32. Сто лет одиночества, Габриэль Гарсиа Маркес. Из...

32. Сто лет одиночества, Габриэль Гарсиа Маркес. Из серии "Я читаю"

Занимательная история семьи Буэндиа, основателей и своего рода хранителей деревни Макондо от появления и до самого исчезновения.

Не могу сказать, чтобы книга была действительно насыщена глубоким философским смыслом... хотя по сути история Макондо проходит все стадии человеческой жизни - и своего рода "первобытный" период, и войну, и расцвет технологий, и религиозное засилье, и упадническое забытье, тем самым делая селение своего рода моделью человеческой цивилизации в целом. Наверное, смысл книги в этом и есть (=

Но более интересно то, что книгу просто интересно читать. Скажем так, вопреки традиционным правилам письма, где граница абзацей, как правило, означает границу мыслей, у Маркеса одна мысль легко перетекает из одного абзаца в другой, и прерывается совершенно внезано. Это создает своего рода сплошной поток повествования, из которого совершенно невозможно выбраться. Так и несет читателя, начиная с первых строк, по волнам авторской мысли.

--------------------------------------------------------

Пройдет много лет, и полковник Аурелиано Буэндиа, стоя у стены в ожидании расстрела, вспомнит тот далекий вечер, когда отец взял его с собой посмотреть на лед. Макондо было тогда небольшим селением с двумя десятками хижин, выстроенных из глины и бамбука на берегу реки, которая мчала свои прозрачные воды по ложу из белых отполированных камней, огромных, как доисторические яйца. Мир был еще таким новым, что многие вещи не имели названия и на них приходилось показывать пальцем. Каждый год в марте месяце у околицы селения раскидывало свои шатры оборванное цыганское племя и под визг свистулек и звон тамбуринов знакомило жителей Макондо с последними изобретениями ученых мужей. Сначала цыгане принесли магнит. Дородный цыган с дремучей бородой и худыми пальцами, скрюченными, словно птичья лапка, назвавший себя Мелькиадесом, с блеском продемонстрировал присутствующим сие, как он выразился, восьмое чудо света, созданное алхимиками Македонии. Держа в руках два железных бруска, он переходил от хижины к хижине, и охваченные ужасом люди видели, как тазы, котелки, щипцы и жаровни поднимаются со своих мест, а гвозди и винты отчаянно стараются вырваться из потрескивающих от напряжения досок. Предметы, уже давно и безнадежно потерянные, вдруг возникали именно там, где их до этого больше всего искали, и беспорядочной гурьбой устремлялись за волшебными брусками Мелькиадеса. «Вещи, они тоже живые, – провозглашал цыган с резким акцентом, – надо только уметь разбудить их душу». Хосе Аркадио Буэндиа, чье могучее воображение всегда увлекало его не только за ту грань, перед которой останавливается созидательный гений природы, но и дальше – за пределы чудес и волшебства, решил, что бесполезное пока научное открытие можно было бы приспособить для извлечения золота из недр земли.

Мелькиадес – он был честным человеком – предупредил: «Для этого магнит не годится». Но в ту пору Хосе Аркадио Буэндиа еще не верил в честность цыган и потому обменял на магнитные бруски своего мула и нескольких козлят. Напрасно его жена Урсула Игуаран, собиравшаяся за счет этих животных подправить расстроенные дела семьи, пыталась помешать ему. «Скоро я завалю тебя золотом – класть некуда будет», – отвечал ей муж. В течение нескольких месяцев Хосе Аркадио Буэндиа упрямо старался выполнить свое обещание. Пядь за пядью исследовал он всю окружающую местность, даже речное дно, таская с собой два железных бруска и громким голосом повторяя заклятие, которому научил его Мелькиадес. Но единственным, что ему удалось извлечь на белый свет, были покрытые ржавчиной доспехи пятнадцатого века – при ударе они издавали гулкий звук, как большая тыква, набитая камнями. Когда Хосе Аркадио Буэндиа и четыре односельчанина, сопровождавшие его в походах, разобрали доспехи на части, они нашли внутри обызвествленный скелет, на шее у него был медный медальон с прядкой женских волос.

В марте цыгане появились снова. Теперь они принесли с собой подзорную трубу и лупу величиной с хороший барабан и объявили, что это самые новейшие изобретения амстердамских евреев. Трубу установили возле шатра, а в дальнем конце улицы посадили цыганку. Уплатив пять реалов, вы заглядывали в трубу и видели эту цыганку так близко, словно до нее было рукой подать. «Наука уничтожила расстояния, – возвещал Мелькиадес. – Скоро человек сможет, не выходя из своего дома, видеть все, что происходит в любом уголке света». В один из жарких полдней цыгане устроили необыкновенное представление с помощью гигантской лупы: посредине улицы они положили охапку сухой травы, навели на нее солнечные лучи – и трава вспыхнула. У Хосе Аркадио Буэндиа, не успевшего еще утешиться после неудачи с магнитами, тут же родилась мысль превратить лупу в боевое оружие. Мелькиадес, как и в прошлый раз, попробовал было отговорить его. Но в конце концов согласился взять в обмен на лупу два магнитных бруска и три золотые монеты. Урсула с горя даже прослезилась. Эти монеты пришлось достать из сундука со старинными золотыми, которые ее отец скопил за всю свою жизнь, отказывая себе в самом необходимом, а она хранила под кроватью в ожидании, пока не подвернется дело, стоящее того, чтобы вложить в него деньги. Хосе Аркадио Буэндиа и не подумал утешать жену, он с головой погрузился в свои опыты и проводил их с самоотречением настоящего ученого и даже с риском для жизни. Стараясь доказать, что лупу можно с пользой применить против неприятельских войск, он подвергнул воздействию сосредоточенных солнечных лучей свое тело и получил ожоги, которые превратились в язвы и долго не заживали. Он уже готов был поджечь и собственный дом, да жена решительно воспротивилась столь опасной затее. Много часов провел Хосе Аркадио Буэндиа у себя в комнате за обдумыванием стратегических возможностей своего новейшего оружия и даже составил руководство по его применению, отличавшееся поразительной ясностью изложения и непреодолимой силой доводов. Это руководство вместе с приложенными к нему многочисленными описаниями проведенных опытов и несколькими листами пояснительных чертежей было отослано властям с гонцом, который перевалил через горный хребет, плутал по непроходимым болотам, плыл по бурным рекам, подвергался опасности быть растерзанным дикими зверями, умереть от тоски, погибнуть от чумы, пока наконец не вышел к почтовому тракту. Хотя добраться до города было в те времена почти невозможно, Хосе Аркадио Буэндиа обещал приехать по первому слову властей и показать военным начальникам, как действует его изобретение, и даже лично обучить их сложному искусству солнечной войны. Несколько лет он все ждал ответа. Наконец, устав ждать, пожаловался Мелькиадесу на новую неудачу, и тогда цыган самым убедительным образом доказал ему свое благородство, он забрал лупу, возвратил дублоны и подарил Хосе Аркадио Буэндиа несколько португальских мореходных карт и разные навигационные приборы. Своею собственной рукой Мелькиадес написал сжатое изложение трудов монаха Германа и оставил записи Хосе Аркадио Буэндиа, чтобы тот знал, что как пользоваться астролябией, буссолью и секстантом. Нескончаемые месяцы дождливого сезона Хосе Аркадио Буэндиа просидел, запершись в маленькой комнате в глубине дома, где никто не мог помешать его опытам. Он совершенно забросил свои домашние обязанности, все ночи проводил во дворе, наблюдая движение звезд, и чуть не получил солнечный удар, пытаясь найти точный способ определения зенита. Когда он в совершенстве освоил свои приборы, ему удалось составить себе такое точное понятие о пространстве, что отныне он мог плавать по незнакомым морям, исследовать необитаемые земли и завязывать отношения с чудесными существами, не выходя из стен своего кабинета. Именно в эту пору у него появилась привычка говорить с самим собой, разгуливая по дому и ни на кого не обращая внимания, в то время как Урсула и дети гнули спины в поле, ухаживая за бананами и малангой, маниокой и ямсом, ауйямой и баклажанами. Но вскоре кипучая деятельность Хосе Аркадио Буэндиа внезапно прекратилась и уступила место какому-то странному состоянию. Несколько дней он был словно околдованный, все бубнил что-то вполголоса, перебирая разные предположения, удивляясь и сам себе не веря. Наконец, в один декабрьский вторник, за обедом, он вдруг разом избавился от терзавших его сомнений. Дети до конца своей жизни будут помнить, с каким торжественным и даже величественным видом их отец, трясущийся, будто в ознобе, измученный долгими бдениями и лихорадочной работой воспаленного воображения, уселся во главе стола и поделился с ними своим открытием:

– Земля круглая, как апельсин.
32. One Hundred Years of Solitude, Gabriel García Márquez. From the series "I read"

An entertaining story of the Buendía family, founders and kind of guardians of the Macondo village from appearance to disappearance.

I cannot say that the book was really saturated with deep philosophical meaning ... although in fact the history of Macondo goes through all stages of human life - and a kind of "primitive" period, and war, and the flowering of technology, and religious dominance, and decadent oblivion, thus making the village a kind of model of human civilization as a whole. Probably, this is the meaning of the book (=

But what's more interesting is that the book is just fun to read. Let's just say, contrary to the traditional rules of writing, where a paragraph border usually means a border of thoughts, in Marquez one thought easily flows from one paragraph to another, and is interrupted completely outside. This creates a kind of continuous flow of narrative, from which it is completely impossible to get out. So it carries the reader, starting from the first lines, along the waves of the author's thought.

-------------------------------------------------- ------

Many years will pass, and Colonel Aureliano Buendía, standing at the wall awaiting execution, will remember that distant evening when his father took him with him to look at the ice. Macondo was then a small village with two dozen huts built of clay and bamboo on the banks of the river, which rushed its transparent waters over a bed of white polished stones, huge as prehistoric eggs. The world was still so new that many things had no names and had to be pointed at. Every year in March near the outskirts of the village a ragged gypsy tribe pitched their tents and, under the screeching of whistles and the ringing of tambourines, introduced the inhabitants of Macondo to the latest inventions of learned men. First, the gypsies brought a magnet. A burly gypsy with a thick beard and thin fingers, twisted like a bird's foot, who called himself Melquíades, brilliantly demonstrated to those present this, as he put it, the eighth wonder of the world created by the alchemists of Macedonia. Holding two iron bars in his hands, he moved from hut to hut, and the horrified people saw the pots, pots, tongs and braziers rise from their places, and nails and screws desperately trying to break out of the crackling boards with tension. Objects, long ago and hopelessly lost, suddenly appeared exactly where they were most searched for, and in a disorderly crowd rushed after the magic bars of Melquíades. "Things, they are also alive," the gypsy proclaimed with a sharp accent, "you just need to be able to awaken their soul." José Arcadio Buendía, whose powerful imagination has always carried him not only beyond the boundary before which the creative genius of nature stops, but also beyond - beyond miracles and magic, decided that a scientific discovery that was useless so far could be adapted to extract gold from the bowels of the earth ...

Melquiades - he was an honest man - warned: "This is not a magnet for this." But at that time, José Arcadio Buendía still did not believe in the honesty of the gypsies and therefore exchanged his mule and several kids for magnetic bars. In vain, his wife Ursula Iguaran, who was going to correct the upset family affairs at the expense of these animals, tried to stop him. "Soon I will fill you with gold - there will be nowhere to put", - her husband answered her. For several months, José Arcadio Buendía stubbornly tried to keep his promise. Step by inch he explored the entire surrounding area, even the river bottom, carrying with him two iron bars and repeating the spell that Melquiades had taught him in a loud voice. But the only thing that he managed to extract into the white light was the rust-covered armor of the fifteenth century - when struck, they made a booming sound, like a large pumpkin stuffed with stones. When José Arcadio Buendía and four fellow villagers who accompanied him on the campaigns tore the armor apart, they found a calcified skeleton inside, around his neck was a copper medallion with a lock of female hair.

In March, the Roma appeared again. Now they brought with them a telescope and a magnifying glass the size of a good drum and announced that these were the latest inventions of the Jews of Amsterdam. A pipe was installed near the tent, and a gypsy woman was planted at the far end of the street. After paying five reais, you looked into the pipe and saw this gypsy woman as close as if she was within easy reach. “Science has destroyed distance,” declared Melquíades. “Soon a person will be able to see everything that happens in any corner of the world without leaving his home.” On one hot afternoon, the gypsies staged an extraordinary performance with the help of a giant magnifying glass: in the middle of the street they laid an armful of dry grass, shone the sun's rays on it, and the grass burst into flames. José Arcadio Buendía, who had not yet had time to console himself after the failure with the magnets, immediately had the idea of ​​turning the magnifying glass into a military weapon. Melquiades, like the last time, tried to dissuade him. But in the end he agreed to take two magnetic bars and three gold coins in exchange for a magnifying glass. Ursula shed tears of grief. These coins had to
У записи 1 лайков,
0 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Владимир Шалимов

Понравилось следующим людям