Обязательно прочитайте до конца эту историю. Она оставит...

Обязательно прочитайте до конца эту историю. Она оставит у вас неизгладимые впечатления...
Эту историю рассказал один иерусалимский гид (назовем его Хаим) в компании друзей на ежегодной встрече таких же гидов. Произошла он лет двадцать с гаком назад.
Дали ему от турбюро важного клиента из США, провести приватную экскурсию по иерусалимскому коридору. Хаим встретил его в аэропорту, это оказался известный американский бизнесмен Марвин Гольд.
Погрузив тяжелые одинаковые чемоданы в багажник, они тронулись в путь.
Клиент развалился на заднем сиденье, вытащил сигару и закурил. Хаим также вытащил сигарету. Американец щелкнул зажигалкой и протянул ему. Хаим взглянул на зажигалку и на руку, ее протягивающую, и весь задрожал. Он остановил машину на обочине и стал пытаться потихоньку приходить в себя. Американец поинтересовался: "Что случилось, приятель? Ты как будто увидел привидение". Он снова протянул огонек зажигалки. Хаим снова увидел номер.
Тут друзья Хаима вставляют: "Ну, тут у половины населения номер на руке, что тут такого".
Хаим отвечает: "Подождите, это еще не весь рассказ".
Он спрашивает американца про номер. Американец рассказал, что он не всегда был избалованным американцем в дорогой одежде, с кожаными чемоданами и кубинскими сигарами. Он прибыл в Освенцим с одним маленьким чемоданом, который тут же отобрали, одевался в тряпье когда оно было, а пах он совсем не кубинскими сигарами.
Хаим его спрашивает, есть ли у него живые родственники. Тот мрачно ответил, что ему неизвестно. "Мой брат и две мои сестры, родители, тети и дяди и все их дети - все были уничтожены". В течении этого рассказа у американца исчезает акцент южных штатов и появляется говор европейских евреев. Он рассказывает, что после войны пытался найти родственников всеми возможными средствами, но без толку. Он вытирает слезы белоснежным платком и продолжает рассказ: "Мой брат Соли стоял передо мной в очереди в газовую камеру, и это был последний раз,что я его видел. Остальные родственники попали в Бухенвальд и Берген-Бельзен. Никто из них не остался в живых, а я, как видишь, приятель, оставил все позади и открыл новый лист".
Хаим его спрашивает, или тот не против отклониться от первоначальной цели путешествия и получает согласие.
Тут следует сделать отступление, чтобы узнать подробнее прошлое Хаима. Хаим делает повторный заказ и после короткого перерыва продолжает.
"Друзья, я не всегда был таким, каким вы меня знаете - религиозным евреем 30-ти лет, женатым, отцом двоих детей. Когда-то меня звали Чарли, и я приехал, как и многие молодые американские евреи, 10 лет назад в Израиль за приключениями. После того, как закончились деньги, я поступил в кибуц, расположенный рядом с озером Кинерет. Этот кибуц основали представители первой алии (1882—1903 гг), оставившие там, откуда уехали, все связанное с еврейской традицией и религией. И хотя декларировалось, что все члены кибуца равны, были работы, на которых никто из уважающих себя кибуцников не стал бы работать. Кибуц, в который я поступил, принимал выживших в Катастрофе**. Это были замкнутые в себе, общающиеся только с такими, как они, пережившими ужасы нацистких пыток, ходячие скелеты, у которых тело, все в шрамах и ожогах, страдало не меньше, чем сломанная и разбитая душа. Несколько таких работало в кибуце рядом на самых простых и легких работах. Меня назначили работать на фабрике консервированных фруктов. Туда отправлялась продукция, не годящаяся на продажу. Моя задача была разгружать грузовики и трактора с прицепами и загружать фрукты в дробилку.
Как-то одним утром, почти ничего не позавтракав в кибуцной столовой, я отправился раньше всех на работу. Поставил трактор рядом с дробилкой и лопатой стал загружать туда яблоки. То, что случилось дальше, изменило всю мою жизнь. Подошвы моих сандалий, мокрые от росы, соскользнули в гору загруженных яблок, и я стал вместе с ними опускаться вниз, к лопастям дробилки. Я кричал до потери голоса, но мотор дробилки заглушал мой крик. Пытался ухватиться за что-нибудь и не находил за что. Я закричал из последних сил, не столько из-за боли, охватившей меня, сколько из-за того, что моя короткая жизнь прервется вот сейчас, сию секунду. Что-то промелькнуло перед глазами. Я подумал, что это ангел смерти пришел взять мою душу, но это оказалась рука моего спасителя. Ухватившись за нее из последних сил, я перед тем, как потерять сознание, увидел что это татуированная рука Залмана, одного из принятых в кибуц выживших в Катастрофе. Залман подметал опилки в столярной мастерской кибуца."
Пока вся компания гидов слушала, забыв остывший кофе и пирожные, Хаим продолжал: "Мне отрезали ногу выше колена и подобрали протез. Во время долгого периода реабилитации у меня было достаточно времени подумать о прожитой жизни, о ее смысле и о будущем, данном мне в подарок с небес. Я никогда не вернулся в кибуц, я хотел прояснить для себя вопрос о смысле моего еврейства. Я приехал в Иерусалим, учил иудаизм, из Чарли стал Хаимом, и решил остаться жить в Израиле. Когда пришло время получать удостоверение личности, меня охватил озноб, когда я узнал, что его номер заканчивается теми же 4-мя цифрами, вытатуированными на руке моего спасителя. А когда я пришел домой, меня встретила жена, которая сообщила, что наконец установили телефон, который мы заказали уже несколько месяцев назад. А его номер начинается теми же 4-мя цифрами. Первое, что я сделал - позвонил в кибуц. Связь была - хуже некуда. Я попросил поговорить с Залманом. Он взял трубку. "Залман, это я, Чарли! - закричал я, - Тот парень, которого ты спас из дробилки! Я..я..." Я не знал, что сказать. Что сказать человеку, спасшему тебя от смерти? "Спасибо, спасибо большое, Залман!" - сказал я по-простому. Он пробурчал что-то неразборчивое и положил трубку. Прошло много лет, и никогда не забывал Залмана - как я мог забыть, если его номер я ношу с собой в кармане, и он у меня дома на телефоне, и мой протез постоянно напоминает о нем? Никак я не мог отплатить ему за жизнь, пока не встретил американца."
Хаим продолжил свой рассказ.
"Я развернул машину в неположенном месте, слышу отовсюду гудки возмущенных водителей, держусь за руль и пытаюсь успокоиться, и не отвечаю на вопросы американца. Я веду машину два часа без остановки, пока не добираюсь до столярной мастерской кибуца. Я выскакиваю из машины, от всей души молясь, чтобы Залман был жив, чтобы он был здесь. Залман был здесь, подметал опилки, как будто время остановилось тогда, когда я оставил кибуц. Залман меряет меня взглядом с ног до головы, кивает мне в знак узнавания, и продолжает мести опилки. Я подскакиваю к машине, вытаскиваю из багажника чемоданы американца и ставлю их на грязную землю перед мастерской. Американец кричит: "Ты что делаешь? С ума сошел?" Я не могу вымолвить ни слова. Язык прилип к небу. В горле пересохло. Я открываю заднюю дверь и пытаюсь вытащить американца из машины. На шум приближаются жители кибуца, из мастерской выходит Залман, останавливается на пороге и опирается на метлу. Любопытство перебарывает гнев американца, он выходит из машины. Я веду его к Залману, протягиваю его руку с золотыми часами к руке Залмана так, чтобы были видны номера: A186041 и A186042. Долгие мгновения они так стояли, молча, американец Марвин в модной одежде, роскошных сапогах и с золотыми часами и Залман, в потрепанной рабочей робе, в грязных сандалиях.
"Соли?" - прошептал Марвин наконец. - "Это ты?"
И слезы текут по изборожденному морщинами лицу Залмана.
"Мендель?" - он отвечает треснутым голосом - "Ты остался в живых!"
Я их оставляю как есть и еду домой в Иерусалим, смеясь и плача попеременно."

Компания гидов сидела молча, и у каждого проступали в глазах редкие слезы.
"Ну, Хаим!" - сказал один из них, - "Коль скоро попалась тебе такая жирная рыба, и ты даже ничего с него не взял!"
"Неправда твоя, Ариэль!" - отвечает Хаим, - "Марвин дал мне возможность расплатиться за самый большой долг, который я за собой чувствовал. Никогда не чувствовал себя богаче."
Be sure to read this story to the end. She will leave you with an indelible impression ...
This story was told by a Jerusalem guide (let's call him Chaim) with friends at the annual meeting of the same guides. It happened about twenty years ago.
They gave him from the travel agency an important client from the United States, to lead a private tour of the Jerusalem corridor. Haim met him at the airport, it turned out to be the famous American businessman Marvin Gold.
Having loaded the same heavy suitcases into the trunk, they set off.
The client sprawled in the back seat, pulled out a cigar and lit a cigarette. Haim pulled out a cigarette as well. The American flicked his lighter and handed it to him. Haim glanced at the lighter and at the hand holding it out, and trembled all over. He stopped the car on the side of the road and began to slowly try to come to his senses. The American asked, "What's wrong, buddy? It's like you've seen a ghost." He held out the lighter again. Haim saw the number again.
Here Khaim's friends insert: "Well, half of the population has a number on their hand, what's wrong with that."
Haim replies: "Wait, that's not the whole story."
He asks the American about the number. The American said that he was not always a spoiled American in expensive clothes, leather suitcases and Cuban cigars. He arrived in Auschwitz with one small suitcase, which was immediately taken away, dressed in rags when it was, and he smelled not like Cuban cigars.
Haim asks him if he has any living relatives. He gloomily replied that he did not know. "My brother and my two sisters, parents, aunts and uncles and all their children were all destroyed." In the course of this story, the American accent disappears and the dialect of European Jews appears. He says that after the war he tried to find relatives by all possible means, but to no avail. He wipes away his tears with a snow-white handkerchief and continues the story: “My brother Soli stood in front of me in line to the gas chamber, and this was the last time I saw him. The rest of the relatives ended up in Buchenwald and Bergen-Belsen. None of them survived. and I, as you can see, friend, left everything behind and opened a new sheet. "
Haim asks him if he doesn't mind deviating from the original purpose of the trip and gets consent.
A digression should be made here to learn more about Haim's past. Haim reorders and after a short break continues.
"Friends, I was not always what you know me - a religious Jew in 30 years, married, the father of two children. Once my name was Charlie, and I came, like many young American Jews, 10 years ago to Israel After I ran out of money, I entered a kibbutz located next to Lake Kinneret. This kibbutz was founded by representatives of the first Aliyah (1882-1903), who left where they left, everything connected with Jewish tradition and religion. declared that all members of the kibbutz were equal, there were jobs that none of the self-respecting kibbutzniks would work for. The kibbutz I entered accepted Holocaust survivors. ** These were closed in themselves, communicating only with people like them survivors of the horrors of Nazi torture, walking skeletons, whose bodies, all covered with scars and burns, suffered no less than a broken and broken soul. Several of these worked in the kibbutz nearby in the simplest and easiest jobs. I was assigned to work in a factory of canned fr uktov. Products that were not suitable for sale were sent there. My task was to unload trucks and tractors with trailers and load fruit into the crusher.
One morning, having eaten almost nothing in the kibbutz canteen, I went to work before anyone else. I put the tractor next to the crusher and started loading apples there with a shovel. What happened next changed my whole life. The soles of my sandals, wet with dew, slid down the pile of loaded apples, and I began to go down with them to the blades of the crusher. I screamed until I lost my voice, but the grinder motor drowned out my scream. I tried to grab onto something and couldn't find what. I cried out with the last of my strength, not so much because of the pain that gripped me, but because my short life would be interrupted right now, this very second. Something flashed before my eyes. I thought it was the angel of death who came to take my soul, but it turned out to be the hand of my savior. Grabbing it with all my last strength, before losing consciousness, I saw that it was the tattooed arm of Zalman, one of the Holocaust survivors admitted to the kibbutz. Zalman was sweeping sawdust in the kibbutz's carpentry shop. "
While the whole company of guides listened, forgetting the cooled coffee and cakes, Haim continued: “They cut off my leg above the knee and picked up a prosthesis. During a long period of rehabilitation, I had enough time to think about my life, about its meaning and the future given to me in a gift from heaven. I never returned to the kibbutz, I wanted to clarify for myself the question of the meaning of my Jewishness. I came to Jerusalem, studied Judaism, from Charlie became Chaim, and decided to stay and live in Israel. When it came time to get from
У записи 27 лайков,
1 репостов,
383 просмотров.
Эту запись оставил(а) на своей стене Евгений Марон

Понравилось следующим людям