SAUDADE Когда на тебя напала Saudade, Она жалит...

SAUDADE

Когда на тебя напала Saudade,
Она жалит болью и обидой.
Она убивает.
Но умирает ли она сама при этом?
Что, друг,
На тебя пришёлся удар Saudade
И ты чувствуешь, что погибаешь?
Тогда давай убьём Saudade!
Нам выдают Saudade при рожденье
Так же как кожу или пальцы.
Мы чувствуем Saudade
Так же, как мы чувствуем боль и любовь.
Saudade – это заговор против разума
И твоего бедного сердца.
Она цепляется за краешки фотографий
И опускается на дно их,
Всплывая потом на поверхность
Воспоминаниями о нашем смехе, об улыбках,
Которые возвращают и предают прошлое.

Saudade - запах старой пыли на окнах,
Где я пишу на стекле моё имя
Несуществующими буквами.
Окна – глаза мои,
А пыль – мои воспоминания,
Они съёживаются со временем,
Но число их растёт.
Мы сидели с тобой, но где?
И потом кто-то сказал нечто такое, от чего ты и я смеялись.
Но кто сказал, и что было сказано?
И когда это было? После 1986-го но до 1998-го?
Я продолжаю думать,
И каждый раз припоминаю всё меньше деталей.
Только Saudade растёт.

Saudade о домике с видом на горы.
Saudade о пляже,
О песке, который уже стёрся в моей памяти.
Только пусто вокруг.
Одно раздраженье.
Я понимаю, это наверное память подводит.
Но всё равно,
Находит туман Saudade
И душит меня.
Какая жалость, что Saudade никогда не удаётся убить насовсем!
Но всё равно
Я сегодня убью Saudade.

(Julia Raposo, перевод Arthur Kalmeyer)
SAUDADE

When Saudade attacked you,
She stings with pain and resentment.
She is killing.
But does she die at the same time?
What a friend
Saudade hit you
And you feel that you die?
Then let's kill Saudade!
We give out Saudade at birth
Just like skin or fingers.
We feel saudade
Just as we feel pain and love.
Saudade is a conspiracy against the mind
And your poor heart.
She clings to the edges of photos
And sinks to the bottom of them,
Rising to the surface
Memories of our laughter, of smiles,
Which return and betray the past.

Saudade - the smell of old dust on the windows,
Where i write my name on glass
Non-existent letters.
Windows are my eyes
And the dust is my memory
They shrink over time
But their number is growing.
We sat with you, but where?
And then someone said something that made you and I laugh.
But who said, and what was said?
And when was it? After 1986, but before 1998?
I keep thinking
And every time I remember fewer details.
Only Saudade is growing.

Saudade about the house overlooking the mountains.
Saudade about the beach,
On the sand, which is already erased in my memory.
Only empty around.
One annoyance.
I understand, it probably brings the memory.
But still,
Finds Saudade Fog
And strangles me.
What a pity Saudade never manages to kill for good!
But still
I will kill Saudade today.

(Julia Raposo, translation by Arthur Kalmeyer)
У записи 1 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Юлия Андреева

Понравилось следующим людям