Ветер играл ковром из цветов у холма за...

Ветер играл ковром из цветов у холма за рекой.
Стоял огромный дуб, с сидевшим под ним стариком.
Веки закрыты, обуви нет - пришел босиком.
И ноги в крови его, обширный на них варикоз.

"Каким же я был дураком" - тихо шептал старик.
Порой голос становился громче, переходя на крик.
И это словно тухнет костер, а уголь горит.
И монолог старика за полчаса до зари.

Тихонько сглатывал ком. Крестился левой рукой.
По уставшему взгляду понятно, ему не легко.
И слёзы забивались в бороду одна за другой.

Небо, забери меня, я тут не оставил след.
Метался, что-то искав, в итоге оказался слеп.
Я зачерствел, как сухарь. Что когда-то был мягким, как хлеб.
Сиял, словно алмаз, но со временем быстро тускнел.
Надеялся все успеть, столько лет еще впереди.
Когда был молодым, я не думал, что время так быстро летит.
Любил кабаки, любил в ресторанах кутить.
Теперь я понимаю, что за все это нужно платить.

Знакомился с дамами только через постель,
Даже, когда все мои друзья женились, заводили детей.
Я девушек, как перчатки, менял и оставаться ни с одной не хотел.
Дальше пошел коньяк и дом вечно полный гостей.

Когда-то "свистел", перепробовал всякую дрянь.
Все познать своей шкурой хотел, оказалось, что зря.
От пьяного бреда в душу влезла змея.
Алмаз потускнел, хотя когда-то сиял.

Из всей компании нашей всегда был самый находчивый.
В итоге: не жены, не сына, не дочери.
И паутина давно уже в ящике почты.
И разговаривать по телефону почти никто не хочет.

Господи, моя очередь платить за ошибки молодости,
Которая давно закончилась и чего я достиг?
За все то, которое я допустил.
За все мои грехи, пожалуйста, меня прости.

Ну, а в ответ тишина, лишь только дуб кроной шуршит.
И нет никого вокруг в предрассветной глуши.
И воздух тоской разорван, и грустью насквозь прошит.
И никому нет дела до одинокой души.

Голос хрипит, слова уже не разборчивы.
Тот монолог постепенно закончился.
Замолк старик, пришла долгожданная очередь.
И некому ждать: ни жены, ни сына, ни дочери.

А ветер вдруг стих, словно окаменев.
Еще и время остановилось, неожиданно потеряло счет.
Просил прощения старик, но не был прощен.
А слезы не сохли, стекая по коже холодных щек.

Ветер играл с ковром из цветов у холма за рекой.
Стоял огромный дуб, с лежавшим под ним стариком.
Воздух сразу замолк, вокруг излучая покой.
Солнце застыло, удивляясь картине такой.
The wind played with a carpet of flowers by the hill across the river.
There was a huge oak tree, with an old man sitting under it.
Eyelids are closed, no shoes - came barefoot.
And his legs in his blood, extensive varicose veins on them.

“What a fool I was,” the old man whispered softly.
Sometimes the voice grew louder, turning to a scream.
And it is as if the fire is going out, and the coal is burning.
And the old man’s monologue half an hour before dawn.

Gently swallowed a lump. He was baptized with his left hand.
According to a tired look, it’s not easy for him.
And the tears clogged into the beard one after another.

Heaven, take me, I didn’t leave a trace.
He rushed about, looking for something, and ended up being blind.
I got stiff like a cracker. That was once soft as bread.
Shone like a diamond, but quickly faded over time.
I hoped to make it all, so many years to come.
When I was young, I did not think that time flies so fast.
He loved taverns, he liked to eat in restaurants.
Now I understand that you have to pay for all this.

I met ladies only through bed
Even when all my friends got married, had children.
I changed girls like gloves, and didn’t want to stay with any one.
Cognac went on and the house was forever full of guests.

Once "whistled", tried all sorts of rubbish.
I wanted to know everything with my own skin, it turned out to be in vain.
From a drunken delirium a snake climbed into the soul.
The diamond has faded, although it once shone.

Of our entire company, there has always been the most resourceful.
In the end: not a wife, not a son, not a daughter.
And the web has long been in the mail box.
And almost no one wants to talk on the phone.

Lord, it’s my turn to pay for the mistakes of youth,
Which is long over and what have I achieved?
For everything that I allowed.
For all my sins, please forgive me.

Well, in response to silence, only the oak rustles with a crown.
And there is nobody around in the dawn wilderness.
And the air is torn with melancholy, and stitched through with sadness.
And nobody cares for a lonely soul.

The voice wheezes, the words are no longer legible.
That monologue gradually ended.
The old man fell silent, the long-awaited turn came.
And no one to wait: no wife, no son, no daughter.

And the wind suddenly died down, as if petrified.
Also, time stopped, unexpectedly lost track.
The old man apologized, but was not forgiven.
And the tears did not dry, flowing down the skin of cold cheeks.

The wind played with a carpet of flowers by a hill across the river.
There was a huge oak tree, with an old man lying under it.
The air immediately fell silent, radiating peace around.
The sun froze, wondering at the picture.
У записи 11 лайков,
1 репостов.
Эту запись оставил(а) на своей стене Gleb Sampoev

Понравилось следующим людям