Притча. Император так любил напольные вазы, что уставил...

Притча.
Император так любил напольные вазы, что уставил свои покои самыми красивыми из них — с золотой росписью и драгоценной инкрустацией. Император поручил любимому слуге бережно протирать дорогие вазы и кувшины и время от времени переставлять их местами.
Однажды этот слуга случайно разбил вазу. Император пришёл в ярость и приказал казнить бедного слугу. Все придворные, жалея беднягу, пытались вымолить прощение для незадачливого слуги, но безуспешно. Однако император пообещал сохранить жизнь слуги при условии, что найдётся такой умелец, который склеит осколки и восстановит вазу.
Но умельцы, только глянув на груду осколков, вздыхали и беспомощно пожимали плечами. А слуга тем временем прощался с жизнью и молился, чтобы император сменил гнев на милость.
А в это время в город вошёл странствующий мастер Покеда. Он услышал историю о разбитой вазе и о приговорённом слуге. Покеда пришёл во дворец и сказал, что он исправит ситуацию.
Мастер Покеда славился чем угодно, но только не умением склеивать вазы, однако у него была репутация святого человека, и все посчитали, что он применит какое-то волшебство, особую мантру, чтобы восстановить любимую вазу императора.
Покеду привели в покои императора, показали осколки. Но мастер смотрел не столько на осколки, сколько внимательно разглядывал галерею из дорогих ваз, которые были изготовлены лучшими умельцами Поднебесной. Затем Мастер Покеда попросил принести ему палку. Его желание было выполнено.
В галерее толпились придворные, министры и слуги. Всем хотелось посмотреть на волшебство, которое применит знаменитый мастер, и услышать мантру.
Мастер Покеда тем временем улыбнулся императору своей чудной светлой улыбкой и, взяв в руки палку, начал быстро колотить по всем остальным вазам.
Все присутствующие застыли в безмолвии. Какое-то время, присутствующие, да и сам император полагали, что разбивание ваз является частью волшебства, и молчали. Первым опомнился император.
— Мастер! Что ты наделал!
— Я выполнил своё обещание, император.
— Ты же обещал склеить вазу…
— Я этого не обещал. Я сказал, что исправлю ситуацию, и я это сделал. В зале было две дюжины ваз. Расколотив эти вазы, я спас две дюжины людей от смерти.
— Каких людей?
— Тех, кто в будущем могли разбить эти вазы.
Придворные ещё никогда не видели своего императора в таком гневе. Он приказал связать мастера и растоптать его слонами.
Привели слона. Мастер лежал связанный на полу. Воины окружили сцену казни, чтобы предупредить неожиданные вмешательства толпы.
Все видели, что Мастер Покеда лежал совершенно неподвижно и слышали, как он тихонько бормотал какую-то мантру. Слон не двигался с места. Слуга подстегнул слона прутом. Слон не шевельнулся. Слуга подстегнул слона ещё раз. Слон попятился, потом развернулся и пошёл в другую сторону. Толпа ахнула.
— Стойте, — закричал император. — Уведите слона немедленно и развяжите Покеду!
Мастера развязали. Император приказал ему приблизиться и сказал так:
— Мастер Покеда, я обещаю, что прощу тебя и прощу слугу, если только ты поделишься со мной своей тайной. Я понял, что ты знаешь какую-то мантру, чтобы успокоить слона.
— О, нет, я не знаю мантры, чтобы успокоить слона. Я знаю только мантру, чтобы успокоить себя.
— Расскажи мне!
— Конечно. Есть только одна правильная мантра — мантра любви. О, император, я верю, что мы все — составляющие Бога. И ты, и я, и слон, и воины с мечами, и эта толпа — мы его продукт и всё, что происходит, — часть его великого замысла. Я люблю Бога, и, значит, я не могу не любить тебя и этого слона. Когда я лежал связанный на земле, то я думал о том, что этот слон — прекрасный, добрый и мудрый зверь. Я любил этого слона и восхищался его силой. Я думал о том, что ты — величайший из императоров и мудрейший из правителей. Моё сердце было преисполнено восхищением и любовью к тебе. Я желал счастья и добра и тебе, и слону. Если бы я позволил ненависти и страху овладеть мной, то они умножились во много раз, и все твои плохие свойства возобладали бы. Слон не тронул меня: звери чувствуют любовь острее, чем люди.
— Как же ты мог любить меня, приговорившего тебя к смерти? Ведь ты всего лишь преподал мне урок, что разбитая ваза — ничто по сравнению с человеческой жизнью. Как же ты мог восхищаться моей мудростью, если я хотел убить человека из-за груды бездушных черепков?
— Ого! — сказал Мастер Покеда. — Мантра работает даже лучше, чем я предполагал.
Parable.
The emperor loved floor vases so much that he set up his chambers with the most beautiful of them - with gold painting and precious inlay. The emperor instructed his beloved servant to gently wipe expensive vases and jugs and rearrange them from time to time.
One day this servant accidentally broke a vase. The emperor was furious and ordered the execution of the poor servant. All the courtiers, feeling sorry for the poor man, tried to beg forgiveness for the unlucky servant, but to no avail. However, the emperor promised to save the life of the servant, provided that there is such a craftsman who will glue the fragments and restore the vase.
But the craftsmen, just looking at the pile of fragments, sighed and shrugged helplessly. Meanwhile, the servant said goodbye to life and prayed that the emperor would change his anger to mercy.
Meanwhile, the wandering master Pokeda entered the city. He heard the story of a broken vase and a condemned servant. Pokeda came to the palace and said that he would fix the situation.
Master Pokeda was famous for anything but the ability to glue vases, but he had a reputation as a saint, and everyone thought that he would use some kind of magic, a special mantra, to restore the emperor's favorite vase.
Pokeda was brought to the chambers of the emperor, showed the fragments. But the master looked not so much at the fragments, as he carefully examined the gallery of expensive vases, which were made by the best craftsmen of the Celestial Empire. Then Master Pokeda asked me to bring him a stick. His wish was fulfilled.
The gallery was crowded with courtiers, ministers and servants. Everyone wanted to see the magic that the famous master would use and hear the mantra.
Master Pokeda, meanwhile, smiled at the emperor with his wonderful bright smile and, picking up a stick, began to quickly pound on all the other vases.
All present froze in silence. For some time, those present, and the emperor himself, believed that breaking vases was part of the magic, and were silent. The emperor was the first to come to his senses.
- Master! What have you done!
“I have kept my promise, Emperor.
- You promised to glue the vase ...
- I didn't promise that. I said that I would fix the situation and I did it. There were two dozen vases in the room. By breaking these vases, I saved two dozen people from death.
- What kind of people?
- Those who could break these vases in the future.
The courtiers had never seen their emperor so angry. He ordered to bind the master and trample him with elephants.
An elephant was brought. The master lay bound on the floor. Warriors surrounded the execution scene to forestall unexpected crowd intervention.
Everyone saw that Master Pokeda was lying completely still and heard him quietly muttering a mantra. The elephant did not move. The servant spurred the elephant with a cane. The elephant did not move. The servant spurred on the elephant again. The elephant backed away, then turned around and went the other way. The crowd gasped.
“Stop,” the emperor shouted. - Take the elephant away immediately and untie Pokedu!
The masters unleashed. The emperor ordered him to approach and said this:
“Master Pokeda, I promise I will forgive you and forgive the servant, if only you will share your secret with me. I realized that you know some kind of mantra to calm the elephant.
“Oh no, I don’t know the mantra to calm the elephant. I only know the mantra to calm myself.
- Tell me!
- Sure. There is only one correct mantra - the mantra of love. Oh emperor, I believe that we are all part of God. And you, and me, and an elephant, and warriors with swords, and this crowd - we are his product and everything that happens is part of his great plan. I love God, and that means that I cannot help but love you and this elephant. When I lay tied on the ground, I thought that this elephant is a beautiful, kind and wise animal. I loved this elephant and admired its strength. I thought that you were the greatest of emperors and wisest of rulers. My heart was filled with admiration and love for you. I wished happiness and good to both you and the elephant. If I allowed hatred and fear to take over me, they would multiply many times, and all your bad qualities would prevail. The elephant did not touch me: animals feel love more sharply than people.
- How could you love me, who sentenced you to death? After all, you just taught me a lesson that a broken vase is nothing compared to human life. How could you admire my wisdom if I wanted to kill a man over a pile of soulless shards?
- Wow! - said Master Pokeda. - The mantra works even better than I thought.
У записи 2 лайков,
0 репостов,
28 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Марина Смирнова

Понравилось следующим людям