Острие бритвы, Сомерсет Моэм. Из серии "Я читаю"...

Острие бритвы, Сомерсет Моэм. Из серии "Я читаю"

Как это сложно писать отзыв через месяц после того, как книга уже прочитана...

Книга вне очереди. Её мне подкинула Оля Суховнина в тот момент, когда я был как раз в самых-самых поисках работы и своего дальнейшего пути, причем в сомнениях. В общем-то, попала довольно точно, хотя я и не уверен, что финал у наших историй будет одинаков.

Итак, Америка, начало 20-х гг. XX века, бум развития промышленности в частности и экономики в целом. Активно строятся новые города, осваиваются новые производства, тысячи людей мчатся в Чикаго, чтобы поймать назревающий подъем, открыть свое дело и как следует подзаработать. И, вдруг представьте себе, среди этой суматохи находится вдруг молодой человек из приличной семьи, у которого есть все шансы воспользоваться столь удачным моментом в истории, а он не хочет! Ему предлагают место в маклерской конторе с хорошим стабильным доходом, а он, понимаете ли, не хочет работать и зарабатывать. К тому же, он жених (прием не самой последней невесты в Чикаго), а на содержание будущей семьи никак не хватит того небольшого дохода (непонятно откуда возникающего, но стабильного) в три тысячи годовых. На прожить, в принципе, можно, но совсем-совсем скромно, на что будущая жена и её родители явно не готовы. Однако ж, вместо того, чтобы погрязнуть в водовороте бизнеса, мистер Ларри предпочитает бездельничать и читать книжки. Ну, разумеется, всякие там танцы-гулянки тоже посещает, но библиотеку - куда как охотнее. Впоследствии увлекается путешествиями в эконом-классах, успевает объехать чуть ли не весь мир и... впрочем, читайте сами.

Весьма любопытное произведение рисует, на самом деле, несколько совершенно разных картин мышления. В противоположность основному герою - эдакому философу-маргиналу - автор выводит еще несколько персонажей - хваткого дельца, избалованную комфортом девушку и, как это можно было бы выразить современным языком, профессионального нетворкера - ну то есть товарища, заводящего знакомства со всеми с кем возможно. У каждой стороны свои представления о жизненных ценностях, разные цели и стереотипы. Выбор наиболее симпатичной идеологии остается за читателем, в общем-то, хотя "правильный ответ", пожалуй, очевиден - не только в деньгах и суете счастье. Рекомендую к прочтению.

------------------------------------------------------------------------

– Вот и пришли.

Изабелла последовала за ним в тесный вестибюль, в одном углу которого стояла конторка, а за ней читал газету человек без пиджака, в полосатом, желтом с черным, жилете и грязном фартуке. Ларри попросил свой ключ, и человек протянул руку к висевшей позади него доске с гвоздями. Подавая ключ, он бросил на Изабеллу вопросительный взгляд, обернувшийся понимающей усмешкой. Он явно решил, что в номер к Ларри она направляется не за хорошим делом.

Они поднялись по лестнице, устланной потертой красной дорожкой, и Ларри отпер дверь. Изабелла очутилась в небольшой комнате с двумя окнами. Окна выходили на серый доходный дом через улицу, в нижнем этаже которого помещалась писчебумажная лавка. В комнате стояла узкая кровать и рядом с ней тумбочка, стоял массивный гардероб с зеркалом, мягкое, но с прямой спинкой кресло, а между окнами – стол и на нем пишущая машинка, какие-то бумаги и довольно много книг. Книги в бумажных обложках громоздились и на каминной полке.

– Садись в кресло. Оно не слишком уютное, но лучшего предложить не могу.

Он пододвинул себе стул и сел.

– И здесь ты живешь? – в изумлении спросила Изабелла. Он усмехнулся.

– Здесь и живу. С самого приезда.

– Но почему?

– Место удобное. И до Национальной библиотеки, и до Сорбонны рукой подать. – Он указал на дверь, которую она сперва не заметила. – Даже ванна имеется. Утром я ем здесь, а обедаю обычно в том ресторане, где мы с тобой завтракали.

– Убожество какое.

– Да нет, здесь хорошо. Большего мне не требуется.

– А какие люди здесь живут?

– Толком не знаю. В мансардах – студенты. Есть несколько старых холостяков, государственных служащих. Есть актриса на покое, когда-то играла в «Одеоне»; вторую комнату с ванной занимает содержанка, покровитель навещает ее раз в две недели, по четвергам. Есть, наверно, и проезжий народ. Очень тихая гостиница и очень респектабельная.

Изабелла немного растерялась и, зная, что Ларри это заметил, была готова обидеться.

– Это что за большущая книга у тебя на столе? – спросила она.

– Это? Это мой древнегреческий словарь.

– Что-о?

– Не бойся, он не кусается.

– Ты учишь древнегреческий?

– Да.

– Зачем?

– Просто захотелось.

Он улыбался ей глазами, и она улыбнулась в ответ.

– Может быть, ты мне все-таки расскажешь, чем ты занимался все время, пока жил в Париже?

– Я много читал. По восемь, по десять часов в сутки. Слушал лекции в Сорбонне. Прочел, кажется, все, что есть значительного во французской литературе, и по-латыни, во всяком случае латинскую прозу читаю теперь почти так же свободно, как по-французски. С греческим, конечно, труднее. Но у меня прекрасный учитель. До вашего приезда я ходил к нему по вечерам три раза в неделю.

– А смысл в этом какой?

– Приобретение знаний, – улыбнулся он.

– Практически это как будто ничего не дает.

– Возможно. А с другой стороны, возможно, и дает. Но это страшно интересно. Ты даже представить себе не можешь, какое это наслаждение – читать «Одиссею» в подлиннике. Такое ощущение, что стоит только подняться на цыпочки, протянуть руку – и коснешься звезд.

Он встал со стула, точно поднятый охватившим его волнением, и зашагал взад-вперед по маленькой комнате.

– Последние месяца два я читаю Спинозу. Понимаю, конечно, с пятого на десятое, но чувствую себя победителем. Словно вышел из аэроплана на огромном горном плато. Кругом ни души, воздух такой, что пьянит, как вино, и самочувствие лучше некуда.

– Когда ты вернешься в Чикаго?

– В Чикаго? Не знаю. Я об этом не думал.

– Ты говорил, что если через два года не найдешь того, что тебе нужно, то поставишь на этом крест.

– Сейчас я не могу вернуться. Я на пороге. Передо мной раскрылись необъятные пространства духа и манят, и я так хочу их одолеть!

– И что ты рассчитываешь там найти?

– Ответы на мои вопросы. – Он поглядел на нее так лукаво, что, не знай она его наизусть, она подумала бы, что он шутит. – Я хочу уяснить себе, есть Бог или нет Бога. Хочу узнать, почему существует зло. Хочу знать, есть ли у меня бессмертная душа или со смертью мне придет конец.

Изабелла чуть слышно ахнула. Ей стало не по себе, когда он заговорил о таких вещах, хорошо еще, что говорил он о них легко, самым обычным тоном, и она успела преодолеть свое замешательство.

– Но, Ларри, – сказала она улыбаясь, – люди задают эти вопросы уже тысячи лет. Если бы на них существовали ответы, их уже наверняка нашли бы.

У Ларри вырвался смешок.

– Нечего смеяться, как будто я сболтнула какую-то чушь, – сказала она резко.

– Наоборот, по-моему, то, что ты сказала, очень умно. Но, с другой стороны, можно сказать и так: раз люди задают эти вопросы тысячи лет, значит, они не могут их не задавать и будут задавать их и впредь. А вот что ответов никто не нашел – это неверно. Ответов больше, чем вопросов, и много разных людей нашли ответы, которые их вполне удовлетворили. Вот хотя бы старик Рейсброк.

– А он кто был?

– Так, один малый, с которым я не учился в школе, – беспечно сострил Ларри.

Изабелла не поняла, но переспрашивать не стала.

– Мне все это кажется детским лепетом. Такие вещи волнуют разве что второкурсников, а после колледжа люди о них забывают. Им надо зарабатывать на жизнь.

– Я их не осуждаю. Понимаешь, я в особом положении – у меня есть на что жить. Если б не это, мне тоже, как всем, пришлось бы зарабатывать деньги.

– Но неужели деньги сами по себе ничего для тебя не значат? Он широко улыбнулся.

– Ни вот столечко.

– Сколько же времени у тебя на это уйдет?

– Право, не знаю. Пять лет. Десять лет.

– А потом? Что ты будешь делать со всей этой мудростью?

– Если я обрету мудрость, так авось у меня хватит ума понять, что с ней делать.

Изабелла отчаянно стиснула руки и подалась вперед.

– Ты не прав, Ларри. Ты же американец. Здесь тебе не место. Твое место в Америке.

– Я вернусь туда, когда буду готов.

– Но ты столько теряешь. Как ты можешь отсиживаться в этом болоте, когда мы переживаем самое увлекательное время во всей истории? Европа свое отжила. Сейчас мы – самая великая, самая могущественная нация в мире. Мы движемся вперед огромными скачками. У нас есть решительно все. Твой долг – вносить свой вклад в развитие родины. Ты забыл, ты не знаешь, как безумно интересно сейчас жить в Америке. А что, если ты просто трусишь, если тебя страшит работа, которая требуется сегодня от каждого американца?.. Да, я знаю, по-своему ты тоже работаешь, но, может быть, это всего-навсего бегство от ответственности? Может, это просто своего рода старательное безделье? Что бы сталось с Америкой, если бы все вздумали так отлынивать?

– Ты очень строга, родная, – улыбнулся он. – Могу ответить: не все смотрят на вещи так, как я. Большинство людей, вероятно, к счастью для них, не прочь идти нормальным путем; ты только забываешь, что мое желание учиться не менее сильно, чем… ну, скажем, чем желание Грэя нажить кучу денег. Неужели же я изменяю родине тем, что хочу посвятить несколько лет самообразованию? Может быть, я потом смогу передать людям что-нибудь ценное. Это, конечно, только мечта, но, если она и не сбудется, я окажусь не в худшем положении, чем человек, который избрал деловую карьеру и не преуспел.
Razor's Edge, Somerset Maugham. From the series "I read"

How difficult it is to write a review a month after the book has already been read ...

Book out of turn. It was thrown at me by Olya Sukhovnina at that moment when I was just in the very search of work and my further path, and in doubts. In general, I hit it quite accurately, although I'm not sure that the ending of our stories will be the same.

So, America, the beginning of the 20s. XX century, the boom in the development of industry in particular and the economy in general. New cities are being actively built, new industries are being developed, thousands of people are rushing to Chicago to catch the imminent upsurge, open their own business and earn extra money. And, suddenly imagine, in the midst of this turmoil there is suddenly a young man from a respectable family, who has every chance to take advantage of such a good moment in history, but he does not want to! He is offered a place in a brokerage office with a good stable income, but he, you know, does not want to work and earn money. In addition, he is the groom (the reception of not the very last bride in Chicago), and that small income (it is not clear where it comes from, but stable) of three thousand per annum will not be enough to support the future family. In principle, it is possible to live on, but very, very modestly, for which the future wife and her parents are clearly not ready. However, instead of getting bogged down in the whirlpool of business, Mr. Larry prefers to sit back and read books. Well, of course, he also visits all sorts of partying dances, but the library is much more willing. Subsequently, he is fond of traveling in economy classes, manages to travel almost the whole world and ... however, read for yourself.

A very curious work paints, in fact, several completely different pictures of thinking. In contrast to the main character - a kind of marginal philosopher - the author displays several more characters - a grasping businessman, a girl spoiled by comfort and, as it could be expressed in modern language, a professional networker - well, that is, a comrade who makes acquaintances with everyone with whom possible. Each side has its own ideas about life values, different goals and stereotypes. The choice of the most sympathetic ideology remains with the reader, in general, although the "correct answer" is perhaps obvious - not only in money and vanity is happiness. I recommend reading it.

-------------------------------------------------- ----------------------

- Here we are.

Isabella followed him into the cramped lobby, in one corner of which was a desk, and behind it was a man without a jacket, in a striped, yellow and black vest and a dirty apron reading a newspaper. Larry asked for his key, and the man held out his hand to the plank of nails hanging behind him. As he handed the key, he shot Isabella a questioning look that turned into a knowing grin. He clearly decided that she was not going to Larry's room for a good deed.

They went up the stairs, strewn with worn red carpet, and Larry unlocked the door. Isabella found herself in a small room with two windows. The windows looked out onto a gray tenement house across the street, with a stationery on the ground floor. In the room there was a narrow bed and a bedside table next to it, there was a massive wardrobe with a mirror, an upholstered chair with a straight back, and between the windows there was a table with a typewriter on it, some papers and quite a few books. Paperback books were also piled up on the mantelpiece.

- Sit in the chair. It is not very cozy, but I can not offer a better one.

He pulled up a chair and sat down.

- And do you live here? Isabella asked in amazement. He chuckled.

- I live here. From the very arrival.

- But why?

- The place is convenient. Both the National Library and the Sorbonne are within easy reach. He pointed to a door she hadn't noticed at first. - Even a bath is available. In the morning I eat here, and usually I have dinner at the restaurant where you and I had breakfast.

- What a squalor.

- No, it's good here. I don't need much more.

- And what kind of people live here?

- I really don't know. Students are in the attics. There are some old bachelors, civil servants. There is a retired actress who once played in the Odeon; the second room with a bathroom is occupied by a kept woman, the patron visits her once every two weeks, on Thursdays. There are probably passing people. A very quiet hotel and very respectable.

Isabella was a little confused and, knowing that Larry noticed it, was ready to take offense.

- What is this huge book on your desk? She asked.

- It? This is my ancient Greek dictionary.

- What about?

- Don't be afraid, he doesn't bite.

- Do you learn ancient Greek?

- Yes.

- What for?

- Just wanted.

He smiled at her with his eyes, and she smiled back.

- Maybe you can still tell me what you did all the time you lived in Paris?

- I've read a lot. Eight, ten hours a day. Attended lectures at the Sorbonne. I have read, it seems, everything that is significant in French literature, and in Latin, at least Latin prose, I now read almost as freely as in French. Greek is, of course, more difficult. But I have a great teacher. Before your
У записи 1 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Владимир Шалимов

Понравилось следующим людям