ПЕСНИ, НАПИСАННЫЕ КРОВЬЮ "В землянке" Это был очень...

ПЕСНИ, НАПИСАННЫЕ КРОВЬЮ

"В землянке"

Это был очень тяжелый день. 27 ноября 1941 года немецкие танки атаковали позиции 258-го полка 9-й гвардейской стрелковой дивизии в районе деревни Кашино под Москвой. Штаб был отрезан от батальонов, всем - от писаря до повара - пришлось браться за оружие и прорываться к своим. Сделать это удалось только под конец дня, под минометным обстрелом, через собственное минное поле, по пояс в снегу. Всю следующую ночь военный корреспондент Алексей Сурков, чудом уцелевший в этой мясорубке, просидел в землянке возле небольшой печурки - все пытался согреться. Под утро в его блокноте появилось стихотворение - очень трогательное и очень личное, адресованное жене Софье. Алексей так и озаглавил его: "Тебе - солнышко мое!"

Бьется в тесной печурке огонь,
На поленьях смола, как слеза,
И поет мне в землянке гармонь
Про улыбку твою и глаза.

Про тебя мне шептали кусты
В белоснежных полях под Москвой.
Я хочу, чтобы слышала ты,
Как тоскует мой голос живой.

Ты сейчас далеко-далеко.
Между нами снега и снега.
До тебя мне дойти нелегко,
А до смерти - четыре шага.

Пой, гармоника, вьюге назло,
Заплутавшее счастье зови.
Мне в холодной землянке тепло
От моей негасимой любви.

Песней это стихотворение стало не сразу. Точнее, оно так никогда и не стало бы песней, если бы в феврале 1942 года к Суркову не пристал композитор Константин Листов: мол, дай чего-нибудь для новой песни. Поэт отдал свое стихотворение будучи уверенным, что никакой песни из этого не выйдет. Но у Листова было иное мнение - через неделю он пришел в редакцию с гитарой и спел: "Между нами снега и снега, До тебя мне дойти нелегко, А до смерти четыре шага". Песня мгновенно пошла в народ - помогли Леонид Утесов и Лидия Русланова, включившие ее в репертуар своих фронтовых концертов.

И кто ж знал, что те самые четыре шага до смерти едва не погубят знаменитую теперь композицию... Нашлись цензоры, посчитавшие эти строки упадническими - было предписано либо изменить текст песни, либо исключить ее из радиопередач и фронтовых репертуаров. В августе 1942 года был уничтожен тираж грампластинок Лидии Руслановой - все из-за этих строк. Но народ, воевавший за свою страну, отстоял и свою песню. Как вспоминала Ольга Берггольц, во время одного из ее визитов на крейсер "Киров" слушали радиоконцерт, и там прозвучала "облагороженная" версия песни. Офицеры, собравшиеся в кают-компании, в гневе выключили радио, а затем трижды исполнили "Землянку" в ее первоначальном варианте. И примерно в это же время Алексею Суркову пришло письмо, подписанное шестью гвардейцами-танкистами:

“Напишите вы для этих людей, что до смерти четыре тысячи английских миль, а нам оставьте так как есть — мы-то ведь знаем, сколько шагов до нее, до смерти”
SONGS WRITTEN BY BLOOD

"In the dugout"

It was a very difficult day. On November 27, 1941, German tanks attacked the positions of the 258th Regiment of the 9th Guards Rifle Division near the village of Kashino near Moscow. The headquarters was cut off from the battalions, everyone - from the clerk to the cook - had to take up arms and break through to their own. This was done only at the end of the day, under mortar fire, through their own minefield, waist-deep in snow. The next night, war correspondent Alexei Surkov, who miraculously survived in this meat grinder, sat in a dugout near a small stove - he was trying to keep warm. In the morning, a poem appeared in his notebook - very touching and very personal, addressed to his wife Sophia. Alexei titled it: "You - my sun!"

Fire beats in a small stove,
On the logs there is tar, like a tear,
And the accordion sings to me in the dugout
About your smile and your eyes.

The bushes whispered to me about you
In the snow-white fields near Moscow.
I want you to hear
How my voice longs alive.

You are far, far away now.
There is snow and snow between us.
It's not easy for me to reach you
And to death - four steps.

Sing, harmonica, in spite of the blizzard,
Call the lost happiness.
I'm warm in a cold dugout
From my unquenchable love.

This poem did not become a song at once. More precisely, it would never have become a song if in February 1942 the composer Konstantin Listov had not stuck to Surkov: they say, give me something for a new song. The poet gave his poem, being sure that no song would come of it. But Listov had a different opinion - a week later he came to the editorial office with a guitar and sang: "Between us there is snow and snow, It is not easy for me to reach you, And four steps to death." The song instantly went to the people - helped by Leonid Utesov and Lidia Ruslanova, who included it in the repertoire of their front-line concerts.

And who knew that those very four steps to death would almost ruin the now famous composition ... There were censors who considered these lines decadent - it was ordered to either change the lyrics of the song or exclude it from radio broadcasts and front-line repertoires. In August 1942, the circulation of Lydia Ruslanova's records was destroyed - all because of these lines. But the people who fought for their country defended their song. As Olga Berggolts recalled, during one of her visits to the cruiser "Kirov" they listened to a radio concert, and a "refined" version of the song sounded there. The officers, gathered in the wardroom, turned off the radio in anger, and then sang "Dugout" three times in its original version. And around the same time, Alexei Surkov received a letter signed by six tank guards:

“Write for these people that four thousand English miles are to death, and leave us as it is - we know how many steps are there to her, to death”
У записи 258 лайков,
71 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Сергей Загацкий

Понравилось следующим людям