людей. Один из наших первых преподавателей. Я знаю его 15 лет. Я вспоминаю, как мы проходили летнюю практику под его началом, совсем еще желторотые студенты, и сколько хлопот и волнений мы тогда доставляли, и с какой ироничной, но доброй улыбкой, и с незыблемым оптимизмом он всё это встречал… и именно так он шел по жизни.
На кафедре он был нашим столпом и локомотивом. У него всегда были идеи, проекты, гранты, студенты, работы, закупки, статьи, поездки… У него было собственное научное направление, им самим разработанное и продолжающее активно разрабатываться; под его началом защищались кандидаты наук. Вокруг него бурлила жизнь. Там, где был Егор Борисович, всегда становилось светло и уютно. Их морфологический кабинет – словно Крепость Света, чьи рыцари рука об руку противостоят силам Тьмы, расползающимся вокруг. Он был слишком хорош для того болота, которое сейчас называет себя Санкт-Петербургским Университетом.
И поэтому его невзлюбил бюрократический монстр. Знаете, сколько раз в этих кабинетишках на меня смотрели, как на больную, и сколько раз мне приходилось слушать: «Вы работаете с Егором Борисовичем? Ну, флаг вам в руки, перед вами вот мат.ответственная отказалась» - а всё потому, что Егор Борисович был слишком активен, у него постоянно были гранты, тонны закупок, и всем этим бумажкооборотчикам было от него, понимаете ли, слишком много хлопот. Сколько было сарказма, сколько остракизма… а ведь он был одним из немногих, кто пытался эту тушу двигать, всё это болото расшевелить.
Да, я работаю с Егором Борисовичем, и я горжусь этим! Университет - это не кабинетишки; Университет - это люди, такие, как Егор Борисович!
Он пытался получить кое-какую власть в Университете – но безуспешно. По правде сказать, я этого даже немного побаивалась: ведь он бы занялся реформаторством, а я бы не вписалась в тот темп и формат, какой он бы задал. Но я думаю, что все эти на факультете в своих кабинетиках боялись куда больше – по той же причине. Он не плыл покорно в их русле, а шел своей дорогой, которую сам же прокладывал. Он был для них опасен, потому что способен увлечь за собой людей, а значит, бросить вызов сложившейся системе авторитетов.
Почему, почему именно с ним должно было это случиться? Почему так много должно было навалиться на него именно сейчас? За что этот непосильный груз забот и разочарований, под которым ломаются и уходят сильнейшие?
Боже…
Егор Борисович, примите мое глубочайшее уважение, и вечное сожаление о том, что я не выразила Вам его лично.
This news plunged like snow on the head, like a bolt from the blue. The subconscious mind still refuses to accept it. It still seems that on Monday I will come to work, and they will tell me, “It was disinformation, everything is in order” ...
Egor Borisovich is one of the most respected and dear to me people. One of our first teachers. I know him for 15 years. I remember how we were going through the summer practice under his command, very yellow students, and how much trouble and excitement we brought then, and with what ironic but kind smile, and with unshakable optimism, he met all this ... and that was how he walked of life.
At the department he was our pillar and locomotive. He always had ideas, projects, grants, students, work, purchases, articles, trips ... He had his own scientific direction, he himself developed and continues to be actively developed; Candidates of science defended under his authority. Life raged around him. Where Egor Borisovich was, it always became light and comfortable. Their morphological study is like a Fortress of Light, whose knights hand in hand resist the forces of Darkness spreading around. He was too good for the swamp, which now calls itself St. Petersburg University.
And so the bureaucratic monster disliked him. You know how many times in these cabinets they looked at me as if they were ill, and how many times I had to listen: “Do you work with Egor Borisovich? Well, the flag in your hands, in front of you here is the mat. Responsible refused "- and all because Yegor Borisovich was too active, he constantly had grants, tons of purchases, and all these paperworkers were from him, you see, too much trouble . How much was sarcasm, how much ostracism ... and yet he was one of the few who tried to move this carcass, to stir up all this swamp.
Yes, I work with Egor Borisovich, and I am proud of it! A university is not a study; A university is a people like Yegor Borisovich!
He tried to gain some power at the University - but without success. To tell the truth, I was even a little bit afraid of this: he would have taken up reform work, but I wouldn’t fit in with the pace and format that he would have asked. But I think that all those in the faculty in their classrooms were much more afraid - for the same reason. He did not float obediently in their course, but walked on his own path, which he himself laid. He was dangerous for them, because he was able to carry people along, and therefore, to challenge the established system of authorities.
Why, why precisely with him should this happen? Why did so much have to fall on him right now? For what this overwhelming burden of worries and disappointments, under which the strongest break and go?
God ...
Yegor Borisovich, accept my deepest respect, and eternal regret that I did not express you personally.
У записи 48 лайков,
4 репостов,
1211 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Сара Керриган

Понравилось следующим людям