Годы молодые с забубенной славой, Отравил я сам...

Годы молодые с забубенной славой,
Отравил я сам вас горькою отравой.

Я не знаю: мой конец близок ли, далек ли.
Были синие глаза, да теперь поблекли.


Где ты, радость? Темь и жуть, грустно и обидно.
В поле, что ли? В кабаке? Ничего не видно.

Руки вытяну и вот — слушаю на ощупь:
Едем... кони... сани... снег... проезжаем рощу.


«Эй, ямщик, неси вовсю! Чай, рожден не слабым!
Душу вытрясти не жаль по таким ухабам».

А ямщик в ответ одно: «По такой метели
Очень страшно, чтоб в пути лошади вспотели».

«Ты, ямщик, я вижу, трус. Это не с руки нам!»
Взял я кнут и ну стегать по лошажьим спинам.

Бью, а кони, как метель, снег разносят в хлопья.
Вдруг толчок... и из саней прямо на сугроб я.

Встал и вижу: что за черт — вместо бойкой тройки...
Забинтованный лежу на больничной койке.

И заместо лошадей по дороге тряской
Бью я жесткую кровать мокрою повязкой.

На лице часов в усы закрутились стрелки.
Наклонились надо мной сонные сиделки.

Наклонились и хрипят: «Эх ты, златоглавый,
Отравил ты сам себя горькою отравой.

Мы не знаем: твой конец близок ли, далек ли.
Синие твои глаза в кабаках промокли».

С.Есенин. 1924
Young years with fame,
 I myself poisoned you with bitter poison.

I don’t know: my end is near, far away.
 There were blue eyes, but now they faded.

 
Where are you, joy? Darkness and horror, sad and insulting.
 In the field, or what? In the tavern? I can not see anything.

I will stretch out my arms and now I listen to the touch:
 We’re going ... horses ... sledges ... snow ... we’re driving through the grove.

 
“Hey coachman, carry it with might and main! Tea, born not weak!
 Shaking the soul is not a pity for such bumps. "

And the driver in response, one: “On such a blizzard
 It’s very scary for the horses to sweat along the way. ”

“You driver, I see, a coward. It’s not with us! ”
 I took the whip and, well, run along the horse’s backs.

I beat, and the horses, like a blizzard, spread snow in flakes.
 Suddenly a push ... and from the sled directly onto the snowdrift I am.

I got up and see: what the hell - instead of a brisk triple ...
 I’m lying bandaged in a hospital bed.

And instead of horses shaking the road
 I hit the hard bed with a wet blindfold.

On the face of the watch, arrows twisted into a mustache.
 Sleepy carers bent over me.

They bent down and wheezed: “Oh, you, the golden-headed one,
 You yourself poisoned yourself with bitter poison.

We do not know whether your end is near, far.
 Your blue eyes in the taverns are wet. ”

S. Yesenin. 1924
У записи 24 лайков,
2 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Никита Березовский

Понравилось следующим людям